Rusija

Hrvatski geopolitičar: Kome zvone zvona nakon terorističkog napada u Moskvi

Sada je na potezu Putin, čija će reakcija biti žestoka. Ruski analitičari i mediji već otvoreno upiru prstom u Vašington, dok Ukrajina u svemu ima samo drugorazredni značaj – kao puki izvršilac, tvrdi Zoran Meter
Hrvatski geopolitičar: Kome zvone zvona nakon terorističkog napada u MoskviGetty © Ministry of Emergencies of Russia/Handout/Anadolu

Početak konflikta u Ukrajini označio je definitivni prelom u odnosima Rusije i Kolektivnog zapada, ali teroristički napad u Moskvi od 22. marta 2024. već je postalo ključni događaj od koga se vreme deli na ono pre i ono posle tog čina, ne samo za odnose Rusije i Ukrajine, već i za svet u celini, piše geopolitičar Zoran Meter za hrvatski sajt "Geopolitika njuz".

Prema broju žrtava ovaj čin je premašio i napad iz oktobra 2002, na moskovsko pozorište Dubrovka, koji se dogodio po nalogu čečenskog teroriste Šamila Basajeva. Posle najnovijeg napada, tuga se nadvila nad čitavom Rusijom, ali sa njom raste i ogorčenost Rusa, koji traže da se krivci, ma gde bili, žestoko kazne. To je očigledno na svim nivoima: u visokoj politici, medijima i u celokupnoj ruskoj javnosti.

Čitava Rusija sada čeka zvanične rezultate istrage. Posle istrage, uslediće snažan odgovor ruskih vlasti. U to uopšte ne treba sumnjati i do njega će sigurno doći. Ko su, međutim, pravi nalogodavci ovog gnusnog čina? To je pitanje koje se sada ne postavlja samo u Rusiji.

Podsećamo i da su, prema novoj ruskoj nuklearnoj doktrini, teroristički napadi uvršteni među "okidače", koji omogućavaju korišćenje nuklearnog naoružanja protiv zemalja koje su pokrenule napade. Zvanična Moskva već mesecima tvrdi da se Ukrajina pretvorila u terorističku državu, a dokaz za to su i izjave ukrajinskih vojnih i civilnih zvaničnika, koji se doslovno hvale takvim nedelima.

Rusi dobro pamte ubistvo Darje Dugine, ćerke poznatog geopolitičara Aleksandra Dugina, ubistvo popularnog vojnog blogera pod pseudonimom Tatarski u centru Sankt Peterburga, kao i raketne napade na pogranični grad Belgorod.

Zvanični Kijev tvrdi da to isto čini i Rusija u odnosu prema Ukrajini. Ipak, ovde postoji jedna važna razlika: Rusija poseduje nuklearno oružje. Kako kaže narod: "Ne bodi se sa rogatim, ako nemaš rog". Oslanjanje Kijeva na zapadni "nuklearni kišobran", kada Ukrajina nije čak ni članica NATO-a, vrlo je opasna igra.

Zašto SAD za napad optužuju ISIS, a štite Kijev

Iz niza razloga, oštrica ruskih optužbi ipak nije primarno usmerena protiv Kijeva, što se moglo uočiti i iz dramatičnog obraćanja predsednika Vladimira Putina, u kome uopšte nije pomenuo Islamsku državu (ISIS).

Jedan od razloga je to što su počinioci pokušali da pobegnu prema ukrajinskoj granici, a ne, recimo, prema Tadžikistanu, ili prema Kavkazu, što bi bilo najlogičnije.

Treba imati na umu da je Putin obećao da će biti kažnjeni ne samo organizatori, nego i naručioci zločina.

Važno je još nešto. Nema govora o tome da su zakazale ruske službe bezbednosti. Terorističke napade, pogotovo one sa predznakom međunarodnog terorizma, nije moguće uvek sprečiti. I to važi za sve zemlje sveta, ma koliko one bile moćne.

Teško da je moguće govoriti o nekom propustu. Zapravo, posebno u ovom slučaju, ruske službe su pokazale zavidnu efikasnost. Već narednog dana, uhapšeno je 11 osoba umešanih u napad.

Samo 15-ak minuta posle napada usledila je reakcija Bele kuće, koja je saopštila da SAD smatraju da iza napada stoji ISIS i da Ukrajina nema nikakve veze sa tim. Početkom marta, američke vlasti su upozorile da se priprema teroristički napad u Moskvi.

Portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Adrijen Votson je tada doslovno izjavila: "Ranije ovog meseca, američka vlada je primila informacije o planiranom terorističkom napadu u Moskvi, usmerenom na velika okupljanja, uključujući i koncerte, što je postaklo Stejt department da savetuje Amerikancima oprez."

Nešto slično je izjavio i koordinator za atreteške komunikacije Bele kuće Džon Kirbi, kao i još neki visoki zvaničnici CIA i Stejt departmenta.

Rat u Ukrajini će svakako eskalirati

Ruski analitičari i mediji odbacuju američke tvrdnje da je počinilac napada ISIS. Najpre, džihadisti iz ISIL-a se ne ponašaju poput ove četvorice terorista, koji su se pred kamerama tresli od straha, a potom priznali da su ovaj zločin izvršili za 500.000 rubalja.

Drugi navode činjenicu da SAD znaju da Ukrajina nije umešana u ovaj čin, ali da su im i dalje nepoznati počinioci napada na gasovod "Severni tok".

Konačno, radikalni islamisti u ovom trenutku nemaju nijedan razlog da napadnu Rusiju. Moskva danas ima veoma dobre odnose sa nizom ključnih arapskih i muslimanskih zemalja, podržava pravo Palestinaca na svoju državu, kao što osuđuje i brutalni izraelski rat u Pojasu Gaze. Zapravo, SAD pokušavaju da posvađaju Rusiju i islamski svet.

Kada je reč o ratu u Ukrajini, neko je očigledno izgubio živce i zaigrao na sve ili ništa. Ko, za sada je manje važno.

Kome onda zvona zvona? Svakako, ne ISIS-u.

Rat će posle ovog napada svakako eskalirati. Sada je na potezu Putin, čija će reakcija biti žestoka. Ruski analitičari i mediji već otvoreno upiru prstom u Vašington. Ukrajina u svemu ima samo drugorazredni značaj, kao puki izvršilac.

Za razliku od SAD, koje insistiraju na ISIS-u kao krivcu i formalno pokrivaju Ukrajinu, i Zelenski ima svoje mišljenje o napadu. On je nedavno optužio Putina da je sam organizovao teroristički napad, kojim, kako kaže, želi da prebaci krivicu na Ukrajinu i tako izazove eskalaciju rata.

Zanimljivo je da su evropske zemlje sklone da prihvate teze Zelenskog o krivici Putina, primećuje Meter, a koliko je to mudro, procenite sami.

image