Srbija i Balkan
Srbi sa KiM pred nove Kurtijeve izbore: Jednoumlje, raznoglasje i pitanja bez odgovora
Tih sada već davnih godina, bilo je na Kosmetu, među Srbima, i na jugu i na severu raznoglasja, bilo je različitih mišljenja, stavova, ali je otpor bio ne obaveza, nego stvar svih, pitanje časti, savesti, slobode, moralni imperativ
Kada je 2011. i 2012. godine prištinska albanska vrhuška iznikla ispod terorističkog UČK šinjela pokušala da stavi pod kontrolu Jarinje i Brnjak, prelaze prema centralnoj Srbiji, usledio je epski otpor Srba sa Severa.
Po kiši, hladnoći, snegu, ljudi su dane i noći, nedelje i mesece provodili na barikadama, jedna kolona albanskih specijalaca zaustavljena je nadomak Leposavića, dalje nisu mogli ni korak. Kasnije su Albanci svoje policajce i carnike prebacili na Jarinje, ali, hrvatskim helikopterima iz sastava KFOR-a.
Nedeljama su kasnije hiljade Srba protestvovali na Jarinju protiveći se izgradnji "integrisanog administrativnog prelaza", uvodu u ono što će se kasnije desiti, instaliranju kosovskih policajaca i carinika na severu Kosova i Metohije.
Sirena za uzbunu u Severnoj Mitrovici bila je tih godina znak, u po dana ili u po noći, svejedno, da hiljade Srba iz ovog grada, iz Zvečana, samo koji minut kasnije krenu na barikadu u Dudinom kršu, na glavni most, na barikade ka Zubinom Potoku, u Jagnjenici, Zupču.
Na Jagnjenici, Kolašinci su plećima podupirali kamione na barikadi na koje su sa druge strane sa borbenom tehnikom, čuvenim tenkom "jazavcem" navaljivali vojnici KFOR-a. Satima su sedeli na ledenom asfaltu odbijajući da ustuknu pred kordonima KFOR-a.
I nisu popuštali. Otpor Srba bio je epskih razmera.
Deceniju i po ili koju godinu manje, sirena u Severnoj Mitrovici je ugašena, demontirana, odneta u Prištinu. Šta je od jedinstva Srba iz 2011. ili 2012. ostalo, i od otpora, onog epskog, druga je priča.
Odgovor na to pitanje najbolje zna ono Srba što je uprkos svemu ostalo na Severu, i ne treba im ni soliti pamet niti dosoljavati rane.
A te rane su duboke.
Tih sada već davnih godina, bilo je na Kosovu, među Srbima, i na jugu i na severu raznoglasja, bilo je različitih mišljenja, stavova, ali je otpor bio ne obaveza, nego stvar svih, pitanje časti, savesti, slobode. Na barikade se nije išlo po spisku, nego po savesti, po moralnom imperativu. To se tek kasnije promenilo.
Kolona od centra Severne Mitrovice, preko Zvečana do Dudinog krša u ona vremena bila je neprekidna.
Koliko bi danas ljudi iz Severne Mitrovice, iz Zvečana, sve da se ona sirena nekim čudom ponovo oglasi, pozove na uzbunu, odazvalo, krenulo u po noći na barikadu, na nož, na pušku, na otpor, drugo je pitanje. Ono, čini se, nije za Srbe koji su još ostali na Severu, u Severnoj Mitrovici ili Zubinom Potoku gde je uveče sve manje stanova sa upaljenim svetlima, već za neku drugu adresu.
Šta je danas ostalo od tih slavnih dana, od onog jedinstva, otpora, jesu li danas pozivi na "jedinstvo" koji se čuju iz Beograda, baš to, ili im je možda cilj nešto drugo, da se stane na put raznoglasju koje bi se pojavilo ili, koje se javlja među Srbima?
Možda, da se neka nezgodna pitanja ne čuju, da ostanu bez odgovora?
Danima pred nove parlamentarne izbore, kao i one prošle, i one prethodne, glavna reč koja se čuje iz Beograda jeste upravo poziv na "jedinstvo među Srbima".
"Svi znate da nam se približavaju još jedni važni izbori, razumem da je narod i umoran jer imamo previše izbornih procesa i veliku političku krizu i nestabilnost u Prištini, ali je naše da izdržimo i borimo se i budemo složni, jedinstveni i odlučni kao i do sada. Ovo je druženje i prilika da vas sve pozovem da 7. juna izađete na te izbore i glasate za Srpsku listu jer je njena pobeda na ovim izborima i garancija opstanka Srba na KiM, sigurnost da nastavimo da podižemo naše sredine i da ulažemo u njih", izjavio je juče u Kragujevcu, na tradicionalnom druženju Kolašinaca, Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
"Funkcija direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju treba da predstavlja instituciju države Srbije, a ne produženu ruku bilo koje partije", odgovorio je dan kasnije Stefan Stamenković iz Štrpca, lider GI "Pravda i jednakost".
