Samice, oguljotine od "lisica", batine, iživljavanje: Kako žive Srbi zatočeni u Kurtijevim zatvorima

Dušan Maksimović, Srbin iz Severne Mitrovice koji je pre koji dan u sudu u Prištini u slučaju Banjska osuđen na 30 godina zatvora zbog "terorizma", a niti je bio u Banjskoj spornog dana, odnosno jutra, niti je u istrazi imao pozitivnu "parafinsku rukavicu", niti je protiv njega bilo drugih dokaza – u sudnicu je iz zatvora uveden u sceni koja je ličila na one iz američkih filmova.

Sa lisicama na rukama, kao da se radi o višestrukom ubici, u pratnji trojice – četvorice policajaca, jedan od njih držao je direktno za lisice vukući ih na dole. Lisice su Maksimoviću sa ruku skinute samo kratki trenutak čitanja presude a onda vraćene.

Kako je Maksimoviću, kao i drugoj dvojici Srba osuđenih na doživotne kazne, Toliću i Spasojeviću, u zatvoru, šta su sve preživeli od hapšenja do danas, znaju samo oni.

Sud u Prištini odredio Dejanu Peleviću jednomesečni pritvor

I inače, priče Srba iz tzv. kosovskih zatvora retko ili nikada ne ugledaju svetlo dana.

"Ako koji detalj i procuri iz zatvora, priča o oguljotinama na rukama zbog vezivanja lisicama, o modricama po telu, o uskraćenim pregledima ili terapijama, o lošim uslovima, maltretiranju, ako dođe do medija, uprave zatvora onda pozivaju zatvorenika o kome je reč na informativni razgovor, i njegov položaj posle toga može se samo pogoršati. Zbog toga se o uslovima u zatvorima ćuti, tako je bolje", kaže za RT Balkan, član uže porodice jednog od Srba koji je već skoro tri godine u zatvoru Dubrava kraj Istoka.

Sedam dana posle Banjske, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će javnost u Srbiji ubrzo "videti dokaze o zverskom ubijanju najmanje jednog Srbina u Banjskoj".

"Mi imamo iskaze očevidaca, ljudi koji su bili na licu mesta i videli kako i na koji način je najmanje jedan ranjeni čovek zverski ubijen", rekao je tada Vučić.

Čak i ljudi koji su bili u tzv. kosovskim zatvorima pa u međuvremenu izašli na slobodu retko, češće nikako, bojeći se posledica, pričaju o uslovima u zatvorima i onome što su tamo doživeli i preživeli.

"Na Kosmetu je dovoljno da neko od Albanaca ponišani prstom u vas i kaže da vas je video na nekom mestu kako činite krivično delo, ratni zločin, terorizam, napad na službeno lice i da budete uhapšeni i osuđeni. Zato je bolje ne zamerati im se", kaže jedan od naših sagovornika sa Severa KiM.

Novo maltretiranje Srba na KiM: U Zubinom Potoku priveden mladić zbog natpisa na majici

Nema preciznih podataka koliko je Srba po tzv. kosovskim zatvorima, uhapšenih i osuđenih zbog "ratnih zločina", "ugrožavanja ustavnog poretka tzv. Kosova", "širenja nacionalne mržnje", "napada na lica pod međunarodnom zaštitom"...

Prema nezvaničnim izveštajima iz septembra 2024. tada se zatvorima na KiM nalazilo oko 80 Srba, uglavnom pod retroaktivnim optužbama za navodne ratne zločine.

Retko kad pojavi se poneki fragment na osnovu kog se samo da naslutiti u kakvim uslovima žive Srbi u nekom od tzv. kosovskih zatvora.

Oficir za vezu Dejan Pavićević obišao je pre koju godinu Srbe zatočene u pritvorskim jedinicama u Grdovcu kraj Podujeva i u zatvoru u Gnjilanu.

Pavićević je krajem juna 2023. u zatvoru u Grdovcu posetio Miluna Milenkovića, Nemanju Vlaškovića, Milovana Božovića i Dalibora Spasića, u Gnjilanu Radoša Petrovića i Dušana Obrenovića. Pavićević je rekao da su mu zatvoreni Srbi pokazali rane, brojne podlive i hematome dobijene od tzv. kosovskih policajca koji su ih prebijali kundacima i šutirali.

Oficir za vezu tada je, tokom razgovora sa Srbima koje je obišao, utvrdio da Milun Lune Milenković "ima vidljive povrede na potiljku previjene gazom ispod koje se, prema njegovim rečima, nalazi nekoliko "šavova" posle ušivanja povrede koju su mu pripadnici tzv. kosovske policije naneli udarcem kundakom puške".

"Zatim vidljiv je hematom iznad desnog oka i obostrani hematomi na vratu i nad ključnom kosti, leđima i ispod rebarnog luka sa leve strane. Na zglobovima šaka obe ruke vidljive su poderotine izazvane sredstvima za vezivanje koje zarastaju, a Milenković se žali i na oduzetost i trnjenje palčeva obe ruke kao posledicu dugotrajnog vezivanja", navedeno je izveštaju.

Oficir je konstatovao da je "zatekao Milenkovića u izuzetno lošem psihičkom stanju, da je čitavim trajanjem posete delovao vidno zbunjeno, upadljivo anksiozno i bio je dosta utučen".

