Sport
Zapamtite, mi smo Srbija
Mnogi su govorili da ukoliko ponovi partiju protiv Litvanije, Srbija ima šanse da parira Kanadi, jednoj od najboljih reprezentacija na ovogodišnjem Mundobasketu. "Orlovi" se sa tim nisu složili, pa su umesto pariranja, rešili da svojom prepoznatljivom košarkom potpuno počiste severnoameričku selekciju
Činjenice kažu da se Srbija iz Manile vraća sa medaljom, ostaje samo "orlovi" odrede kojeg će biti sjaja.
Takođe, kažu i da je ekipa koju sa klupe predvodi Svetislav Pešić ponovo očitala košarkašku lekciju kvalitetnom rivalu.
Ipak, možda i najbitnije jeste to da košarkaški svet ponovo Srbiju gleda kao velesilu.
Nakon nekoliko godina pauze i, za sve nas šokantnih neuspeha, Srbija je isplivala iz mulja i vratila se tamo gde joj je mesto – u sam vrh svetske košarke.
"Orlovi" su još jednom odradili domaći zadatak, perfektno skautirali protivnika i od starta uveli meč u tok koji im odgovara.
Svi za jednoga, jedan za svi
Što se tiče nekog teoretskog i taktičkog dela, Svetislav Pešić je još jednom opravdao epitet starog lisca i trenerskog giganta. Iako često osporavan, nekada i sa razlogom, iskusni stručnjak rešio je da zapuši usta svim kritičarima i vrati svoju zemlju na postolje.
Za razliku od meča sa Italijom, u kojem je prepušteno rivalu da se pita i odlučuje, Srbija je i protiv Litvanije, a pogotovo protiv Kanade, sudbinu i konce držala u svojim rukama.
"Skeniranje" rivala odrađeno do samih tančina, što govori i podatak da je Aleksa Avramović nekoliko dana gledao na koji način da brani i oduzima loptu najboljem poenteru turnira – Šeju Gildžus-Aleksanderu.
Takođe, fizička dominacija Nikole Milutinova je odmah prepoznata i istaknuta u prvi plan, što je nateralo rivale na promene u odbrani, rani bonus, veći broj faulova.
Čak i kada bi teoretisanje i taktika zakazivali, kada bi meč pretio da ode u neželjene vode, Pešić je imao "one svoje", druge adute.
Tada bi se na klupi Srbije moglo čuti: "Bubnite ih prvi!", "Nećemo da se brukamo", "Izvaćarićemo ga na zicer" i "Snađi se!".
Još jednom je stari Piroćanac pokazao značaj nekih, na prvi pogled nebitnih i besmislenih stvari u košarci.
Upravo je to jedna od lepota ovog sporta, što vam pobedu nekad neće doneti najbolje nacrtani napad, već najbolje što možete da izmislite u datih nekoliko sekundi. Što namerna, ili nenamerna štamparska greška u poruci "Svi za jednoga, jedan za svi", izvuče maksimum iz momaka koji su spremni da život daju za ovu zemlju.
"Poslednji ples", rečeno je kada je Pešić ponovo sedao klupu Srbije. I dok su mnogi samo maštali o tome da bi mogao da nam vrati medalju, on je u tome uspeo.
Aleksaaaaaaaaa
Još jednom je ogromnu ulogu u trijumfu Srbije igrao Aleksa Avramović. Momak kroz kojeg se ogleda čitava ekipa, lakmus papir novih "orlova", diskretni heroj ponovo je ušao u igru u drugoj četvrtini i potpuno je promenio u korist Srbije.
Zatvorio je prečesto pominjanog Gildžus-Aleksandera, naterao ga na veliki broj faulova i potpuno uklonio iz meča. Momak koji je davao po 30 poena po utakmici, baš protiv Srbije, prikazao je najslabiju partiju. Slučajnost ili ne? Procenite sami...
Umesto trojki Letonaca, zakucavanja Amerikanaca ili kakvih drugih atraktivnih poteza neke zvezde turnira, FIBA bi danima mogla da pušta najbolje poteze Avramovićeve odbrane, požrtvovanja i "namazanosti".
To je nešto na šta bi deca, pogotovo u Srbiji, morala radije da se ugledaju, a ne na besprekorno ubačene trojke Stefa Karija, ili vanzemaljskog atleticizma Lebrona Džejmsa.
"Košarkaški polubog" ponovo preuzeo ulogu lidera
Nakon meča sa Litvanijom, mogli smo da čujemo veoma zanimljivu izjavu o Bogdanu Bogdanoviću, koju je rekla osoba koja ga izuzetno dobro poznaje.
Naime, komentarišući Bogdanov bezobrazluk protiv Italije, a potom i rapsodiju protiv Litvanije, Duško Vujošević rekao je da kapiten Srbije o sebi ima mišljenje kao o nekom "košarkaškom polubogu".
Bogdanović je još jednom svesno preuzimao odgovornost i breme najkvalitetnijeg igrača u redovima Srbije.
Poludistancama, trojkama, polaganjima, "flouterima", ali i asistencijama, bek Atlante je Srbiji donosio mir u svakoj situaciji kada je to bilo najpotrebnije.
Mnogi nisu svesni njegovog razvoja i rasta iz godine u godinu, ali ovaj turnir će poslužiti da se stvori bolja slika o tome. Ono što mnoge navijače, pa i autora ovog teksta najviše raduje od Bogdana, jeste njegova izjava nakon meča.
Bio je miran, hladan i staložen i rekao da vremena za slavlje nema, pošto posao nije završen. Do kraja turnira ostala je još jedna utakmica, a ma ko bio protivnik, Bogdan želi da Srbija bude na svom maksimumu.
Šta očekivati od finala
Srbija je pobedila u dve, za nju, najbitnije utakmice na turniru. Prvo je izborila učešće na Olimpijskim igrama naredne godine u Parizu, da bi potom otišla korak dalje.
"Orlovi" će se sa medaljom oko vrata za nekoliko dana uputiti u Srbiju, gde će ih desetine i stotine hiljada ljudi čekati ispred balkona Skupštine Beograda.
Srbija će u finalu igrati protiv Nemačke, koja je, pomalo iznenađujuće, pobedila favorizovanu ekipu SAD sa 113:111.
Stiče se utisak da je Nemačka učinila veliku uslugu "orlovima" savladavši Amerikance.
Iako je Srbija slavila u poslednjem međusobnom duelu (borba za peto mesto na Mundobasketu u Kini), svakako da reprezentacija SAD nije poželjniji protivnik.
