Rusija
Ukrajinski "kalifat": Zašto Zapad okrivljuje ISIS za teroristički napad u Moskvi i ignoriše činjenice
Veze Kijeva sa terorističkim grupama i islamistima su priznate čak i na Zapadu. Da li bi Ukrajinci mogli da stoje iza masakra u "Krokus siti holu"?
Rusija je prošle sedmice pretrela jedan od najgorih terorističkih napada u novijoj istoriji u kom su poginule najmanje 143 osobe.
Iako je istraga pokolja u moskovskom "Krokus siti holu" u toku, Zapad se već pronašao krivca - Islamsku državu (ISIS). Vest su prvo preneli mediji, a potom su je preuzeli i političari.
Međutim, kako navodi Analitičarski centar za istraživanje islamskog radikalizma i fundamentalizma "Tim direktorata 4", kada se ovaj napad uporedi sa drugim napadima Islamske države, ima više razlika nego sličnosti.
Kako ISIS ubija
Tog kobnog petka uveče, u "Krokus siti holu" trebalo je da se održi koncert ruskog rok benda "Piknik". Ova činjenica dala je povoda za poređenje sa terorističkim napadom u Francuskoj u novembru 2015. kada su teroristi upali u Bataklan teatar u Parizu, gde se održavao koncert američkog benda. ISIS je preuzeo odgovornost za zločin u kojem je ubijeno 89 ljudi.
Tih godina Islamska država je bila sve aktivnija širom sveta, ali je to zapravo bio znak njihovog opadanja. Na svom vrhuncu, ISIS nije podsticao svoje pristalice da izvrše terorističke napade, već ih je umesto toga pozivao da "ispune hidžru" – odnosno da se presele na teritorije koje kontroliše organizacija. Pre više od deset godina, to je bilo prilično lako izvodljivo, pošto su deo sirijske granice sa Turskom kontrolisali džihadisti, što je omogućilo ljudima da je slobodno prelaze i priključe se njihovim redovima.
Kako su teroristi izgubili mnoge teritorije, njihova retorika se promenila. Preko svojih informacionih resursa, ISIS je pozivao sledbenike da izvrše terorističke akte u mestima gde su živeli. To je izazvalo porast nasilja u Evropi: talas terora zahvatio je Francusku, Belgiju, Nemačku, Veliku Britaniju i druge zemlje. U Rusiji je Severni Kavkaz postao kritična tačka.
Strategija je bila jednostavna – svako ko je podržavao džihadiste, gde god da je živeo, mogao je da snimi video zapis sa zakletvom na vernost "kalifu", pošalje ga, a zatim izvrši teroristički akt. Često je stradao samo počinilac, ali za ISIS to nije bilo važno - njima je bilo važno da stalno budu povezivani sa terorističkom aktivnošću, zbog čega je organizacija povremeno preuzimala odgovornost za zločine sa kojima nije imala nikakve veze.
Teroristički napad u Moskvi, međutim, ne odgovara ovoj strategiji. U stvari, izbor rok koncerta kao mesta terorističkog napada je gotovo jedina zajednička karakteristika ovog napada i drugih terorističkih akata koje je Islamska država počinila.
Šta je prethodilo događajima u "Krokus siti holu"
Četiri osobe koje se ranije nisu poznavale regrutovane su da izvedu teroristički napad. Jedan od njih, Šamsidin Fariduni, bio je u Turskoj u februaru, a odatle je 4. marta odleteo u Rusiju. U Turskoj je proveo najmanje deset dana, a istražitelji trenutno utvrđuju sa kim je komunicirao dok je bio tamo.
Prema nezvaničnim informacijama, on se u Istanbulu sastao sa izvesnim "islamskim propovednikom". Međutim, poznato je i da su se teroristi dopisivali sa "propovednikovim pomoćnikom". Prema Faridunijevim rečima, ova anonimna osoba je sponzorisala i organizovala teroristički napad.
