Piksijeva "tipično srpska" Srbija: Put na EURO nije istorijski uspeh, ali može da postane

I dok selektor Dragan Stojković Piksi s pravom može da kaže "obećao sam vam Evropsko prvenstvo i to sam i ispunio", raspoloženje u Srbiji i okolnim regionima sa srpskim življem je daleko negativnije nego što bi iko pre početka kvalifikacija to očekivao.

Ako je posle Lisabona pre dve godine vladao opšti delirijum, odlazak u Nemačku iz Leskovca bio je antiklimaktičan. Zbog čega? I šta je Srbija, ako je išta, naučila iz ovogodišnjeg ciklusa?

Srbija u četvrtom šeširu na žrebu: Otišli na EURO, ali zbog kiksa mogu u "paklenu" grupu

Srbija je pobedila dve reprezentacije

Srbija je pre dve godine otišla na Svetsko prvenstvo u sjajnom stilu - bez poraza, pobedivši Portugaliju usred Lisabona.

Bili su i najefikasniji u grupi i svaki tim protiv kog su igrali pobedili su makar jednom.

Sada, Srbija je na EURO otišla pobedivši samo dve reprezentacije: Litvaniju i Crnu Goru. "Orlovi" su imali sreće da na žrebu dobili grupu koja je, s izuzetkom Mađarske, više izgledala kao grupa "C" divizije Lige nacija u kojoj su već igrali. U onom prvom izdanju tog takmičenja, Srbija je bila ispred Rumunije i, pogađate, Litvanije i Crne Gore.

Dva meča sa Bugarima donela su dva vrlo mršava remija u kojima su Piksijevi puleni "spasavali glavu", dok su dva poraza protiv Mađara bili otrežnjenje da ovaj tim nije napredovao otkako se plasirao na Mundijal u novembru 2021. godine.

Da Srbija nije napredovala pokazuje i da je u ovim kvalifikacijama ostvarila isti učinak kao u kvalifikacijama za EURO 2021. godine. I tada je skor bio četiri pobede, dva remija i dva poraza, za ukupno 14 bodova. I tada su "orlovi" savladali samo dve ekipe u grupi (Luksemburg i Litvaniju). Razlika je što su tada preostale ekipe u grupi, umesto Crne Gore i Mađarske, bile Ukrajina i Portugalija, koje su i poslale "orlove" u onaj kobni baraž.

Katar, "A" divizija Lige nacija i Nemačka, ali...

Meč protiv Bugarske u Leskovcu bio je savršen primer različitih raspoloženja koji vladaju u reprezentaciji i među narodom.

Srbija je prvi put igrala na novom stadionu na istoku zemlje, posle meča je ekipa mogla da napravi veliko slavlje i proslavi put u Nemačku i drugo uzastopno veliko takmičenje, što se nije dogodilo od turnira 1998. i 2000. godine. Uz to, Piksijeva ekipa je i prošle godine obezbedila plasman u "A" diviziju Lige nacija, pa je tako u sva tri ciklusa u poslednje tri godine uspela da ostvari zacrtani cilj.

Međutim, kontekst je ključan - fudbal koji je Srbija prikazivala tokom kvalifikacija teško da je ikome stavljao osmeh na lice, dok je igra protiv Bugara u Leskovcu bila ponovo bezidejna, rastrzana i "načičkana" greškama. Za osam mečeva u kvalifikacijama, navijači reprezentacije bez većeg stresa ispratili su verovatno samo pobede protiv Litvanije.

Nastupi su već duže ispod očekivanog nivoa - u napadu se Srbija sve više oslanja na prekide jer iz igre ne stvara dovoljno prilika, dok je u odbrani haotična situacija još od Mundijala i nema naznaka boljitka. A baš sećanje na Katar budi noćne more zvane "Kamerun" i "Švajcarska".

Da li je, onda, odlazak na EURO bio dugo čekan? Jeste. Da li je ovo "istorijski uspeh ispisan zlatnim slovima", kako je selektor Stojković nakon meča izjavio? Ne baš.

Jer Piksi je u istoj izjavi rekao i da je ovo "rezultat koji smo imali u planu". Srbija u ovakvoj grupi nikada i ne sme da dovodi u pitanje plasman na veliko takmičenje. A ako već želimo kontinuitet odlazaka na turnire, kako bismo tamo napravili iskorak, onda bi utakmice kao ova u Leskovcu trebalo da budu izuzetak u igrama tima, a ne repriza već viđenog.

Vreme da "orlovi" opet budu nepredvidivi

Možda i jeste tipično srpski da najjače kritike fudbalskoj reprezentaciji dolaze kada se ona plasira na veliko takmičenje. Ali biti među 24 najbolje selekcije Evrope od njih 55 nije ono čime bi iko trebalo da se zadovoljava. Baš zato što selektor ističe "da je ovo zlatna generacija fudbalera".

Zapravo, kritike javnosti koje se mogu naširoko čitati po portalima i društvenim mrežama ne bi trebalo da budu dodatni pritisak igračima, kako se to u izjavama često može čuti. Ne treba, jer ove kritike dolaze u pravi čas - ne kada je ekipa već eliminisana sa Mundijala sa jednim osvojenim bodom, već uoči velikog turnira, kada ima vremena da se stvari isprave.

Zato, Piksijeva Srbija treba da malo manje bude "tipično srpska" i ježi se svakog negativnog komentara. Srbiji je potrebno da ponovo bude nepredvidiva, kao što već dugo nije bila, od onih mundijalskih kvalifikacija. Taj kvalitet u ekipi postoji - stoga je potrebno da se unutar tima svi pogledaju u oči i jasno kažu jedni drugima da ovaj ciklus kvalifikacija nije doneo igre kakve su bile očekivane.

I to je u redu. Ako Srbija zablista u Nemačkoj i napravi uspeh, onda se slabih kvalifikacija više niko neće sećati. Tada će i Piksi i njegovi igrači moći da, tipično srpski, kažu naciji:"Jesmo vam rekli". I opet će javnost, kao posle Lisabona, pasti u delirijum, slaviti Piksija kao nacionalnog heroja i otići u drugu krajnost.

To jeste tipično srpski. Za takav scenario navijamo.