Kraj Kristijana Šmita: Političar koji je podelio Bosnu i Hercegovinu, ali i međunarodnu zajednicu

Posle gotovo pet godina na čelu Kancelarije visokog predstavnika (OHR), Kristijan Šmit danas završava mandat koji će ostati upamćen kao jedan od najkontroverznijih od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Do izbora naslednika, ili dok se ne dogovore Amerika i Evropa, dužnost će privremeno obavljati Šmitov dosadašnji zamenik, Amerikanac Luis Krišok.

Dok ga u Sarajevu dobar deo političke javnosti ispraća kao zaštitnika Dejtonskog mirovnog sporazuma i institucija Bosne i Hercegovine, u Republici Srpskoj sa neskrivenom radošću gledaju u leđa čoveku koji je simbol međunarodnog protektorata i koji je donosio odluke bez legitimiteta.

PIK bez dogovora o nasledniku Šmita: Amerikanci i Evropljani saglasni samo oko novog vršioca dužnosti

Paradoks njegovog mandata leži u činjenici da njegovo imenovanje nikada nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN, ali ga to nije omelo da se koristi najširim ovlašćenjima koja jedan strani zvaničnik može da ima u evropskoj državi – da nameće zakone, menja ustavne odredbe, poništava odluke institucija...

Ali, ko je bio Šmit pre nego što je postao jedna od najspornijih ličnosti u posleratnoj Bosni i Hercegovini?

Nemačka politička karijera

Rođen 1957. godine u Oberncenau u Bavarskoj, Šmit je po struci pravnik. Član Hrišćansko-socijalne unije (CSU) postao je još sedamdesetih godina, a od 1990. do 2021. bio je poslanik Bundestaga.

Tokom političke karijere obavljao je više značajnih funkcija: bio je državni sekretar u Ministarstvu odbrane, pa državni sekretar u Ministarstvu za ekonomsku saradnju i razvoj, a zatim savezni ministar poljoprivrede i hrane u vladi Angele Merkel. Važio je za jednog od najiskusnijih političara CSU kada je 2021. godine predložen za visokog predstavnika u BiH.

A u Sarajevo nije došao kao političar bez mrlje. Najveću buru u dotadašnjoj karijeri izazvao je krajem 2017. godine, kada je kao savezni ministar poljoprivrede, na sastanku Saveta EU, podržao produženje dozvole za upotrebu glifosata, najrasprostranjenijeg herbicida na svetu. Njegov glas bio je presudan da Evropska unija odobri još pet godina korišćenja tog sredstva.

Problem nije bio samo u glasanju, već i u činjenici da je Šmit postupio suprotno dogovoru unutar nemačke vlade. Ministarstvo životne sredine, koje je tada vodio koalicioni partner SPD, protivilo se produženju dozvole, pa je zvanični stav Berlina trebalo da bude – uzdržanost. Tadašnja kancelarka Angela Merkel javno je kritikovala Šmita zbog samovoljnog poteza, dok su socijaldemokrate ocenile da je ozbiljno narušio poverenje unutar vladajuće koalicije. Zli jezici govorili su da je zapravo popustio pred šarmom agrarnog i hemijskog lobija.

Kandidat za generalnog sekretara UN: Šmit bi mogao biti procesuiran

Ni period u Ministarstvu odbrane nije prošao bez kontroverzi. Kao državni sekretar više puta je javno dovodio u pitanje odluku Bundestaga da se ime pilota Luftvafe Vernera Moldersa ukloni sa jedinica Bundesvera. Takav stav obrazložili su činjenicom da je je Molders bio u Legiji Kondor, nemačkoj jedinici koja je ratovala na strani generala Fransiska Franka u Španskom građanskom ratu. Upravo zbog učešća Legije Kondor u bombardovanju Gernike i drugih španskih gradova Bundestag je 2005. godine zaključio da njegovo ime više ne treba da nose jedinice savremene nemačke vojske.

Međutim, Šmit je na Moldersa gledao drugačijom dioptrijom: smatrajući da mu je učinjena istorijska nepravda zalagao se da se ta odluka preispita. Time je izazvao oštre reakcije istoričara, opozicije i dela javnosti, koji su ga optuživali da relativizuje istorijsku odgovornost pripadnika Legije Kondor.

