RT u strašnoj mećavi: Danas Golija ne zna šta je delija (VIDEO)

Teške mašine ivanjičkih "Puteva" čitavog dana vodile su bitku sa smetovima, posebno na Prijekom brdu, Odvraćenici, Đonovom polju, uprkos svim naporima desetine sela odsečenih od sveta.

Nije danas Golija znala šta je delija! Čitavog dana na planini trajala je strašna mećava, naleti vetra na Prijekom brdu, na Odvraćenici, posebno prema Đonovom polju, stvarali su smetove visoke na nekim mestima po dva, tri, četiri metra. Ono što bi teške mašine ivanjičkih "Puteva" očistile, već za pet ili deset, petnaest minuta, bilo je pokriveno smetovima od po metar i više.

Čitavog dana na planini trajala je igra mačke i miša, igra razgoropađene prirode i putara koji su nadljudskim naporima pokušavali da se izbore sa nevremenom.

Preko planine juče su išli samo oni koji su morali do Ivanjice nekom prekom potrebom. Putari su teškom mukom tokom popodneva održavali prohodnom deonicu od Odvraćenice preko Prijekog brda prema Međurečju i Ivanjici, većina drugih putnih pravaca bila je u prekidu, desetine sela preka Raški, Novom Pazaru, odsečeno od sveta.

Mikan Raković, pravi gorski vuk koji Goliju poznaje kao svoj džep, mašinista na velikoj "ulti", koji već 36 godina vodi borbu sa smetovima na planini, juče oko podne jedva je na Prijekom brdu, na jednom od prevoja, probijao smetove visoke mestimično i po tri - četiri metra.

U nekim trenucima, dok je severac divljao i nanosio tone snega na put ispred njega, "ulta" visoka više od tri metra, ličila je prosto na igračku među onim smetovima.

"Sad dolazim iz pravca Đonovog polja, tamo su tek ogromni smetovi, pokušao sam da ih probijem, nisam uspeo, vratio sam se, sutra ću ponovo", ispričao mi je Mikan dok je samo na trenutak, na minus pet – šest stepeni, pod udarima ledenog vetra zastao da predahne.

Okolo, nije to više duvao vetar, to su povremeno bili pravi urlici planinske nemani.

Tone i tone snega koji je sipao sa neba, sa zemlje, iz okolnih dolina, sa planinskih kosa. Sve se to pretvaralo u neviđen koloplet, vrtlog dok se okolo bukvalno sve ledilo i nije video ni prst ne pred okom.

Samo koji sat ranije, i na putu od Ivanjice, na oko kilometar od Golijske reke, na šumu, na put, na okolinu koja je do tada svetlela, stuštila se takva mećava, da je u trenutku pao mrak. Ljudi u par automobila koji su se zadesili na putu, počeli su borbu za goli život, probijanje kroz smetove, po vejavici kroz koju se nije video ni metar.

"Čega se sve za ovo 37 godina koliko radim na teškim mašinama nisam nagledao po Goliji. Koliko sam samo zavejanih iz automobila spasavao, ponekad, jedva i samoga sebe. Planinčina je ovo, retko gde vetar duva kao ovde, prođeš mašinom, okreneš se, iza tebe sve zavejano. A, bojim li se, da se bojim ne bih ovde ni dolazio. Jednostavno, sednem u mašinu i napred", pričao mi danas je Mikan.

Jedno je za nepune četiri decenije na planini naučio. Golija ne prašta greške.

Na Prijekom brdu juče je sa svojom mašinom bio i Aco Bojović, mlađi mašinista, koji od Mikana uči posao. Sinoć su kaže, pred samo veče, pročistili put do Odvaćenice, jutros, kada su sa mašinama ponovo izašli na put, jedva da se moglo razaznati gde je koja ivica, kuda da čiste.

Put preko Golije, od Međurečja, preko Golijske Reke i dalje prema Odvraćenici, Novom Pazaru na jednoj i Raški, Dugoj Poljani na drugoj i trećoj strani od životne je važnosti za meštane desetina sela na Goliji.

Po selima je mnogo i starih i bolesnih, onih kojima zatreba pomoć, zato putari ivanjičkih "Puteva" danima vode borbu sa smetovima. Danas je ta borba u nekim trenucima bila epska.

I, kada je reporter portala RT Balkan, danas na Prijekom brdu ostao zaglavljen u smetu, bespomoćan, Aco i Mikan, prvi su pritrčali, sa mašinama, sa lopatom, da poguraju vozilo da pročiste sneg.

Koliko su za ovo godina na planini spasili ljudi, niti znaju niti broje, jednostavno, tako i misle i rade – to je njihova dužnost, ona ljudska, plemenita.