"Po sopstvenim navodima, Milenkovića su pripadnici tzv. kosovske policije prilikom hapšenja udarali, maltretirali, vikali, psovali i vređali na nacionalnoj osnovi. Po dovođenju u policijsku stanicu su mu rekli da ga vode u Bajgoru, a zatim mu pokazivali slike terorista tzv. OVK iz 1999. godine, sa namerom da ga zastraše i slome ne bi li dao izjavu koja njima "ide na ruku". Pošto nisu uspeli rekli su mu da će "ležati" u zatvoru bar deset godina i da mu se na teret stavlja upad u prostorije tzv. CIK, bacanje eksplozivnih naprava na iste, te da imaju slike iz grada, kao i da imaju slike na kojima se vidi kako uzima bombe iz sanitetskog vozila", navedeno je izveštaju u kome se dodaje kako je Milenković govorio o "krvničkom iživljavanju nad njim, udarcima kundakom od puške, rukama i nogama, sve dok su mu ruke bile vezane".

"Potom su ga podigli na stolicu da sedi, pa ga oborili na zemlju udarcem nogom u glavu, a zatim ga ponovo podizali na stolicu i udarce ponavljali. To je sve trajalo dok nisu došli "inspektori iz Prištine", zatim je odveden u bolnicu gde mu je urađen CT glave zbog sumnje na prelom kosti lobanje, odnosno na krvavljenje u mozgu", piše u izveštaju.

Nemanja Vlašković ispričao je da su ga posle "hapšenja" pripadnici tzv. kosovske policije tuki u prostorijama stanice u južnom delu Kosovske Mitrovice.

Oficir za vezu tada je konstatovao da su pripadnici tzv. kosovske policije prilikom hapšenja lica koja je posetio, sve njih psovali i vređali na nacionalnoj osnovi, tom prilikom psujući im srpsku majku, itd.

"Svi pritvorenici generalno provode 21 sat dnevno u ćelijama-samicama (opremljenim krevetom, stolom, stolicom, televizorom i toaletom) dok dva sata (ujutru i uveče po sat vremena) provode u šetnji, jedan sat u hodnicima svog (srpskog) paviljona. Ovo se primenjuje, za sada, samo na Božovića, dok su ostali "u karantinu" i u ćeliji provode po 23 časa dnevno, a u šetnju idu sami, tako da su lišeni bilo kakve ljudske interakcije", stoji u pomenutom izveštaju.

Oficir za vezu je tokom posete navedenim zatvorima utvrdio da sva pritvorena lica navedena u izveštaju nisu posetili pripadnici ni jedne međunarodne misije niti organizacije koje se nalaze na Kosovu i Metohiji (EULEKS, KFOR, Kancelarija EU/EUSR, OEBS, UNMIK, itd.), niti su iskazali ikakvo interesovanje za tretman koji su ta lica imala prilikom hapšenja i pritvora.

Inače, zatvor visokog rizika u Grdovcu, izgrađen 2014. godine sredstvima Evropske unije, namenjen je pre svega Srbima optuženim za navodne ratne zločine. U nekim izveštajima pominjano je da zatvorenici u tom zatvoru provode dnevno i po 22 sata u izolaciji, da molbe porodica se ta mera ukine ostaju bez odgovora.

O uslovima u tom zatvoru pre nekoliko godina za "Kosovo onlajn" govorio je advokat Predrag Miljković rečima da "uslovi u zatvoru u Podujevu nisu sjajni, ali da se mora konstatovati i da postoje zatvori sa lošijim uslovima".

Dokumenta: Kako u praksi izgleda primena Zakona o strancima na KiM (FOTO)

"E sada, što se tiče samog zatvora u Podujevu on je koncipiran tako da je svaki zatvorenik, pa i pritvorenik, sam u ćeliji. Dakle, svaka ćelija ima samo jedan krevet. To konkretno predstavlja najveći problem pritvorenicima, jer su 22 od 24 časa sami u ćeliji, a dva sata dnevno provode u šetnji. Uz sve razumevanje da je u pitanju zatvor visoke sigurnosti, ipak pritvorenici u njemu ne smeju biti u celosti poistovećeni sa zatvorenicima, jer su to lica koja su tu dok traje istraga i eventualno tokom sudskog postupka. Pritvorom se obezbeđuje da oni ne odu u bekstvo, međutim, oni moraju uživati sva prava kao i lica koja se brane sa slobode", izjavio je tada Miljković.

Sredinom oktobra 2024. vlasti u Prištini zabranile su oficiru za vezu Beograda Dejanu Pavićeviću da poseti Srbe koji se nalaze u zatvoru visoke bezbednosti u Podujevu.

U Kancelariji za KiM tada je konstatovano da vlasti u Prištini više od godinu dana onemogućavaju Pavićevića da poseti pritvorene Srbe, da je te godine četiri puta odbijen njegov zahtev i da odbijanje Prištine dodatno ukazuje na stepen nepoštovanja ne samo sporazuma već i garantovanih ljudskih prava pritvorenih Srba.

Vlada Srbije koja plaća branioce uhapšenih Srba, pre godinu dana donela je odluku o dodeli novčane pomoći od po 300.000 dinara za Srbe koji su zatvoreni na KiM.