Ali tu ne prestaje Šmitova slabost prema nacistima – godine 2007. bio je glavni govornik na tradicionalnom okupljanju Udruženja planinskih jedinica. Iza avanturističkog-alpinističkog naziva udruženja, krije se sećanje na planinske divizije Vermahta koje su učestvovale u masakrima u Grčkoj, zločinima u Italiji, pa i u operacijama protiv partizana i civila u Jugoslaviji. 

Ipak, kao ministar imao je drugačije opsesije – bavio se nazivima prehrambenih proizvoda. Naime, tražio je zabranu naziva poput "veganska kobasica" i "veganska šnicla", tvrdeći da se tako obmanjuju potrošači. Tako je i dobio nadimak – Ministar Kobasica.

Bonska ovlašćenja – instrument koji je obeležio njegov mandat

U Sarajevu nije vodio prehrambene bitke, ćevape je prepustio Sarajlijama, ali je zato tzv. Bonska ovlašćenja koristio kao svakodnevni politički alat, a ne vanredni mehanizam zamišljen za izuzetne okolnosti. 

Iako se često smatra da proizlaze iz Dejtonskog sporazuma, ona zapravo nisu njegov sastavni deo. Visokom predstavniku dodeljena su na sastanku Saveta za implementaciju mira (PIK) održanom u Bonu u decembru 1997. godine, kada je ovo samoimenovano telo zaključilo da OHR može da preduzima izvršne mere ukoliko domaće institucije nisu u stanju da sprovedu Dejtonski sporazum.

Dodik: Šmit je uništio međunacionalne odnose u BiH – za to će morati da odgovara

Ta ovlašćenja omogućavaju visokom predstavniku da nameće zakone, menja postojeće propise, tumači Dejtonski sporazum kao konačni autoritet, suspenduje odluke domaćih institucija, pa čak i smenjuje izabrane zvaničnike bez prava na žalbu. Upravo zbog toga kritičari OHR-a tvrde da Bosna i Hercegovina gotovo tri decenije posle rata i dalje funkcioniše kao međunarodni protektorat.

Za razliku od pojedinih prethodnika, koji su poslednjih godina Bonska ovlašćenja koristili znatno ređe, Šmit ih je ponovo pretvorio u glavni instrument političkog delovanja. Nametao je izmene zakona, menjao ustavne odredbe, suspendovao odluke domaćih institucija i intervenisao u izborni proces. Najveće kontroverze izazvao je kada je u izbornoj noći 2. oktobra 2022. nametnuo izmene Izbornog zakona BiH i Ustava Federacije BiH, a potom 2023. suspendovao deo Ustava Federacije kako bi omogućio formiranje nove vlade.

Kada je reč o Republici Srpskoj, poništio je više zakona koje je usvojila Narodna skupština RS, uključujući propise o nepokretnoj imovini, zakon kojim je bilo predviđeno da se odluke visokog predstavnika više ne objavljuju u Službenom glasniku Republike Srpske, kao i zakon kojim je RS pokušala da ograniči primenu odluka Ustavnog suda BiH. Nametnuo je i izmene Krivičnog zakona BiH kojima je neizvršavanje odluka visokog predstavnika postalo krivično delo, što je kasnije poslužilo kao pravni osnov za procesuiranje tadašnjeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Tokom 2024. godine ponovo je iskoristio Bonska ovlašćenja da izmeni Izborni zakon BiH, uvodeći elektronsku identifikaciju birača i skeniranje glasačkih listića, uprkos protivljenju vlasti Republike Srpske.

Crveni karton Šmitu je dala administracija Donalda Trampa, čije pritiske, kako je rekao, nije mogao da izdrži.

Kristijan Šmit u BiH je stigao 1. avgusta 2021. bez potvrde Saveta bezbednosti UN, a iz BiH odlazi 1. jula 2026. bez dogovora o nasledniku. Između ova dva datuma je mandat koji je obeležio jednu od najburnijih političkih etapa u postdejtonskoj Bosni i Hercegovini.