Srbija i Balkan
Unosan biznis lažne države – 300 danskih robijaša za 200 miliona evra i obnovljive izvore energije
Među 300 robijaša koji će kaznu izdržavati u zatvoru u Gnjilanu, neće biti osuđeni za ratne zločine i terorizam, već samo masovne i obične ubice, lopovi, nasilnici i ostali zločinci
Za nepunih godinu dana, u aprilu 2027. godine Evropska unija i Brisel "usrećiće" lažnu državu Kosovo sa ravno 300 danskih zatvorenika. Za utehu kosovskim Albancima i vlastima, među 300 robijaša koji će kaznu izdržavati u zatvoru u Gnjilanu, neće biti osuđeni za ratne zločine i terorizam, već samo masovne i obične ubice, lopovi, nasilnici i ostali zločinci.
Direktor takozvane kosovske popravne službe Ismalj Dibrani pre koji dan najavio je da će prvi zatvorenici iz Danske, ako sve bude išlo prema sporazumu i planu, na Kosovo stići u aprilu 2027. godine.
"Očekuje se da će 300 zatvorenika doći na Kosovo, ali kao što znate, danska država je poznata po jednom od najnaprednijih zatvorskih sistema. Nadam se da ćemo iz ovog sporazuma, iako su prve obuke već počele, primeniti najbolje prakse danskog sistema u našim zatvorima", izjavio je Dibrani pravdajući ovaj potez prištinskih vlasti.
Inače, tzv. Kosovo i Danska još 23. maja 2024. ratifikovali su sporazum prema kome će 300 danskih zatvorenika biti smešteno u zatvoru u Gnjilanu. Prema detaljima sporazuma, zatvorenici koji stignu na Kosovo neće biti danski državljani, neće imati mentalne poremećaje, a zauzvrat, Kosovo će dobiti 200 miliona evra koji će biti uloženi u tzv. kosovsku popravnu službu kao i u obnovljive izvore energije.
Sporazum Kosova i Danske privukao je odmah pažnju drugih evropskih zemalja, pa je tako odmah reagovano iz Belgije, odakle su ubrzo na Kosovo i u Albaniju stigle ministarka pravde te zemlje Anelis Verlinden i ministaka za azil i migracije Anelin Van Bosvit koje su izjavile da je cilj posete "rešavanje problema prenatrpanosti belgijskih zatvora i borba protiv organizovanog kriminala". Tada je od Albanije zatraženo da prihvati svoje državljane koji su u belgijskim zatvorima, a Kosovo je, kako je navedeno, predviđeno kao "destinacija za iznajmljivanje ili izgradnju zatvora za osuđena lica koja nisu državljani Belgije".
Direktor kosovskih zatvora potvrdio je ovih dana da "postoje zahtevi iz mnogih evropskih zemalja za smeštaj zatvorenika, ali da će preporuka tzv. kosovske popravne službe biti da nije u interesu ni službe ni Kosova da se sklapa bilo kakav novi sporazum u tom pravcu".
Uz sporazum tzv. Kosova i Danske, zainteresovanost Belgije za sličan aranžman, oktobra prošle godine, uoči Samita Zapadnog Balkana u Londonu, britanski premijer Kir Starmer predstavio je plan da se na Balkanu formira niz centara u koji bi bili smešteni azilanti koji bi u Britaniji ostali bez azila.
Ubrzo su Albanija, Crna Gora i BiH odbile britansku ponudu, dok je prištinski premijer Aljbin Kurti potvrdio da je vlada Kosova ponudila da primi migrante jer "ima obavezu da uzvrati pomoć za ulogu koju je Britanija imala u mirovnim snagama koje su štitile Kosovo od režima Slobodana Miloševića". Kurti je dodao da to smatra "prijateljskom i političkom obavezom".
Inače, prema dogovoru sa Danskom, zatvor u Gnjilanu biće pretvoren u "korektivni centar" i moraće da se prilagoditi danskim pravilima i danskom kućnom redu.
"U Gnjilanu će se primenjivati danski kućni red bez obzira na to što će tamo biti zajedničko upravljanje, jer će upravnik biti Danac, a direktor Albanac, uniformisano korektivno osoblje biće kosovsko – tako da je čitava ova procedura prema danskim zahtevima. Biće izgrađene radionice kako bi se zatvorenicima omogućilo zapošljavanje, takođe će zatvor biti renoviran i nadamo se da će april 2027. godine biti mesec kada će biti primljeni prvi zatvorenici", rekao je Dibrani.
On je pre par meseci izjavio da je prva faza obuke za deo čuvara i drugih zaposlenih u zatvoru u Gnjilanu već završena i da će još jedna grupa biti poslata na obuku u Dansku u skladu sa sistemom i pravilima rada danskih zatvora.
Na samom Kosmetu odluka Kurtija i vlasti u Prištini da prime danske zatvorenike naišla je na dosta otpora. Analitičar Aljma Ljama izjavila je da bi takva praksa mogla predstavljati ozbiljan problem, te da je "vlada Kosova to više posmatrala kao investiciju u objekte i infrastrukturu", ali da to ima svoju cenu.
U Danskoj, protivnici ideje o slanju zatvorenika na Kosovo upozorili su da su "kosovski zatvori i njihova uprava poznati po korupciji, nasilju između zatvorenika, te da je osoblje slabo obučeno". Čule su se i rezerve u pogledu poštovanja ljudskih prava zatvorenika iz Danske koji bi bili prebačeni u kosovski zatvor.
Live
