Da li su Srbi čuli proročke reči vladike Nikolaja: "Ne srljajte u Evropu, već čuvajte veru u Hrista"

U nedelju 3. maja Srpska pravoslavna crkva proslavila je praznik Svetog vladike Nikolaja. Patrijarh Porfirije služio liturgiju u selu Lelić kod Valjeva, rodnom mestu srpskog sveca. Dela Nikolaja Velimirović, možda su danas jedan od najbolji putokaz za srpski narod.  

Doktorirao je na Oksfordu, a disertaciju je branio na francuskom jeziku. Iako je deo školovanja proveo na Zapadu, Zapad nije fascinirao mladog Nikolaja. Kao zatvorenik u nacističkom logoru Dahau, upozoravao je Srbe da ne srljaju u Evropu, već da čuvaju veru u Hrista, zapravo, da zbog Evrope mogu da izgube Hrista.

Ječam na vjetru: ili mogu li zavjetni narodi preživjeti bez zavjeta?

Godinu dana je putovao po Rusiji, gde je upoznao crkveni život i običaje Rusa. Ko se bolje upoznao sa životom i delima Nikolaja Žičkog ne vidi "mrlju" kod svetitelja. Međutim, deo prozapadnih medija i građanski intelektualci na pomen vladike Nikolaja Velimirovića odmah će reći da je reč o "kolaboracionisti, simpatizeru nacizma", kao i glavnom ideologu onog što oni nazivaju "srpskim fašizmom". 

Tačno je da je Nikolaj Žički od Hitlera dobio orden rane 1934, jer je blagoslovio da se uredi nemačko vojničko groblje. To je pojedincima bila spona da porede njega i Alojzija Stepinca. Srpska crkva, za razliku od crkve Alojzija Stepinca, nije učestvovala u sistematskom progonu Jevreja, niti je sarađivala sa nacističkim režimom. Nikolaj Žički je tokom okupacije Srbije bio u nemačkom logoru Dahau.   

Bio je priznat svetski intelektualac. Pravoslavni sveštenik i doktor teologije Džosaja Ternam u jednom podkastu je rekao da je Nikolaj tvrdio "da je 20. vek trijumf satane na Zapadu, da je Zapad zamolio Hrista da ih ostavi na miru i da je on to uradio".  

Nemački nacisti su Nikolaja smatrali idejnim tvorcem 27. marta i puča u Beogradu koji je promenio istoriju ovih prostora u odnosu na fašizam.

Miloš Milićević, profesor srpskog jezika i književnosti, kaže da reči vladike Nikolaja upućene Srbima "da ne srljaju u Evropu, već da čuvaju veru u Hrista", ni danas ne gube svoje značenje.

"Kada je ovo rekao, on je išao na to da je humanizam krajnje ishodište zapadnoevropskog hrišćanstva, da je Evropa zamenila Hrista hrišćanskom kulturom. Odnosno, lični odnos prema Hristu zamenili su simbolima, kulturom. Vi možete u savršenom smislu biti kulturološki hrišćanin, a da nemate nikakav lični odnos sa Hristom. Kada vladika Nikolaj ukazuje na ovo, mislim da je gađao taj trenutak", rekao je Milićević za RT Balkan.

Konferencija o Svetom vladici Nikolaju: Njegova mudrost je potrebna u vremenu izazova

Dodaje da je Nikolaj dobro poznavao zapadnu kulturu i civilizaciju, ali je dobro poznavao i srpsku.

"Mi jesmo periferija Zapadne Evrope. Kada stvaramo modernu državnost, mi je stvaramo na zapadnoevropskim tekovinama. To znači da su zapadnoevropske forme mišljenja došle kod nas. Ne možda u našeg seljaka, koji stoji u temelju naše državnosti, ali da u našoj eliti", naveo je on.

Smatra da apriori ne treba odbacivati sve zapadnoevropske tekovine i da ne treba odbacivati antičku kulturu, ali da joj ne treba pristupati iz "zapadnog zaleđa, već srpskog, autentičnog".

"Podsetio bih na tekst sv. Vasilija Velikog koji se zove 'Beseda mladima o koristi Jelinskih spisa'. On se obraća mladima da kao pravoslavni hrišćani treba da se vraćaju na antičke filozofe i da ih čitaju, ali sa svešću da čitamo tekstove da bi izvukli iz njih ono što će nam pomoći u našem putu ka vrlini. Kao što pčela ide od cveta do cveta i uzima samo ono što joj je potrebno za med, tako i mi možemo da se vraćamo antičkim tekstovima. Ukazivao je na Periklea, Sokrata kao na neznabošce koji su živeli hrišćanski", naveo je Milićević.

Podsetio je da je u Bogorodici Ljeviškoj, u priprati crkve, naslikan Platon i da se iz toga vidi da je antika organski ugrađena u "naše pravoslavno iskustvo sveta".

"Nikolaj je osetio naše zapadnoevropsko čitanje antičke literature i da tu možemo biti zavedeni. Mislim da on nije za odbacivanje antičke kulture, već da joj ne smemo pristupati iz zapadnoevropskog zaleđa, već našeg, autentičnog", naveo je Milićević.

Govoreći o prisvajanju srpskih svetinja na KiM i progonu Srba, ukazuje na to da progon za hrišćane nije nova stvar i da je "Hristov put, put stradanja".

To što pojedinci Nikolaju pripisuju da je "ideolog srpskog fašizma", smatra da se reč fašizam danas olako koristi i da nećemo znati da ga prepoznamo ako se pojavi.

Preporučio je svakom pojedincu da se "lično sretne sa Vladikom Nikolajem" kroz njegove tekstove i dela.