Rusija
Maršal SSSR-a i maršal Poljske: Konstantin Rokosovski, žrtva čistki, za koga je Staljin ostao svetac
O Rokosovskom je maršal Žukov zabeležio: "Odlično je poznavao ratnu veštinu i precizno postavljao zadatke. Ne mogu da se setim nekog temeljnijeg, neumornijeg, marljivijeg i darovitijeg od njega"
Posle Otadžbinskog rata visoki sovjetski oficir Lav Mehlis i general Ivan Černjahovski žalili su se Staljinu na Konstantina Rokosovskog zato što je imao ljubavnicu - jednu lepu i pametnu moskovsku glumicu.
"Šta da radimo s njim?", pitao ga je Mehlis. "Šta da učinimo sa Rokosovskim?", pitao je Černjahovski. Staljinu je to uskoro dodijalo. "Šta da radimo?", odgovorio je. "Pa, možemo da mu zavidimo."
Maršal Sovjetskog Saveza i maršal Poljske Konstantin Rokosovski rođen je 21. decembra u Varšavi. Godine 1914. prijavio se u rusku carsku armiju. Posle revolucije, mnogi Poljaci se vratili u Poljsku, mladi Rokosovski se pridružio boljševicima.
Početkom 30-ih, zatekao se u Mongoliji, kao jedan od ključnih komandanata u ratu koji je završio osnivanjem Narodne Republike Mongolije. Već tada Rokosovski komanduje tenkovima i zagovara "oklopno ratovanje." Pohađa sovjetsku Vojnu akademiju, koja nosi ime Frunzea. U to vreme su se po prvi put ukrstili putevi Rokosovskog i budućeg maršala Žukova.
U vreme "velike čistke" 1937. Rokosovski je optužen da "održava veze sa poljskom i japanskom obaveštajnom službom." Kasnije se utvrdilo da su svedočenja protiv njega bila lažna.
U istražnom zatvoru Rokosovski je bio podvrgavan mučenjima. Lomljeni su mu prsti na rukama, ali Rokosovski o tome nikad nije govorio.
Oslobođen je svih optužbi 1940, na zahtev Timošenka i Žukova, koji su upućeni lično Staljinu. Rokosovskom su vraćeni svi vojni činovi i odlikovanja.
U Otadžbinski rat ulazi sa činom general-majora.
General koji se protivio Staljinu
Rokosovski je bio učesnik svih velikih bitaka Drugog svetskog rata, od Bitke za Moskvu, preko Staljingradske i Kurske, do čuvene operacije "Bagration" i Bitke za Berlin. Učvrstio je odbranu Moskve i započeo kontraofanzivu kod Staljingrada, što je dovelo do opkoljavanja nemačkih snaga na čelu sa maršalom Paulusom.
"Dok se borimo kod Moskve, treba da mislimo o Berlinu. Sovjetska vojska će sigurno stići u Berlin", rekao je dopisniku lista "Krasnaja zvezda" u oktobru 1941. godine.
U Bici kod Kurska, Rokosovski je uspeo da tačno predvidi glavni pravac udara nemačkih snaga. Kada je Staljin zatražio da odmah pređu u ofanzivu, Rokosovski mu se usprotivio. General je tražio da sačakeju još neko vreme, jer je bilo "neophodno bukvalno sakriti osoblje i vojnu opremu u zemlju."
Jedno od inovativnih rešenja Rokosovskog bila je artiljerijska protivpriprema u Kurskoj bici, izvedena 20-ak minuta pre početka nemačke artiljerijske pripreme. Taktika Rokosovskog je uspela da spreči prodor Nemaca na južni bok "Kurske izbočine".
O Rokosovskom je maršal Žukov zabeležio: "Odlično je poznavao ratnu veštinu, precizno postavljao zadatke, pametno i sa taktom proveravao izvršenje naređenja. Prema podređenima je uvek pokazivao brigu i verovatno niko drugi nije umeo tako da ceni i podstiče inicijativu podređenih. Mnogo je pružao drugima i umeo je da uči od njih. Ne mogu da se setim nekog temeljnijeg, neumornijeg, marljivijeg i darovitijeg od njega."
Rokosovski nije bio poznat samo među svojim vojnicima, već je ubrzo postao poznat i na Zapadu, kao jedan od najtalentovanijih sovjetskih vojskovođa. Naravno, bio je dobro poznat i Nemcima. Nemačka propaganda je deo Centralnog fronta, oficirski 8. odvojeni kazneni bataljon, formiran 1942. godine u blizini Staljingrada, nazivala "Banda Rokosovskog".
Maršal se kasnije prisećao: "Članovi štaba nisu bili sigurni da li njihovi podaci odgovaraju stvarnosti, jer nije bilo komunikacije sa 19. i 22. armijom. Za kratko vreme okupili smo pristojan broj vojnika: pešaka, artiljeraca, signalista, mitraljezaca, medicinskih radnika… Tako je počeo proces obrazovanja formacije u regionu Jarcevo, koja je dobila zvanični naziv `Grupa generala Rokosovskog`."
Najnesrećniji maršal Sovjetskog Saveza
Godine 1949. vraća se u Poljsku, gde postaje ministar odbrane. Zapadna štampa u to vreme intenzivno napada Rokosovskog kao "Staljinovog guvernera".
Sukob u Poljskoj, između "staljinista" i "antistaljinista", doveo je do smene Rokosovskog iz Ministarstva odbrane i Politibiroa Centralnog komiteta KP Poljske. Maršal napušta Poljsku, ovog puta zauvek. Svoju imovinu u Varšavi podelio je svojim poljskim drugovima.
Za sebe je jednom rekao: "Ja sam najnesrećniji maršal Sovjetskog Saveza. U Rusiji me smatraju za Poljaka, a u Poljskoj za Rusa."
Po povratku u SSSR, Rokosovski je imenovan na mesto zamenika ministra odbrane.
Prema svedočenju maršala vazduhoplovstva Aleksandra Golovanova, Hruščov je 1962. zatražio od maršala Rokosovskog da napiše članak o Staljinu "u duhu odluka 20. Kongresa KPSS i raskrinkavanja njegovog kulta ličnosti."
Rokosovski je odgovorio Hruščovu: "Nikita Sergejeviču, drug Staljin je za mene svetac." Sledećeg dana Hrušov ga je smenio sa mesta zamenika ministra odbrane.
Na jednom zvaničnom banketu, zajedno sa Golovanovim, maršal Rokosovski je odbio da nazdravi Hruščovu. Ni jedan ni drugi više nikada nisu pozvani na takve prijeme.