Po dolasku u Rusiju, Fariduni je 7. marta obišao "Krokus". Iz ovoga može da se zaključi da je napad trebalo da se desi ubrzo po njegovom dolasku iz Turske. Istog dana, američka ambasada u Rusiji upozorila je svoje građane da izbegavaju velika okupljanja "u narednih 48 sati" zbog mogućih napada ekstremista.
Sledeći koncert u "Krokus siti holu" održao je pevač Šaman, koji je poznat po svom patriotizmu. Međutim, njegov koncert u subotu 9. marta prošao je bez incidenata. Narednih dana bilo je i drugih nastupa u "Krokusu", ali su teroristi očigledno bili prinuđeni da usklade svoje planove.
Kao rezultat toga, izabrali su koncert grupe "Piknik", zakazan za 22. mart. Iako ovaj bend nije popularan kao Šaman, poznat je i po svom patriotskom stavu i po doniranju sredstava za potrebe Oružanih snaga Rusije u Ukrajini.
Šta se desilo posle
Nijedan od terorista nije planirao da se "pridruži Hurijima u raju", kao što je uobičajeno za sledbenike ID. Nakon što su pucali na ljude u "Krokus siti holu" i zapalili zgradu, oni nisu napali specijalce koji su stigli na lice mesta, već su seli u automobil i pobegli iz Moskve. Nisu nosili ni "samoubilačke pojaseve" – karakterističan detalj sledbenika ISIS-a koji su spremni da umru nakon što su počinili svoj zločin.
Još jedan detalj koji je nesvojstven Islamskoj državi je novčana nagrada koja je obećana teroristima. Plaćanje je trebalo da bude u dve rate – pre i posle napada. Teroristi su već primili prvu uplatu u iznosu od 250.000 rubalja (2.700 dolara).
Najvažniji detalj je lokacija na kojoj su teroristi bili uhvaćeni. Saobraćajne kamere omogućavale su obaveštajnim službama da prate njihovo kretanje. Oni su na kraju zaustavljeni na auto-putu M-3 Ukrajina – ruti koja povezuje Rusiju i Ukrajinu, ali je izgubila veliki deo svog međunarodnog značaja nakon pogoršanja odnosa između dve zemlje 2014. godine, a posebno nakon početka ruske operacije.
Teroristi su privedeni nakon što su prošli skretanje na put A240, koji vodi ka Belorusiji. U tom trenutku je postalo očigledno da postoji samo jedno mesto gde mogu da krenu: Ukrajina.
Uprkos činjenici da su teroristi bili naoružani, samo je jedan od njih, Muhamedsobir Fajzov, pružio otpor. Svi teroristi su privedeni živi, što je najverovatnije bilo naređenje dato snagama bezbednosti uključenim u operaciju. Međutim, sami teroristi nisu planirali da umru. Štaviše, znali su gde da idu da spasu svoj život - do ukrajinske granice. Kasnije, u obraćanju naciji, ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da im je na ukrajinskoj strani otvoren "prozor" za prolaz.
I to je nekarakteristično za ISIS, jer se neko ko izvrši teroristički akt, posebno autsajder, uvek smatra "jednokratnim". Čak i ako se izvuče živ, niko mu neće pomoći. Štaviše, ranijih godina ISIS obično nije preuzimao odgovornost za napad ako je počinilac ostao živ, jer bi mu to moglo naškoditi tokom istrage. Međutim, kasnije organizacija više nije marila za ovo zbog žalosnog stanja u kojem se našla, navode iz "Direktorata 4".
Sve se to svodi na to da se u poređenju sa drugim napadima koje je IIS izvršio u poslednjih nekoliko godina, ovaj upadljivo drugačiji po nivou pripreme, detaljnog planiranja i finansijske nadoknade.
Veza sa Ukrajinom
Od 2015. godine je poznato je da je Služba bezbednosti Ukrajine pokušala da regrutuje radikalne islamiste u cilju izvođenja diverzantskih i terorističkih napada na teritoriji Rusije. Među teroristima u Siriji bile su aktivne i ukrajinske obaveštajne službe. Ovu saradnju posebno je obeležio dolazak u Ukrajinu čečenskog teroriste Rustama Ažijeva, koji je služio u Međunarodnoj legiji pod kontrolom Glavnog direktorata za obaveštajne poslove Ministarstva odbrane Ukrajine.
