Banjaluka predala Savetu bezbednosti UN izveštaj: Neizabrani stranac kao senka nad BiH

Vlada Republike Srpske predala je Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija izveštaj o stanju u BiH u kojem se upozorava da prisustvo neizabranog stranca sa diktatorskim ovlašćenjima ozbiljno narušilo političku kulturu, umanjujući duh kompromisa koji je neophodan za razvoj zrele demokratije.

OHR se, kako se navodi, "nadvio kao senka i ozbiljno podriva ne samo vladavinu prava i suverenitet BiH, nego i njen politički razvoj, prenosi RTRS.

"Sadašnji, nelegitimni nosilac funkcije u OHR-u Kristijan Šmit zauzima posebno represivan pristup iako nikada nije legalno imenovan za visokog predstavnika", navodi se.

Penzija za nelegalnog visokog predstavnika: Vranješ objavio kada Šmit napušta BiH

Iz Vlade Republike Srpske napominju da Aneks 10 Dejtonskog sporazuma nalaže da imenovanje na funkciju visokog predstavnika, nakon zahteva strana potpisnica, odobri SB UN, kao što je to bio slučaj sa prvim visokim predstavnikom Karl Biltom, prema Rezoluciji 1031.

"Sve Šmitove prethodnike na toj funkciji odobrio je Savet bezbednosti, dok njegova kandidatura nije dobila tu podršku. Umesto toga, Šmita je izabrala neformalna grupa uticajnih država koja sebe naziva Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira iako Savet za sprovođenje mira nije ni pomenut niti predviđen Dejtonskim sporazumom", podvlači se u izveštaju.

U dokumentu se ukazuje da je Šmita imenovala šačica država ne zato što su imale pravno ovlašćenje da to učine, nego zato što su smatrale da ih niko ne može u tome sprečiti.

"Uprkos potpunoj nelegitimnosti, Šmit postupa daleko nepromišljenije nego njegovi prethodnici u OHR-u. Doneo je na desetine nezakonitih odluka i time izazvao krize, jednu za drugom. Šmitove mere su posebno represivne i on je pokušao da onemogući delovanje SNSD-a, najveće srpske stranke u BiH, kojoj je administrativnom odlukom uskratio pristup javnim sredstvima. Njegov najrepresivniji potez predstavlja nametanje izmena Krivičnog zakona BiH. Šmit je pokazao takav prezir prema ustavnim i demokratskim procedurama u BiH da je svoj dekret objavio kao zakon na internet stranici OHR-a, bez ikakvog uvida, a kamoli debate i usvajanja od Parlamentarne skupštine, jedinog ustavom predviđenog zakonodavca na tom nivou vlasti", upozorava se u izveštaju.

Dodik: Idem na vojnu paradu u Moskvu, radujem se susretu sa Putinom

Tim dekretom, istaknuto je u dokumentu, Šmitova izmišljotina pod nazivom "neizvršavanje odluka visokog predstavnika" uvedena je kao krivično delo, za koje je propisana kazna zatvora za sve koji ne postupaju prema njegovim hirovima kao da je reč o zakonima donesenim u redovnoj zakonodavnoj proceduri.

"Očigledna meta ove nove krivičnopravne norme bio je tadašnji predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Pod Šmitovim budnim okom, bošnjački tužioci i pravosuđe odmah su pristupili gonjenju legitimno izabranog predsednika Republike Srpske. Nakon ubrzanog postupka obeleženog ozbiljnim nepravilnostima, sudija bošnjačke nacionalnosti osudio je predsednika Srpske na kaznu zatvora od jedne godine i izrekao mu zabranu obavljanja funkcija koje se finansiraju iz javnih sredstava, u trajanju od šest godina", ističe se.

Žalbeno veće, sastavljeno isključivo od bošnjačkih sudija, kako se dodaje, ubrzo je odbilo žalbu Dodikove odbrane, izričito odbijajući da razmotri ključno pitanje - da li je Šmit imao ustavno ovlašćenje da nametne krivičnopravnu normu na osnovu koje je legitimno izabrani predsednik osuđen?

U dokumentu koji se odnosi na period od oktobra 2025. do aprila 2026. godine ukazuje se da bošnjačke političke stranke u BiH, svesne da u OHR-u imaju pouzdanog saveznika u pogledu centralizacije, odbijaju da uđu u iskren razgovor sa srpskim i hrvatskim političkim strankama.

Dodik: Diplomatija BiH ne postoji, Srpska sa Rusijom ostaje u strateškom odnosu

"U pojedinim slučajevima, visoki predstavnici su čak intervenisali da osujete političke dogovore koje su postigli demokratski izabrani lideri u BiH, nepotrebno izazivajući političke krize, a zatim se na te krize pozivali kao na dokaz navodne potrebe za svemoćnim visokim predstavnikom", stoji u izveštaju.

U dokumentu se napominje da čak i Karl Bilt, koji je obavljao dužnost prvog visokog predstavnika, već godinama poziva na ukidanje OHR-a.

"On je 2023. godine izjavio da je "OHR deo problema u Bosni najmanje deceniju", a i bivši visoki predstavnik Volfgang Petrič, takođe, poziva na zatvaranje OHR-a, ističući da je visoki predstavnik danas "u svakom pogledu deo problema, a ne rešenja". Oštro je kritikovao "krajnje nedemokratska" ovlašćenja visokog predstavnika", navodi se u izveštaju.

Iz Vlade Republike Srpske ističu da je Petrič upozorio da je nastavak primene takozvanih bonskih ovlašćenja "recept za katastrofu" i ocenio da, "zbog kontinuiranog postojanja OHR-a", demokratski proces u BiH "ne funkcioniše".

U izveštaju se ukazuje da su flagrantno protivpravno suđenje, osuđujuća presuda i uklanjanje predsednika Republike Srpske doveli BiH u duboku političku krizu, te da su, nakon razgovora sa međunarodnim prijateljima i saveznicima, rukovodstvo i institucije Republike Srpske preduzeli sveobuhvatne mere, kao što su imenovanje vršioca dužnosti predsednika i stavljanje van snage više spornih zakonskih akata, radi hitnog smirivanja političkih prilika i tenzija.

Kao priznanje za postupke Republike Srpske usmerene ka očuvanju stabilnosti BiH, piše u dokumentu, SAD su u oktobru 2025. godine ukinule kontraproduktivne sankcije koje je Obamina, a potom i Bajdenova administracija uvela protiv zvaničnika i preduzeća iz Republike Srpske.