Podignuta optužnica protiv pripadnika Armije BiH zbog zločina nad srpskim civilima

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo je optužnicu protiv Mustafe Gegaja zbog ratnog zločina nad srpskim civilnim stanovništvom na području sarajevskog naselja Hrasnica tokom 1992. godine.

Gegaj se tereti da je za vreme rata u svojstvu pripadnika Prvog korpusa takozvane Armije BiH u objektima za zatvaranje u Hrasnici lično učestovovao u mučenju srpskih civila. Tereti se za teške oblike zlostavljanja, kao i za nanošenje trajnih fizičkih i psihičkih povreda devet žrtava, koje i danas imaju posledice, saopšteno je iz Tužilaštva BiH, javlja RTRS.

U ovim objektima su bili nezakonito zatvarani civili srpske nacionalnosti sa područja Hrasnice, Butmira i Sokolović Kolonije, a među njima i žene, kao i maloletna devojka.

"Optužnica je prosleđena na potvrđivanje Sudu BiH", saopšteno je iz Tužilaštva.

Prema ranijim svedočenjima silovanih žena koje su uspele da prežive torture u napuštenim stanovima, glavni organizator pritvaranja Srpkinja, bio je upravo Mustafa Gegaj. Prema rečima žena, silovale su ih i fizički maltretirale uglavnom osobe u uniformama.

U krivičnoj prijavi koja je podneta 12. jula 1996. godine, navode se imena 12 silovanih Srpkinja, među kojima je i jedna učenica koja je ubijena.

Za zločine na ovom području, napušteni stanovi pretvarani su u "javne kuće" u kojima se, nad zarobljenim ženama, iživljavao komandni kadar i saradnici bliski Gegaju.

Srpski civili koji su tokom ratnih godina bili smešteni u ozloglašenim zatvorima na području Hrasnice, od kojih je jedan bio u prostorijama Osnovne škole "Aleksa Šantić", a drugi u garažama u ovom naselju, mesecima su mučeni. Mnogi nisu preživeli zlostavljanje, a oni koji jesu, isticali su da su posledice brutalnosti kojoj su bili izloženi, ne samo psihičke već i fizičke. 

Preživeli su, u svojim ranijim svedočenjima, pokušavali detaljno da opišu torture kroz koje su prolazili u ovim zatvorima. Prema njihovim rečima, nisu imali ni minimalne uslove za život – spavali su na betonu, u garažama bez prozora, imali su jedan ili dva obroka dnevno, koji se sastojao od svega 12-13 kašika tečnosti i jedne kriške hleba. 

Zatvorenici su tokom boravka u Hrasnici bili "gladni i žedni", a svi su, uključujući i žene, smršali od 25 do 50 kilograma. 

Na idejama za mučenje Srba pozavideli bi im i nacisti 

Prema iskazu jednog zarobljnika koji je prisustvovao iživljavanju nad srpskim civilom, opisao je detalje mučenja i ispričao šta su bile njegove poslednje reči:

"Vidiš kakav sam, leđa su mi plava, oblivena krvlju, krv se zgrušala, zemljače, ako ostaneš živ, pozdravi moju decu i ženu, ja neću preživeti."

Slavko Jovičić Slavuj, koji je u sarajevskim logorima Silos u Tarčinu i Hrasnici proveo ukupno 1.334 dana, pričao je da su Srbi u Hrasnici mučeni na najbrutalnije načine, a za muslimane koji su bili "čelnici" ovih logora izjavio je svojevremeno da bi im "pozavideli i nacisti".

"Jedno veče, u julu 1993, izveli su nas iz logora da sahranimo jednog ubijenog Srbina. Ni ime mu ne znam. Lokacija je bila kod škole. Izbrojao sam to veče 123 grobna mesta. Motke su bile zabijene umesto krstova. Po završetku rata, negde 1996. godine, došao sam u Hrasnicu sa Unproforom na lokaciju gde smo sahranjivali ubijene Srbe. Sve je bilo prekopano, a leševi odneti", rekao je Jovičić.

Обесили би их за ноге и тукли, на мучењу би им и нацисти позавидели | Јадовно 1941. – КУЛТУРА СЈЕЋАЊА https://t.co/nQeHDsIguj via @Jadovno1941#Mujanovic#Hrasnica#Logorpic.twitter.com/v9I0OjW5vG

— Јадовно 1941. (@Jadovno1941) July 9, 2021

Golgota Srba sa šireg područja Sarajeva zabeležena je i u knjizi "Zločini u Hrasnici", autora Danila Dželetovića, koji je tokom rata u Bosni i Hercegovini bio ratni inspektor MUP-a Republike Srpske.