Najpoznatiji ruski vojni bloger za RT Balkan: Moguća ofanziva na Harkov; na Telegramu nema cenzure
Telegram je postao važno sredstvo informisanja jer na njemu nema cenzure, a skorašnji udari po ključnim objektima u Harkovu, ukazuju da se priprema ofanziva na drugi najveći grad u Ukrajini, izjavio je Mihail Zvinčuk, vojni bloger, pokretač projekta i telegram kanala "Ribar" sa milion i 200.000 pratilaca, kog su reporteri RT Balkan imali priliku da intervjuišu tokom njegove posete Beogradu.
Sa najpoznatijim ruskim vojnim blogerom razgovarali smo o situaciji u zoni SVO, skorašnjem okršaju Irana i Izraela, projektu "Ribar", značaju OSINT-a (Open Source Intelligence) i samog Telegrama.
O toku SVO, stanju na frontu i napredovanju ruskih snaga
Osnivača "Ribara" najpre smo pitali za mišljenje o trenutnoj situaciji na frontu, ruskoj ofanzivi i tome šta se može očekivati u narednom periodu.
"Vidite, stalno govorim i potvrđujem u svim svojim izjavama, da smo tek sada počeli da preuzimamo taktičku inicijativu na različitim pravcima. Naš front se u pojedinim oblastima ne pomera – npr. deo od Kupjanska do Limana, tamo su u toku borbe za takozvane 'šumske kolibe', rekao je on i dodao:
"Da, uspeli smo da napravimo pomeranje na Bahmutskom pravcu, oslobodimo Hromovo, Ivanovskoje, Bogdanovku i priđemo periferiji Časovog Jara. Ali napad tamo je prilično težak. Prošlo je godinu dana otkako smo oslobodili Bahmut (Artjomovsk) i tada smo mogli da krenemo na Časov Jar. Sada, nasuprot naših snaga stoji dobro utvrđeno uporište na brdu koje se ne može lako zauzeti, stoga ne treba očekivati da će grad pasti tek tako."
Slične ofanzivne operacije na taktičkom nivou sprovode se i na Avdejevskom pravcu navodi on, jer je proboj kod ovog industrijskog grada stvorio mogućnost za dalje napredovanje i napade na drugu i treću liniju odbrane zapadno od Avdejevke.
"Sada je zauzeto i mesto Očeretino, koje se nalazi na dominantnom uzvišenju severno od Avdejevke i trenutno se vode borbe za okolnu Novobahmutovku i Solovjevo. Ovo je važan iskorak, ali opet taktičke prirode, na kom možemo videti kako ofanziva uzima maha", smatra Zvinčuk.
Što se tiče pitanja o eventualnoj ofanzivi na Harkov, ruski bloger smatra da će "vreme pokazati da li će napad na ovaj grad početi u maju ili junu" i dodaje da je primetna promena u sistematskom pristup dejstva po ciljevima.
"Ruše se TV tornjevi u Harkovu i onesposobljavaju objekti energetske infrastrukture, da bi se prekinule sve komunikacije neprijatelja i izazvao odliv stanovništva iz grada, kako bi se civilna populacija Harkova zaštitila od borbenih dejstava", izjavio je on.
Sve to, tvrdi Zvinčuk, ukazuje na sveobuhvatne pripreme za početak ofanzivnih operacija na ovom pravcu. On navodi i da Rusiji trenutno nije potreban novi talas mobilizacije, jer već postoji dovoljan broj ljudi, dobrovoljaca, koji se svakodnevno prijavljuju i upisuju u vojne registre.
"Možda će se održati neki događaji za širu mobilizaciju, ali u teoriji sada imamo dovoljno ljudi. Drugo je pitanje gde su oni? Oni su na drugoj i trećoj liniji, na poligonima za obuku, još nisu raspoređeni u zonu sukoba. Stoga nova 'ozloglašena' mobilizacija najverovatnije neće biti potrebna, dovoljno je pronaći ljude koji su već tu", izjavio je on.
Ukrajinska nestašica naoružanja, municije i ljudstva
Sa vojnim blogerom razgovarali smo i o narativu zastupljenom u Ukrajini i na Zapadu, vezanom za nestašicu naoružanja, vojne opreme, municije i ljudstva unutar ukrajinske vojske.