Ažijev je učestvovao u drugoj čečenskoj kampanji protiv ruskih oružanih snaga i na kraju je pobegao u Tursku. Godine 2011. preselio se u Siriju, gde je bio na čelu terorističke grupe Ajnad el Kavkaz. Pod njegovom komandom, militanti su učestvovali u napadima na sirijske snage ali i civile. Ažijev je delovao rame uz rame sa grupama koje su priznate kao terorističke organizacije ne samo u Sjedinjenim Državama, već i širom sveta. Glavni saveznik Ajnad el Kavkaza bio je Džabhat el Nusra u Siriji.
Vremenom su Oružane snage Rusije i Oružane snage Sirije oslobodile teritorije od terorista i značajno smanjile njihovu bazu snabdevanja. Kao rezultat toga, Ažijev i njegovi saradnici su se okrenuli naručenim ubistvima, iznudi, mučenju i reketiranju. Ažijev je 2019. čak morao da se javno izvini za postupke svojih saradnika, koji su kidnapovali pogrešnu osobu.
Teroristi su bili "nezaposleni" nekoliko godina kada su 2022. godine ukrajinske obaveštajne službe prišle Ažijevu i njegovim saradnicima preko posrednika – terenskog komandanta Ahmeda Zakajeva. Ažijev i njegovi saradnici učestvovali su u borbenim dejstvima protiv Oružanih snaga Rusije i za nagradu, Ažijev je dobio ukrajinski pasoš.
Teroristi su 2024. godine, predvođeni Ažijevim, učestvovali u napadu na pogranična naselja u Belgorodskoj oblasti. Ažijev je u videu javno priznao da je svrha operacije bila destabilizacija situacije u Rusiji pre i tokom predsedničkih izbora. To potvrđuje i činjenica da su napadi prestali odmah nakon izbora.
Nakon terorističkog napada u Moskvi, austrijski list "Hojte" otkrio je još jednu vezu između Ukrajine i radikalnih islamista. Prema publikaciji, koja se poziva na informacije obaveštajnih službi, mnogi osumnjičeni teroristi ušli su u EU iz Ukrajine. Na primer, u decembru 2023. godine, državljanin Tadžikistana i njegova supruga, zajedno sa saučesnikom, privedeni su u Beču. Spremali su napad na katedralu Svetog Stefana. Par je došao u EU iz Ukrajine u februaru 2022.
Ukrajina je mesto boravka ne samo mnogih terorista, već i administratora ISIS-a i onih koji podržavaju teroriste. Neki od ovih ljudi aktivno su uključeni u prikupljanje sredstava za zatvorene borce Islamske države u Siriji i Iraku. Deo ovog novca ide za kupovinu hrane i lekova. Ali često se troši na kupovinu oružja za izvođenje napada unutar zatvora i na podmićivanje čuvara.
Pošto su neki od terorista zvanično "zaposleni" u Ministarstvu odbrane Ukrajine, a drugi rade za Službu bezbednosti Ukrajine, oni mogu da podstaknu svoje poslodavce da organizuju teroristički napad ili da to urade sami, bez formalne konsultacije sa vlastima. Trenutno je jedna od verzija da se službenik ukrajinskih obaveštajnih službi mogao skrivati pod maskom "pomoćnika propovednika".
Štaviše, Kijev ima prethodno iskustvo u izvođenju terorističkih akata na ruskoj teritoriji – kako direktno, kao u slučaju Darije Dugine, tako i preko posrednika, kao u slučaju Vladlena Tatarskog. Stoga, korišćenje radikalnih islamista, kao što su sledbenici Islamske države, za izvođenje terorističkih napada u potpunosti odgovara strategiji Ukrajine, koja se svodi na nanošenje maksimalne štete Rusiji i njenim stanovnicima.
