Rusija
Zaharova: Odvratno je i opasno kako Ursula fon der Lajen laže
Glavna osumnjičena za najveće korupcionaške afere u istoriji EU je za tragediju u Hirošimi okrivila Rusiju, navela je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova
Odvratno je i opasno kako Ursula fon der Lajen laže i prebacuje na Rusiju odgovornost za nuklearni napad na Hirošimu, poručila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Naime, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uručila je juče nagrade Atlantskog saveta, poznatog američkog analitičkog centra pri NATO koji, kako navodi Zaharova, promoviše ideje evroatlantizam, a takođe je specijalizovan za generisanje rusofobnih, antiruskih ideja.
Dok je uručivala nagradu jednom od ovogodišnjih laureata, japanskom premijeru Fumiju Kišidi, Fon der Lajen je održala zanimljiv govor. Pohvalila je šefa japanske vlade za podršku režimu u Kijevu i borbu protiv Rusije i podsetila da je njegova porodica podnela žrtve tokom nuklearnog bombardovanja Hirošime 1945. godine.
"Ni reč nije rekla o SAD i vašingtonskim dželatima koji su bacali bombe na japanske gradove i civile. Glavna osumnjičena za najveće korupcionaške afere u istoriji EU otišla je još i korak dalje – za tragediju Hirošime okrivila je Rusiju", piše Zaharova na Telegramu i u celosti navodi reči evropske zvaničnice.
"Mnogi vaši rođaci su poginuli kada je atomska bomba sravnila Hirošimu sa zemljom. Odrastali ste slušajući priče preživelih i želeli ste da i mi čujemo te priče, pogledamo u prošlost i naučimo nešto o budućnosti... Rusija ponovo preti da upotrebi nuklearno oružje. To je odvratno, opasno je, a u kontekstu Hirošime je neoprostivo", rekla je tada Ursula fon der Lajen.
"Zapravo, odvratno je i opasno kako predsednica Evropske komisije laže", zaključila je Zaharova.
U leto 1945. Japan je skoro bio spreman na kapitulaciju. Uprkos tome, SAD su donele odluku da 6. avgusta bace prvu atomsku bombu na japanski grad Hirošimu, a potom, tri dana kasnije, i drugu, na grad Nagasaki.
Američki bombarder B-29 bacio je atomsku bombu, nazvanu "Litl boj" (Mali dečak), na Hirošimu, u osam časova i 15 minuta ujutro, prouzrokujući trenutnu smrt 80.000 ljudi. Do kraja te godine, još 60.000 Japanaca umrlo je od posledica radijacije.