"Ukrajinski zvaničnici i ukrajinsko stanovništvo vole da plaču i pričaju o tome koliko su siromašni i nesrećni. Ceo Kolektivni zapad i čitav svet su dužni, da ih snabdevaju, štite i uopšte da se bore za njih. Prigovaranje i prosjačenje je njihova stalna taktika. Baš zbog toga ne treba obraćati pažnju na ovo", ocenjuje Zvinčuk ponašanje zvaničnog Kijeva.
Kada su zapadni mediji u pitanju, on smatra da oni deluju kao informativni resursi u korist proizvođača unutar odbrambene industrije, jer omogućavaju lobiranje za određene odluke – usmerene na povećanje obima posla ovih preduzeća, njihovog finansiranja i razvoj čitave odbrambene industrije.
"Oružane snage Ukrajine, takođe, imaju i dovoljno vojnog osoblja. Njihov mobilizacioni potencijal je i dalje 10-12 miliona ljudi, posebno ako se ima u vidu da njihovo stanovništvo nije staro, a donja granica za mobilizaciju se takođe ne smanjuje, bar ne drastično. To što su je sveli na 25 godina nije toliko bitno. Tamo će početi da regrutuju decu od 16 godina. Zato ima dovoljno ljudi", ocenjuje Zvinčuk.
Problem za Ukrajinu, tvrdi on, leži u tome što ne mogu sve odjednom da ih mobilišu i pošalju na front, jer bi to dovelo do pobune. Takođe, ukrajinska vojska nema dovoljno sredstava da ih opremi i naoruža, niti oficira koji bi ih kontrolisali.
"Stoga se svi oni postepeno, u fazama, šalju na front. Da Oružane snage Ukrajine nemaju ljude i naoružanje, sada ne bi bilo planova da se u julu ili avgustu završi regrutacija još pet brigada koje treba da odu na front. Osim toga, formira se ceo zasebni marinski korpus, koji takođe mora da se bori. Za sve ovo ima novca, ljudi i opreme", objašnjava on.
Okršaj Irana i Izraela – ekonomski trijumf Teherana
Što se tiče skorašnjih međusobnih udara Izraela i Irana, Zvinčuk podseća da su prvo Izraelci napali iranski konzulat i time prekršili sve diplomatske norme i pravila, jer se radi o agresiji na određeno diplomatsko predstavništvo u odsustvu objavljenog rata.
"To je otvorena agresija na teritoriju druge države. Stoga su Iranci, koristeći svoje pravo na samoodbranu po članu 51 Povelje UN, pokrenuli protivnapad, o kom su svi bili obavešteni unapred. Sve to je ličilo na predstavu", smatra on.
Kako navodi ruski bloger, iranske snage su u napadu koristile i najsavremenije naoružanje koje se i dalje ispituje, ali su njegovu okosnicu uglavnom činile rakete i bespilotne letelice starije proizvodnje, kojima je istekao rok upotrebe.
"Na taj način su naterali Izrael, i njegove saveznike – SAD, Veliku Britaniju i Jordan, da troše rakete za sisteme PVO, kojih u današnjim okolnostima nemaju dovoljno. Kao rezultat napada, Iranci su potrošili svega 10 odsto iznosa koji su Izrael i njegovi saveznici bili prinuđeni na potroše, čime je naneta ekonomska šteta", navodi Zvinčuk.
Politički apsekt je nešto drugačiji, smatra on, jer su Iranci odgovorili na agresiju, i time prinudili Izrael da preduzme određene mere da bi nekako nadoknadio štetu nanetu njegovoj reputaciji.
"Izrael je upravo to i uradio – objavili su da su izvršili nekakav napad za koji niko nije znao. Govorimo o nekim malim dronovima. Nakon toga su bombardovani ciljevi u Siriji, što je već postala tradicija. U svakoj neshvatljivoj situaciji, Izraelci, pod izgovorom borbe protiv Iranaca, bombarduju bespomoćnu Siriju, onesposobljavajući većinu sistema PVO koji se nalaze u Siriji", rekao je naš sagovornik.
