EU integracije Srbije: Ko (ne)će tražiti priznanje nezavisnosti "Kosova"

Studenti u blokadi u Memorandumu o Kosovu i Metohiji naveli su da je južna pokrajina neotuđivi deo Srbije, ali se nisu jasno izjasnili o uslovljenosti našeg evropskog puta priznanjem lažne države. Ni političari ne žele da se izjasne o EU integracijama Srbije, a iz ugla pitanja Kosova i Metohije. 

Naš izbor

Studentski memorandum o KiM: Kako je "Kosovo je srce Srbije" rastužilo srca "građanista"

No, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen svojevremeno je u Beogradu rekla da "de fakto priznanje nezavisnosti Kosova zapravo znači sprovođenje sporazuma dogovorenog u Ohridu".

"O čemu se radi – o sprovođenju Ohridskog sporazuma koji predviđa različite korake koji uključuju priznanje kosovskih dokumenata i institucija od strane Srbije, i što ide uz osnivanje Zajednice srpskih opština, to treba da realizuje Kosovo", rekla je Fon der Lajenova i dodala da bi to "utrlo put normalizaciji odnosa Srbije i Kosova što je neophodan preduslov za evropski put".

Portparolka EK: Fon der Lajen u razgovoru sa Vučićem potvrdila podršku Srbiji na putu ka EU

Podsetimo, Ohridski sporazum od 27. februara 2023. godine, između ostalog, predviđa da će "strane razvijati normalne, dobrosusedske odnose jedna sa drugom, da će međusobno priznati svoja dokumenta i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate". Takođe, navodi se da će se "obe strane rukovoditi ciljevima i principima utvrđenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onima o suverenoj jednakosti svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminaciji".

"Strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih dve ne može predstavljati drugu na međunarodnom planu ili delovati u njeno ime. Srbija se neće protiviti članstvu Kosova ni u jednoj međunarodnoj organizaciji. Nijedna strana neće blokirati, niti podsticati druge da blokiraju, napredak druge strane na njihovom putu ka EU na osnovu sopstvenih zasluga", piše u članovima 4 i 5 Ohridskog sporazuma koji su najsporniji deo dokumenta.

Strane će, kako se navodi u sporazumu, "razmeniti stalne misije i one će biti uspostavljene u sedištu odgovarajuće vlade".

Poglavlje 35 je, kada je u pitanju evropski put Srbije, je poglavlje svih poglavlja i odnosi se na Kosovo i Metohiju. Zvaničan naziv mu je Poglavlje 35 – ostala pitanja "Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova", a zapravo znači da se od naše zemlje traži da prizna nezavisnost lažne države ukoliko želi kroz briselska vrata. 

Sada Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa za Poglavlje 35 (koje je proglašeno za tajno kad je dopunjeno Briselskim i Ohridskim sporazumom) upozorava da će od Srbije biti traženo i FORMALNO priznanje.

"Mnogo puta pitano, toliko puta odgovoreno, ali je očigledno potrebno ponoviti još jednom: Evropska Unija ne traži od Srbije priznanje Kosova kao formalni uslov za članstvo, ali nije isključeno da neka od članica EU može zatražiti priznanje kako bi ratifikovala članstvo Srbije", napisao je na Iksu.

A koje zemlje bi mogle formalno da traže priznanje? Pa, SVE članice EU koje priznaju lažnu državu, a ima ih 22, od ukupno 27 zemalja EU. 

To su:

• Nemačka 

• Francuska

• Belgija

• Holandija 

• Austrija

• Bugarska

• Hrvatska

• Češka

• Danska

• Estonija

• Finska

• Mađarska

• Irska

• Italija

• Letonija

• Litvanija

• Luksemburg

• Malta

• Poljska

• Portugalija

• Slovenija

• Švedska