Teško Srbima: Sa čim će Aljbin Kurti pred albanske glasače i dijasporu

Ništa albansku dijasporu i albanske glasače uopšte ne mobiliše tako uspešno i tako produktivno da izađu na izbore i glasaju za Aljbina Kurtija i Samoopredeljenje kao još koji uhapšeni, prebijeni ili maltretirani, poniženi Srbin i kao još koja optužnica protiv Srba za "ratne zločine".

Ova istina potvrđena je prethodnih godina, pa i meseci Kutijeve vladavine više puta, prosto, kako su raspisivani izbori tako je na Kosovu i Metohiji pojačavan pritisak vlasti lažne države na srpsku zajednicu, tako je raslo nasilje nad Srbima.

Isti scenario Srbi na Kosovu očekuju i ovog puta, pred vanredne parlamentarne izbore raspisane za 7. jun.

Tako je pre dva dana, samo što su raspisani novi izbori, treći za godinu i koji mesec, tzv. specijalno tužilaštvo Kosova podiglo optužnicu protiv osmorice Srba za navodne ratne zločine protiv civilnog stanovništva u Đakovici. Na spisku su se našli M. K, V. M, D. R, Z. D, C.B, M. I, S. S. i S. K.  za koje u Prištini tvrde da su od 24. do 31. marta 1999. godine u Đakovici, "u koordinaciji i saučesništvu sa policijskim i vojnim parastrukturama počinili ubistva, proterivanje civilnog stanovništva, uništavanje i pljačku njihove imovine".

Prethodno je, u atmosferi kreiranoj činjenicom da su napadi na Srbe na KiM nekažnjivi, grupa Albanaca progonila Srbina Miroslava Gudžića iz Dobrotina sve do Doma zdravlja u Donjoj Gušterici gde su prebili i nesrećnog čoveka i medicinsku sestru koja je pokušala da ga zaštiti.

Rezultat napada, umesto sudskog epiloga i primerenih kazni za napadače biće – koji glas više za Kurtija i njegovu stranku od albanske dijaspore.

Samo prošle godine, a čitava 2025. bila je u samozvanoj državi izborna i predizborna, vođeni su krivični postupci u 50 predmeta protiv 154 Srba, optuženih za navodne ratne zločine. Od izbora u februaru do izbora krajem decembra prošle godine, tzv. kosovsko tužilaštvo podiglo je  15 novih optužnica, a doneto je i deset presuda protiv uglavnom Srba za "ratne zločine".

Naš izbor

Srbi sa KiM na doživotnoj robiji: Koliko Albanci ostaju u srpskim zatvorima?

Rezultat te aktivnosti na kraju bio je i te kako vidljiv. Od gubitnika na izborima 9. februara 2025. kada je izgubio parlamentarnu većinu, Kurti je dosegao da apsolutne većine u skupštini tzv. Kosova na izborima 28. decembra.

Novi jednostrani činovi kojima će se nastaviti pražnjenje sadržaja briselskih sporazuma iz 2013. i 2015. godine, biće glavni aduti Samoopredeljenja i Aljbina Kurtija kojima će pokušati da nadomeste očekivanu manju izlaznost dijaspore na izborima 7. juna, u odnosu na prošlogodišnje decembarske, izjavio je za "Kosovo onlajn" istoričar Stefan Radojkovića.

"To bi trebalo da bude zamena, ali i pokušaj da se dijaspora motiviše, jer se pretpostavlja da dijasporu uglavnom čine mlađi ljudi koji su nacionalno osvešćeni, ali i ostrašćeni i da će ih to možda motivisati da ipak izađu u značajnom broju i na ove izbore. Naravno, ne u onoj meri kao što su uradili za vreme božićnih i novogodišnjih praznika", rekao je Radojković.

Dodaje da je za očekivati dalji pritisak na srpsku zajednicu pogotovo u četiri severne opštine.

Naš izbor

Samice, oguljotine od "lisica", batine, iživljavanje: Kako žive Srbi zatočeni u Kurtijevim zatvorima

"Pritisak će se verovatno dalje vršiti rušenjem određenih objekata, uspostavljanjem nekih kancelarija i ispostava prištinske administracije i to naročito na onim lokacijama gde su nekada bile kancelarije, na primer, Pošte Srbije ili će možda čak konačno doći i do frontalnog napada na zdravstveni i obrazovni sistem Republike Srbije u tom delu Kosova i Metohije. To će zavisiti od procene izbornog štaba Aljbina Kurtija. Može se desiti i da se vrše potrage za još nekim osumnjičenima u slučaju Banjska, bez obzira da li su oni imali ikakvog udela u Banjskoj ili nisu", rekao je Radojković.

