Svet
Hrvatski geopolitičar: SAD su postale strašilo kojeg se gladne ptice više ne boje
Kako konstatuje Zoran Meter, puno toga je u spoljnoj politici Vašingtona pošlo po zlu, od ukrajinskog konflikta, preko rata u Pojasu Gaze, do gubitka pozicija u Sahelu
Eskalacija sukoba u Ukrajini, sa snažnijim Putinom, teško da može da predstavlja Bajdenov izborni adut, piše geopolitičar Zoran Meter za hrvatski sajt "Geopolitika njuz".
Spoljna politika Džozefa Bajdena, nakon neočekivano brzog stavljanja pod punu kontrolu svih američkih saveznika u Evropi i Aziji (sa izuzetkom Turske, koja igra svoju spoljnopolitičku igru i obrazuje se kao jedan od novih centara multipolarnoga sveta), trebalo je da bude glavni adut za predstojeće predsedničke izbore.
Međutim, puno je toga u međuvremenu, od konflikta u Ukrajini sve do rata u Gazi, pošlo po zlu i krenulo neželjenim stazama, pa je spoljna politika postala Bajdenovo teško breme, koje mu ruši rejting i u zemlji i u svetu.
Zbog neuspele ukrajinske kontraofanzive i sada već svima očigledne pogrešne procene o nanošenju strateškog poraza Rusiji na vojnom, ekonomskom, društvenom i političkom planu, Bajden je dobio još jačeg Vladimira Putina. Putin je upravo ostvario rekordnu pobedu na predsedničkim izborima, čime je postao najdugovečniji ruski vladar u poslednjih 200 godina.
Hteo to ili ne, Zapad će morati da računa na Putina upravo u kritičnoj fazi turbulentnih i krajnje neizvesnih globalnih procesa.
Zbog navedenih neuspeha, ali pre svega pogrešne i skupe strateške procene u Ukrajini, Bajden se već više od pola godine suočava sa Kongresom, koji je blokirao njegov budžetski predlog za tekuću fiskalnu godinu. Prva polovina budžetske godine je uostalom već prošla i uskoro slede pregovori o budžetu za 2025. U blokirana budžetska sredstva spada i oko 60 milijardi dolara za pomoć Ukrajini.
Rusija preuzima Sahel
Novi udarac Bajdenu je i krajnje neprijatni rat Izraela u Pojasu Gaze, gde je, za svega dva meseca, ubijeno oko 31.000 Palestinaca, a ranjeno više od 70.000. Bezuslovna podrška koju Bajdenova administracija pruža Izraelu izaziva brojne podele i kontroverze u svetu, unutar američkog društva, pa i same Demokratske stranke.
Čitav svet je zapamtio sliku iz Saveta bezbednosti UN, kada je američki ambasador jedini glasao protiv predloga o hitnom zaustavljanju sukoba u Palestini, koga je podržalo ostalih 15 članica ovog tela.
Tu više ne pomažu ni humanitarne akcije, poput američkog bacanja hrane Palestincima padobranima iz aviona. Zapravo, politika Vašingtona može se prevesti na sledeći način - poruka upućena Palestincima glasi: "Držite se, mi smo sa vama", a Izraelu: "Samo ih gađajte, sada su siti."
Da se stvari po Bajdena ne kreću u dobrom smeru, svedoči i tekst Si-En-Ena o gubitku američkih pozicija u Sahelu. Posle prošlogodišnjeg proterivanja francuskih snaga, rastu šanse da Niger sa svoje teritorije protera 650 američkih vojnika.
Nedavno su SAD izrazile zabrinutost i zbog mogućnosti da vazduhoplovna baza u glavnom gradu Nijameju bude predata Rusima.
Ovaj medij sa žaljenjem konstatuje i da su mnoge nigerske oficire obučavale SAD, sa kojima su godinama sarađivali u borbi protiv terorizma. Međutim, sada su SAD zabrinute zbog povećanja ruske vojne prisutnosti u Nigeru. Kremlj je stvorio još jedan mostobran u Sahelu, zaključuje ovaj medij, dok Zapad naglo gubi svoj uticaj.
Komandant američke Afričke komande general Majkl Lengli je nedavno izjavio da se SAD dave u dezinformacijama koje je Moskva prethodnih godina posejala po Africi. To je povećalo nestabilnost u regionu. "Rusija i Kina pokušavaju da projektuju svoju moć", dodao je.
U decembru je Rusija otvorila ambasadu u susednoj Burkini Faso. Si-En-En sada tvrdi kako se "odnosi SAD sa Nigerom raspadaju" i da Sahel ubrzano preuzima Rusija.
Slabljenje SAD kao posledica katastrofalnih odluka Vašingtona
Međutim, nije Si-En-En jedini zabrinut zbog opadanja američkog uticaja. Na to je, na još neposredniji nalin, nedavno ukazao "Volstrit džornal", koji ocenjuje da sadašnja američka administracija zbog sopstvenih grešaka ubrzano gubi sposobnost uticaja na međunarodne događaje.
Pad sposobnosti odvraćanja SAD predstavlja najveći izazov za spoljnu politiku te zemlje, po svetski mir, a možda i po reizbor sadašnjeg predsednika. Poput strašila, koga se gladne ptice više ne boje, navodi ovaj list, Bajdenov tim je izgubio sposobnost da spreči "neprijateljske sile da unište osnove svetskog poretka pod američkim vođstvom."
Slabljenje pozicije SAD na svetskoj sceni počelo je pre nego što je Bajden preuzeo dužnost, ali njegova politika nije preokrenula, već ubrzala ovaj trend. Bela kuća je neprekidno donosila katastrofalne odluke, od haotičnog bekstva trupa iz Avganistana, do pomoći Ukrajini.
Amerika se danas, zaključuje Meter, u očima i saveznika i protivnika pojavljuje kao "slaba sila koju je lako uplašiti".
