Srbija i Balkan
Nemačka je devedesetih huškala na rat u Jugoslaviji: Martens nastavlja istim stopama (VIDEO)
Vladimir Radomirović, urednik "Pištaljke" naveo je da nemački novinar koji je u Beogradu govorio o ubijanju Rusa samo nastavlja stopama svojih kolega iz Nemačke koji su Srbe krivili za sve događaje devedesetih
Osnivač i glavni urednik portala "Pištaljka" Vladimir Radomirović ne veruje da nemački novinar Mihael Martens može da snosi krivičnu odgovornost, jer je u Beogradu na konferenciji za novinare predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Zelenskog pitao "šta Evropljani mogu da urade da bude više ubijenih Rusa".
On je u emisiji "Danas na RT" rekao da je saopštenje njegove medijske kuće "Frankfurter algemajne cajtung" pokazalo da oni stoje iza svog novinara.
"Martens duže vreme na Iksu iznosi takve stavove i niko nije reagovao, njegov poslodavac nije reagovao. On piše o ubijanju Rusa. To što je postavio pitanje u Beogradu na konferenciji za novinare je odjeknulo u svetskoj javnosti. Jasno je da takav Martensov stav ima podršku njegovih šefova i establišmenta u Nemačkoj", istakao je sagovornik RT Balkan.
Istakao je da i danas osećamo posledice toga što smo devedesetih označeni krivcima za sve. Podsetio je na holivudske filmove gde su Srbi bili glavni negativci.
"To vreme devedesetih je bilo drugačije, jer nije bilo interneta kao danas. Ne bi moglo da se sazna odmah šta je Martens pitao, bilo bi zabeleženo sutradan u nekim novinama", napomenuo je.
Radomirović je podsetio da su izveštaji nemačkih medija uoči bombardovanja 1999. godine bili huškanje na rat. Ispričao je da je 2019. godine kolega Nemanja Rujević napravio pregled tih nemačkih izveštaja, a reagovao je upravo Martens, rekavši da taj pregled nije novinarstvo i onda je "Dojče vele" povukao tekst.
"Martensovo pitanje je samo kontinuitet", rekao je Radomirović.
Na pitanje kako ocenjuje ćutanje domaćih novinarskih udruženja, Radomirović je podsetio da je ranije bio na čelu Udruženja novinara Srbije UNS-a i da bi, "u ovakvoj situaciji, da je struja koju sam vodio pobedila na izborima u UNS, bilo reakcije".
"Većinu naših udruženja vode ljudi koji smatraju da je Srbija isključivi krivac za ratove u Jugoslaviji i koja politiku Srbije posmatra kao imperijalističku, maltene nacističku. Teško je da od takvih ljude očekujete da reaguju. Nedavno je NUNS imao saopštenje gde tvrde da su srpski novinari ratnohučkaški", objasnio je.
Srbi na KiM najugroženiji u Evropi
Govoreći o Kosovu i Metohiji, gde je srpskim medijima nedavno bilo zabranjeno da izveštavaju iz tzv. kosovskog parlamenta, a reakcija OEBS-a je bila mlaka, rekao je "da se to desilo u Beogradu, siguran je da bi reagovala Evropska asocijacija novinara i ova udruženja o kojima smo malopre govorili optužila bi vlast u Beogradu za diktaturu".
"Ovakve reakcije kao što je OEBS-ova pospešuju takav odnos Prištine prema novinarima", istakao je.
"To što je Mihael Martens tražio da se ubijaju Rusi, to je donekle sprovedeno u delo na KiM kada se govori o Srbima i kada KFOR kaže da bezbednosna situacija popravila. Čitamo da je Srba ostalo toliko malo da više ne mogu da prave problem tzv. Kosovu. I zato možemo očekivati, pogotovo što je turski general na čelu Kfora, a Turska ima sporazum sa Prištinom o naoružanju – iste probleme", pojasnio je.
Kako je istakao "Srbi na KiM su najugroženija grupa u Evropi".
"Da EU ne reaguje jeste skandalozno, ali kada znamo kakav je bio odnos Zapada prema Srbiji i SR Jugoslaviji, ne treba da se čudimo što reakcije nema", podvukao je.
Govorio je i o tome da "ako je uslov da se odreknemo Kosova i Metohije ne treba da budemo članovi Evropske unije", da je "jasno da će EU tražiti više nego na šta je naša država pristala, da će ignorisati osnivanje Zajednice srpskih opština, da misle da mogu da postavljaju ultimatume Srbiji, ali se stvari menjaju".
Dodao je i da će teško biti da Srbija postane član BRIKS-a, iako su investicije iz Kine dovele do ekonomskog rasta naše zemlje.
Live
