Karan sa Krfa: Večna zahvalnost srpskim ratnicima, ne smemo zaboraviti cenu slobode

Krf je mesto koje budi duboko i tiho poštovanje i ostrvo koje je pre 110 godina postalo i utočište i mesto večnog počinka mnogih naših sunarodnika, istakao je predsednik Republike Srpske Siniša Karan u obraćanju na akademiji povodom obeležavanja 110 godina od iskrcavanja srpske vojske na Krf.

Obnova Spomen kosturnice na ostrvu Vido: Vlada izdvaja više od 100 miliona dinara

"Ovde nosimo u sebi sećanje na Albansku golgotu, na put kojim je prošao srpski narod noseći teret mnogo teži od gladi, zime i iscrpljenosti, teret neizvesnosti, rastanka sa domom bez znanja hoće li se ikada vratiti. Mnogi nisu dočekali kraj tog puta. Ostali su negde u planinama i klisurama Albanije, daleko od svojih najbližih, noseći sa sobom samo posljednju misao o porodici i zavičaju. Oni koji su stigli do mora zatekli su u njemu i spas i oproštaj, jer je upravo tu, na obalama i u vodama oko Krfa, veliki broj iscrpljenih i bolesnih našao svoj posljednji mir", naveo je Karan. 

Tu, kako je rekao, počivaju oni čija je žrtva ostala duboko urezana u pamćenje našeg naroda, prenošena s kolena na koleno kao zavet koji nas obavezuje.

"A, ipak, iz te iste iscrpljenosti i bola, rođena je snaga kakva se retko pamti u istoriji jednog naroda. Oni koji su na ovo ostrvo stigli gotovo bez snage da stoje na nogama, odbili su da tu i ostanu zauvek skrhani. Izgubili su prijatelje, braću, sinove, ali su u sebi sačuvali nešto što im niko nije mogao oduzeti, veru da će se jednog dana vratiti svojoj zemlji. I upravo ta vera, uporna i tiha, vratila ih je u stroj, vratila im snagu i put ka oslobođenju otadžbine", naveo je Karan. 

Kako je rekao, u tome prepoznajemo poruku ovog mesta – koliko god da su stradanje i gubitak bili veliki, oni nisu uspeli da ugase ono što je u tom narodu gorelo iznutra, želju za slobodom i odlučnost da opstane.

Obeležavanje 110 godina Mojkovačke bitke, Mandić: Simbol braće odgojene uz kosovski zavet

"I u decenijama koje su usledile, srpski narod nije bio pošteđen novih iskušenja ni novih stradanja. U Drugom svetskom ratu preživeo je genocid počinjen nad njim u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, stradanje čije razmere i danas izazivaju nemu jezu i obavezuju nas na trajno sećanje. Ali i tada, kao i na putevima Albanije i vodama oko Krfa, taj isti narod pokazao je da gubitak, ma koliko ogroman, ne mora značiti i kraj. Branio se, opstao je i sačuvao svoju slobodu, plaćajući je, iznova i iznova, najvišom mogućom cenom", naveo je. 

Kako je dodao, "odajemo dug sećanja i zahvalnosti, jer narod koji zaboravi cenu koju je platio za svoju slobodu, polako prestaje da razume i njenu pravu vrednost".

Vučević i Mandić položili vence: Da nije bilo Božića na Mojkovcu, ne bi bilo Vaskrsa na Kajmakčalanu

"Sa posebnom zahvalnošću pominjemo bratski grčki narod i stanovnike Krfa, koji su u najtežim trenucima otvorili svoja srca onima kojima je preostala samo nada. Sa dubokim poštovanjem sećamo se svih onih koji su ostali na tom dugom i mučnom putu, svih koji su stigli do mora ali ne i do kuće, i svih onih čiji su poslednji dani protekli na ovom ostrvu i u njegovim vodama. Sećamo se, takođe, i onih koji su imali snage da ustanu, da nastave put i da se, posle svega, vrate svojoj zemlji", podvukao je predsednik Republike Srpske, a prenosi SRNA. 

Karan je rekao i da "ovo mesto uvek bude podsetnik da se, i posle najvećih gubitaka, čovek i narod mogu ponovo uspraviti i nastaviti dalje, noseći sa sobom uspomenu na one koji su tu snagu platili sopstvenim životom".

"Večna zahvalnost i slava svim srpskim ratnicima koji su prošli putem golgote, onima koji počivaju ovde i onima koji su se, uprkos stradanju, vratili kući", zaključio je.