Pre koju nedelju, kada je već bilo izvesno da lažnu državu čekaju novi izbori, tzv. kosovski policajci presreli su u Leposaviću Vojina Milojevića (18) ubacili ga u vozilo i pola sata tukli i maltretirali. Vojinova krivica bila je što se usudio da na ulicu izađe u majici sa natpisom "S verom u Boga, Kosovo je Srbija". 

A, među albanskom dijasporom, govori iskustvo, ništa se bolje ne prima od ovih vesti. 

Koliki uticaj dijaspora ima na rezultate, pokazalo se pre četiri i po meseca, kada je, oko pola miliona Albanaca koji su iz dijaspore pristigli za praznike, od toga oko 300.000 sa biračkim pravom, nesporno odlučilo ishod glasanja.

Rezultat poslednjih izbora na tzv. Kosovu bio je i neverovatan paradoks, a on je da su za Kurtija iz dijaspore glasali Albanci koji su prethodno napustili Kosovo i Metohiju upravo zbog pogubnih ekonomskih rezultata i pokazatelja Kurtijeve politike u poslednjih pet godina koliko on vlada samozvanom državom.

Na ovaj paradoks ovih dana reagovao je politički analitičar iz Prištine Bljerim Canaj koji je za medije na izjavio da bi "albanska dijaspora pre nego što odluči kome da da svoj glas, za mišljenje trebalo ipak da pita ljude koji žive na Kosovu".

"Kako koji izbori dolaze, kako počinje izborna kampanja, tako se pojačavaju pritisci na nas Srbe. Hapšenja, maltretiranja, prebijanja, ponižavanja, nasilje. Pre koji dan bili smo svedoci rušenja dvadesetak garaža koje koriste Srbi u Severnoj Mitrovici. To će se, nema sumnje, nastaviti i narednih nedelja, sve do izbora u junu. Teško nama do tada. Može se čak desiti i da Kurti otvoreno krene na škole i bolnice koje još rade u srpskom sistemu i da mu to bude glavni predizborni adut", ponavljaju Srbi sa KiM sa kojima smo ovih dana kontaktirali.

Ovde niko nema dilemu da će u nedostatku ekonomskih rezultata, boljih plata, više radnih mesta, novih fabrika, Kurti posegnuti za nasiljem nad Srbima kako bi mobilisao albanske glasače, posebno one iz dijaspore koji ne žive od kosovskih plata i penzija nego od vesti o nasilju nad Srbima na Kosovu.

Naš izbor

Posle drakonskih kazni trojici Srba: Suđenje je bilo farsa, mogli su im i bez suda izreći presude  

A kosovske plate i penzije su toliko mizerne da ih lider Samoopredeljenja u predizbornim kampanjama uglavnom obilazi pričajući o tome kako je "pokorio sever", kako su temelji njegove politike "borba UČK-a" i "žrtva Adema Jašarija".

Poslednji dostupni podaci govore da je prosečna neto plata na tzv. Kosovu u 2024. godini bila jedva preko 500 evra, minimalna 342, starosne penzije bile su od 100 do 220 evra, socijalne penzije za starije od 65 godina bez punog radnog staža od 100 do 120 evra. Plate u privatnom sektoru su još niže, pa je zaključak poznavaoca prilika da najveći deo stanovništva ne živi od svog rada nego od doznaka rodbine iz inostranstva.

Prema podacima Eurostata, od 2020. do 2024. što se poklapa sa Kurtijevom vladavinom, oko 210.000 Albanaca dobilo je dozvole za boravak u državama EU,  za period od 2015. do 2024. taj broj prelazi 360.000, a broj nelegalno iseljenih svakako je mnogo veći.

Albanci sa Kosmeta odlaze zbog malih plata, visoke stope nezaposlenosti, korupcije i partijskog zapošljavanja, pa je ako se sve to ima u vidu lako odgonetnuti zašto su Kurtiju pritisci na Srbe najbolji predizborni aduti.