Vranješ za "Jutro na RT": Tri scenarija za OHR posle penzionisanja Kristijana Šmita

U Savetu bezbednosti UN mogla bi već na jesen da bude otvorena rasprava o sudbini kancelarije visokog predstavnika - ko i pod kojim uslovima može da nasledi nemačkog nelegitimnog predstavnika Kristijana Šmita za kog se spekuliše da će do kraja godine otići iz BiH zbog penzionisanja.

Ruska Federacija kao stalna članica sa pravom veta je jasno stavila do znanja pod kojim uslovima bi glasala za novog visokog predstavnika. Prvo je da novi diplomata dođe na ograničen mandat, ne duže od godinu ili dve, a da njegov jedini mandat bude zatvaranje kancelarije visokog predstavnika, kao i da nema govora o korišćenju bonskih ovlašćenja.

Da li je Dejton ugrožen? Ruska ocena stanja na Zapadnom Balkanu

Iza tih uslova, stala bi i Kina. Visoki predstavnik je deo BiH od njenih temelja iz Dejtona kroz Aneks 10. Ali kako je Ustav BiH menjan silom stranaca, tako je menjana i uloga visokog predstavnika koji je u ruke dobio oružje zvano bonsko ovlašćenje, odnosno moć da donese amandmane i da menja čak i zakone po svom nahođenju bez ikakve kontrole.

Profesor i ambasador BiH u Srbiji Aleksandar Vranješ za "Jutro na RT" ocenjuje da u BiH postoje pokušaji da se srpsko stanovništvo identitetski prekomponuje kao nekakvi Bosanci, Hercegovci pravoslavne veroispovesti.

"Napad na srpski identitet u BiH traje duže od veka. Ne govorimo više o slučajnostima. Metode su se menjale, forma i okupatori, ali je suština ostala ista. Zato sam i ja delovanje u BiH, nazvao okupacionom upravom. Imamo jednu političku i vojnu stranu silu koja sprovodi svoje interese mimo Dejtonskog sporazuma i mimo volje srpskog naroda", navodi Vranješ.

Komentarišući izjavu premijera Republike Srpske Sava Minića da bi Šmit mogao pred samo okončanje mandata da potpiše Zakon o državnoj imovini na štetu srpskog naroda, Vranješ ističe da to nije nemoguć scenario.

"Imovina BiH je podeljena Dejtonom. Čak i kad bi nametnuo takav zakon, to ne bi moglo da stupi na snagu. Mi nemamo katastar BiH, to se nalazi na entitetskim nivoima", kaže Vranješ.

Poslednji pokušaj Šmita i NATO-a: Udar na vojnu imovinu Srpske

On ističe da vojni i civilni aspekt prisustva OHR u BiH jeste definisan Dejtonskim mirovnim sporazumom, ali da nije, kako dodaje, nigde opisan takav mandat kakav sada imamo u praksi.

"U Dejtonu piše da će strane sudije Ustavnog suda da rade pet godina i da odu, a da će potom, Ustavni sud da radi autonomno sa sudijama iz redova konstitutivnih naroda. Četvrt veka kasnije, mi imamo strane sudije koje menjaju politički sistem BiH na štetu Republike Srpske", ukazuje sagovornik Jutra na RT.

Na današnji dan se, podseća Vranješ, obeležava 108 godina od smrti Gavrila Principa i ističe da je on nastradao jer se borio protiv okupatora, a da mi i danas govorimo o okupacionoj upravi.

"Srpski narod i danas ima isti problem iako se promenila metodologija i akteri. Suština je ostala ista, da nekakva strana sila kreira sistem mimo volje srpskog naroda. Istorija pokazuje cikličnost. Ta borba za slobodu nikada nije prestala. Zato je Republika Srpska važna za poziciju opstanka srpskog naroda", navodi Vranješ.

Ne postoji ograničenje mandata visokog predstavnika, ističe Vranješ, ali činjenica da je najavio odlazak, prema mišljenju sagovornika RT Balkan je izlazna strategija Šmita: kako da napusti funkciju, a da ne obruka previše Nemačku čiji je eksponent.

"U novembru bi moglo da se otvori pitanje novog visokog predstavnika. Postoji nekoliko tih scenarija. Koliko je meni poznato, Rusija nije odustala od svojih principa da bi oni podržali imenovanje visokog predstavnika samo u slučaju ako bi bio poslednji koji bi zatvorio OHR. Kina bi pretpostavljam podržala. Amerika će kroz trenutne pokazatelje o tome šta misle o Šmitu i OHR-u, ukidanjem finansiranja, distanciranjem od njega, pretpostavljam da bi i njima takvi uslovi bili prihvatljivi. Postavlja se pitanje šta bi uradili Francuzi i Britanci koji imaju pravo veta", objašnjava Vranješ.

Cvijanovićeva: Šmit definitivno odlazi – Sarajevo neće birati naslednika

Hipotetički scenario broj dva, ocenjuje sagovornik "Jutra na RT", bio bi da se to pitanje vrati na savet za implementaciju mira.

"Teško bi to išlo bez podrške SAD. Postavlja se pitanje da li bi mogli dva puta da izvedu ovu prevaru kao što su izveli sa Šmitom ako se ne saglasi SAD. Treći scenario je da se ne imenuje visoki predstavnik nego da OHR počne da liči na instituciju, koja bi se potencijalno izmestila i iz Beča ili nekog drugog sedišta vršila neki monitoring Dejtona bez nekakve ličnosti ",  zaključuje Vranješ.