Rusija
RT Balkan analiza: Antiruska rezolucija EU dokazuje da Zapadom dominira psihologija samopovređivanja
Ruska Federacija je dovoljno velika država, sila i ekonomija, i svaka mera protiv takve jedne zemlje, nužno će izazvati efekte kontraproduktivne po interese njenih inicijatora, ocenjuje nekadašnji ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović
Savet Evropske unije je odobrio rezoluciju, koja će obezbediti pravni osnov za korišćenje profita od zamrznute ruske imovine za Ukrajinu. Taj potez sve nam više govori da je Zapad odavno zaboravio na demokratiju i njene vrednosti, a i da se tenzijama ne nazire kraj.
U saopštenju objavljenom na sajtu EU se precizira da se usvojenom odlukom i uredbom pojašnjavaju obaveze Centralnih registara hartija od vrednosti koji drže sredstva i rezerve Centralne banke Rusije (CBR), koje su "imobilisane kao posledica restriktivnih mera EU".
Ruska centralna banka ima oko 300 milijardi dolara zamrznute imovine u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi i godišnje prihoduje milijarde dolara kamata od toga. Konfiskovanje tako velike sume novca suverene zemlje je do sada neviđeno i nezamislivo i moglo bi da ima nepredvidive pravne i ekonomske posledice i za Rusiju i za Zapad, konstatovao je ranije kineski "Global tajms".
Kuda vodi najnovija odluka EU? Sa kakvim će se posledicama suočiti pre svega Zapad, kome su se svi dosadašnji restriktivni potezi prema Moskvi vraćali kao bumerang i kakav će biti odgovor Rusije?
Još jedna arbitrarna, nezakonita i jednostrana odluka Zapada
Odluka Saveta EU da koristi prihode od ruskih deviznih rezervi deponovanih u zapadnim bankama predstavlja potez bez presedana u međunarodnim, ekonomskim i političkim odnosima, kaže za RT Balkan nekadašnji ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović, precizirajući da taj potez sa sobom nosi nepredvidive opasnosti po sistem međunarodnog prava i finansija.
"To je praktično odluka o otimanju državnih sredstava jedne zemlje i raspolaganju tim sredstvima bez ikakvog pravnog osnova. To je još jedna arbitrarna, nezakonita i jednostrana odluka, koja predstavlja eskalaciju sličnih odluka zapadnih zemalja i integracija protiv Rusije. Ta odluka ima nepredvidive posledice i svakako unosi haos i nered u međunarodne odnose. Ujedno predstavlja i eskalaciju u već nategnutim odnosima i atmosferi Zapada prema Rusiji", smatra naš sagovornik.
Dodaje i da će niz sličnih odluka zapadnih zemalja imati velike štete po njihove sopstvene interese, jer je Ruska Federacija dovoljno velika država, sila i ekonomija, kao i da svaka mera protiv takve jedne zemlje, nužno izaziva efekte kontraproduktivne po interese njenih inicijatora.
Jovanović ocenjuje da je Zapad "izgleda zahvaćen psihologijom samopovređivanja, samokažnjavanja, jer dok je svima postalo očigledno da sankcije Rusiji nanose najveću štetu zapadnoj Evropi, pre svega Nemačkoj, zapadni centri moći i dalje idu ka negativnom smeru".
"Da li je moguće da nema racionalnog rezonovanja i računice, i da je Zapad definitvno odlučio da samom sebi nanosi štetu? To je veliki udarac na globalni sistem finansija, oličen u Bretonvudskom, koji se nalazi u velikoj opasnosti", navodi Jovanović.
Prema njegovim rečima, takva jedna neracionalna i kontraproduktivna odluka pokazuje da novac nije obezbeđen onako kako je to predviđeno međunarodnim pravom, već da može da bude predmet uzurpacije.
"Verovatno je da će sve više zemalja povlačiti svoje devizne rezerve, koje drže u zapadnim bankama, jer niko više ne može biti siguran za svoja sredstva, ko će njima raspolagati i šta će kome pasti na pamet. Tražiće se drugačija rešenja od dosadašnje prakse deponovanja deviznih rezervi na Zapadu. Sve u svemu, ono što najviše zabrinjava jeste da Zapad nije shvatio da politika eskalacije u odnosima sa Rusijom pre svega šteti Zapadu i globalnom sistemu finansijskih i ekonomskih odnosa u celini", zaključuje Jovanović.
Odluka duboko štetna po same finansijske interese zapadnih sistema
I ekonomista Branko Pavlović ocenjuje da će svi drugi, koji drže novac u zapadnim bankama početi da izvlače te pare i da ih premeštaju na druge destinacije, kao i da je to najveći problem za čitav finansijski sektor Zapada.
Prema njegovim rečima, oduzeta sredstva su u relativno simboličnom iznosu.
"To neće ništa pomoći Ukrajini niti će rešiti bilo kakve stvari, ali se politički pokazuje da se i dalje insistira na tome da Rusija treba da pomaže Ukrajini. Ali u brojkama, kada govorite o prinosu, da kažemo 300 milijardi evra, onda govorimo o pet ili sedam milijardi. Ne kažem da je to malo, ali nije ni slučajno onoliko koliko bi bilo potrebno samoj Ukrajini", kaže Pavlović.
Da će doći do retrozivnih mera od strane Ruske Federacije je van svake sumnje, naglašava Pavlović i dodaje da prema tome, koliko god da se zapadni kapital povukao sa ruskog tržišta, ipak su njihove prethodne investicije od preko 1.200 milijardi dolara, u dovoljnoj meri ostale pod jurisdikcijom Rusije, koja će se naravno opredeliti za nekakve uzvratne mere.
"Na srednji rok, odluka je duboko štetna po same finansijske interese zapadnih sistema", zaključuje Pavlović.