Zvinčuk dodaje i da ne veruje da će doći do dalje eskalacije sukoba na Bliskom istoku, jer je izraelskom vrhu sve teže da opravda to što je i dalje na vlasti. Stoga će prema njegovom mišljenju oni pokrenuti jedan ograničeni, lokalni sukob sa kojim mogu da izađu na kraj, što će dovesti do produžavanja sukoba, ali za sada nije poznato kako će to izgledati.
Poreklo "Ribara" i značaj aplikacije Telegram
Na kraju, Zvinčuk je govorio o istorijatu svog projekta i okolnostima koje su doprinele osnivanju sada već dobro poznatog "Ribara", sa njegovim prijateljom Denisom Ščukinom.
"Projekat 'Ribar' nastao je još 2018. godine, kada sam još radio u pres službi Ministarstva odbrane. Imao sam želju da, koristeći svoju stručnost i razumevanje procesa na Bliskom istoku, govorim o složenim stvarima kako bi se stvorilo razumevanje među publikom" izjavio je Zvinčun i dodao:
"Sve je počelo kao neka vrsta informativnog projekta, osmišljenog da obrazuje ljude i objasni složene događaje - pre svega zašto je Rusija ušla na teritoriju Sirije, šta tamo radi i koja je uzročno-posledična veza ovog poteza."
Kao glavni uzrok popularizacije njegovog telegram kanala, Zvičnuk navodi potražnju za informacijama, princip "govorimo jednostavno o složenim stvarima", ali i 2022. godinu odnosno početak SVO.
"Naš telegram kanal je 2022. godine bio na pravom mestu. Tada je nastao ogroman informativni vakuum i počeli smo da pišemo i radimo ono što znamo. Počeli smo da pratimo tok SVO, objašnjavamo važne informacije i kuda se kreću naše trupe. Svoja saznanja prikupljamo iz otvorenih i zatvorenih izvora", navodi on.
Osnivač "Ribara" govorio je o pojavi OSINT projekata poput njegovog i problemima sa kojima se oni suočavaju. Prema njegovom mišljenju, OSINT je u osnovi kvalitetno novinarstvo i rad sa izvorima, stoga kao i ostalo novinarstvo koristi procurile i podatke dostupne javnosti.
"Istraživanje iz otvorenih izvora zahteva, pre svega, ljudske resurse i inspiraciju. Nemoguće je stalno pratiti nešto koristeći otvorene izvore, tražiti određene dokumente, materijale i tako dalje. Da biste to uradili, morate imati određeni način razmišljanja i, što je najvažnije, razumeti gde i šta da tražite", navodi on.
Zvinčuk je naglasio i da je Telegram postao izuzetno važna platforma zbog toga što je na ovoj aplikaciji moguće širiti informacije bez cenzure, kakva postoji na društvenim mrežama u vlasništvu Meta (pre svega Fejsbuk i Instagram), ili Jutjubu.
"Na ove mreže se usmeravaju višemilionski budžeti, stoga nema smisla boriti se sa vašim neprijateljem na terenu na kom on može jednostavno cenzurisati vaš sadržaj", ocenjuje on i dodaje da je dobro što je Ilon Mask kupio Tviter (Iks) jer se tamo "sadržaj više ne briše, ali i dalje postoji problem što zapadne službe mogu da preplave tržište reklamama i tako zatrpaju vašu kvalitetnu informaciju".
Još jedna prednost koju on vidi u Telegramu, jeste postojanje alternativnog mišljenja, specifičan format vesti u tri pasusa i protok informacija koji postoji čak i u kriznim vremenima i "informacione gladi".
"Na primeru sukoba u Pojasu Gaze, mogli smo videti da ljudi imaju ogromnu žeđ za informacijama, koju tradicionalni mediji nisu u stanju da utole. Zato ljudi idu na Telegram, gde se svakih 10-15 minuta pojavljuje ne samo vest, već i objašnjenje te vesti", rekao je Zvinčuk.
Ruskog vojnog blogera pitali smo i da li je moguće i na koji način prebaciti srpsku publiku sa Fejsbuka na Telegram.
"To je poprilično lako učiniti. Dovoljno je da počnete da pišete dobro i efikasno, a već sada na srpskom Telegramu postoji određen broj kvalitetnih kanala. Da bi se Telegram promovisao u zemlji, potrebno je i da se ljudi sa kapitalom zainteresuju za njega kao informativni alat", zaključuje Zvinčuk.