Stamenković je dodao da smatra da je direktor Kancelarije za KiM ovim pozivom još jednom pokazao da se ponaša "više kao partijski komesar nego kao predstavnik svih građana".
Lider ove GI novinarima je izjavio da "zabrinjava ćutanje institucija" kada se, kako tvrdi, ljudi proganjaju zbog političkog mišljenja.
"Kada se ljudima ukida socijalna pomoć, kada ostaju bez posla jer ne žele da podrže određenu političku opciju, tada nema konferencija za medije, nema saopštenja i nema zaštite građana. Tada se svi prave da problem ne postoji", rekao je Stamenković.
Istim povodom oglasili su se i Srbi iz Srpskog nacionalnog foruma sa Kosmeta. U saopštenju povodom, prema njihovim tvrdnjama, "masovnog isterivanja sa posla političkih neistomišljenika od strane institucija Republike Srbije koje deluju na Kosovu", navode da pozivaju sve političke aktere među kosovsko-metohijskim Srbima, intelektualce, mitropolita Teodosija, vladiku Ilariona, igumana Dečanskog Savu i sve misleće ljude da podignu glas protiv nepravde koju, po njima, sprovodi aktuelna vlast.
Iz ove organizacije tvrde da u navodnim rešenjima o prestanku ugovora o radu, koja su, kako kažu, uručena radnicima, stoji da je razlog otkaza to što su oni u dužem vremenskom periodu javno istupali iznoseći svoja politička opredeljenja, suprotna interesima za koje se opredeljuje srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji, koje živi u institucionalnom sistemu koji ne priznaje Republiku Srbiju.
O navodnim pritiscima Srpske liste i Beograda na Srbe na KiM, navodnom "sistemskom i masovnom ugnjetavanju Srba" uoči vanrednih parlamentarnih izbora, prethodno je na sednici vlade u Prištini govorio i v.d. ministra u tzv. kosovskoj vladi, "Kurtijev Srbin" kako ga ovde zovu, Nenad Rašić.
"Imajući u vidu da Nenad Rašić nikada nije dobio legitimitet srpskog naroda na izborima, već poklonjen mandat na osnovu albanskih glasova, nismo iznenađeni njegovom današnjom predstavom", saopšteno je iz Srpske liste posle oglašavanja Rašića.
Uvažena koleginica, novinarka koja živi u jednoj od srpskih enklava na Kosovu i Metohiji godinama već, iz nedelje u nedelju piše "pisma sa Kosova i Metohije". Nedavno je objavila knjigu sa radnim podnaslovom – "Zašto si nas ostavio Beograde?".
Njen glas, godinama već, jedan je od retkih koji sa lica mesta osvetljava onu svakodnevnu, gorku stranu života njenih sunarodnika, komšija iz geta južno i severno od Ibra, a teško da ko bolje od nje zna kako je danas Srbima živeti na Kosovu i Metohiji i sa čim se sve suočavaju.
Njena knjiga svojevrsna je hronika kako su Srbi sa Kosmeta prešli put od branitelja mosta, otpora, barikada, sirena, dana kada je Sever bio slobodna teritorija, do dana kada tzv. kosovski specijalci marširaju oko spomenika Knezu Lazaru u centru Severne Mitrovice, prebijaju Srbe na Bistričkom mostu, hapse ih i nameću im optužnice za navodne ratne zločine.
Pitanje, kako je taj put pređen, kako se stiglo ovde gde su danas, kada su školstvo i zdravstvo jedine preostale institucije koje uz crkvu institucionalno vezuju Srbe za Srbiju, a i one vise o koncu, neumoljivo se otvara, traži odgovore.
I oni najtvrđi među Srbima na KiM, oni koji su ostali posle 1999. do dan-danas, sada razmišljaju o odlasku, ponavljaju mi već mesecima sagovornici sa Kosmeta. Poznanik sa barikada, čovek koji je prošao sva iskušenja otpora, života u beznađu, gajenja dece pod svakodnevnim pretnjama i pritiscima, nedavno je, sa druge strane slušalice, zaplako kao dete kada sam ga pitao kako misli dalje, šta mu kažu deca?
Je li danas greh, je li sramota, je li rušenje srpskog jedinstva, postaviti to pitanje, ili je upravo obrnuto?
Da li oni koji postavljaju ta pitanja treba da ostanu bez posla, plata, socijalne zaštite, ili, upravo oni povlače granicu i postavljaju crvenu liniju preko koje se nema kud?
Live
