Srbija i Balkan
Opšti izbori u BiH: Kandidata kao na gori lista, glasanje po novim pravilima
Bira se 518 predstavnika naroda od 7.028 kandidata. U trci za srpskog člana Predsedništva BiH su Željka Cvijanović, Nebojša Vukanović i Marinko Božović. Za mesto predsendika Srpske bore se Savo Minić iz SNSD-a i Branko Blanuša iz SDS-a
U Bosni i Hercegovini se 4. oktobra održavaju opšti izbori za Predsedništvo BiH (3 člana), Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH (42 poslanika), Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH (98 poslanika), predsednika i dva potpredsednika Republike Srpske, Narodnu skupštinu Republike Srpske (83 poslanika), kao i skupštine 10 kantona u Federaciji BiH (289 zastupnika). Izborna mesta biće otvorena od sedam do 19 časova, do kada je na snazi izborna tišina.
Ukupno se na izborima bira 518 predstavnika naroda, a na ta mesta konkurisalo 7.028 kandidata.
U Centralni birački spisak upisano je 3.408.517 birača. Izvan Bosne i Hercegovine za glasanje je registrovano 48.078 birača, od čega putem pošte 45.457 birača i u diplomatsko-konzularnim predstavništvima 2.621 birač.
Građani biraju na 5.569 biračkih mesta - 5.121 redovno biračko mesto i 385 mobilnih timova, a glasaće se i u 20 diplomatsko-konzularnih predstavništava BiH u 13 zemalja.
Birači pravo da glasaju mogu da ostvare samo uz pokazivanje jednog od dokumenata - lične karte, vozačke dozvole ili pasoša.
Ko je u trci za glasove?
Kandidati za srpskog člana Predsedništva BiH su Željka Cvijanović, Nebojša Vukanović i Marinko Božović. Prema svim anketama vodi Cvijanovićeva.
Za bošnjačkog člana kandidovali su se Denis Bećirović, Bakir Izetbegović, Semir Efendić i Fahrudin Radončić, a za mesto hrvatskog člana bore se Slaven Kovačević, Darijana Filipović i Zdenko Lučić.
U Srpskoj glasači biraju poslanike parlamenta, kao i predsednika i potpredsednike Republike Srpske. Bitku za predsednika Republike Srpske vode premijer Savo Minić iz SNSS, kao kandidat vladajuće koalicije Milorada Dodika i predsednik Srpske demokratske stranke Branko Blanuša, koga podržava više opozicionih stranaka.
Blanuši je ovo druga trka za predsednika, a prvu je izgubio od Siniše Karana iz SNSD-a za 10.000 glasova. Minić je zadovoljan kako je prošla kampanja.
"Sve one impresije koje smo dobili i koje smo ostvarili sa našim narodom pokazuju da smo upravo radili ono što su od nas očekivali, a to znači da ćemo imati poverenje u nedelju i da idemo u još jednu veliku istorijsku pobedu", istakao je Minić sumirajući kampanju.
Kako je istakao Blanuša, za njega je jedan od zadataka "dosledno sprovođenje Zakona o ispitivanju porekla imovine".
"Moramo vratiti instituciju konkursa koja praktično ne postoji kada je u pitanju javni sektor", dodao je.
U Federaciji BiH građani biraju poslanike Predstavničkog (donjeg) doma entitetskog parlamenta i članove skupština deset kantona. Za razliku od Republike Srpske, u Federaciji BiH se predsednik i potpredsednici ne biraju direktno, već ih imenuje parlament tog entiteta.
Dodik nije kandidat, ali je "predsednik svih predsednika"
Predsednik SNSD-a Milorad Dodik po prvi put nakon 30 godina nije kandidat zbog zabrane političkog delovanja (odlukom suda BiH zbog nepoštovanja odluka bivšeg nelegalnog visokog predstavnika Kristijana Šmita). No, kampanja SNSD-a upravo se bazirala na kontinuitetu njegove vlasti, a Dodik je bio prisutan u kampanji. Takođe, sastao se i sa stranim državnicima, među kojima je i predsednik Rusije Vladimir Putin.
"Mnogima je ovde jasno kakve smo bitke dobili na međunarodnom planu koje nisu bile nimalo jednostavne i lake. Od potpune političke i ekonomske izolacije, došli smo do pozicije da na međunarodnom nivou razgovaramo sa najrelevantnijim faktorima", rekao je Dodik koji je išao i u Sjedinjene Američke Države, kao i Izrael gde se sastao sa premijerom Benjaminom Netanjahuom.
Uloga Dodika u kampanji, mogla bi se najbolje opisati, rečenicom iz jednog od njegovih intervjua kada se našalio da je "predsednik svih predsednika".
Biračima pre glasanja potreban kurs
Ovo su prvi izbori u BiH koji će biti sprovedeni uz upotrebu biometrijske identifikacije birača i skenera glasačkih listića. U javnosti je bilo izjava da se glasački listić popunjava kao "loto", a građani se maltene morali da prođu obuku kako da biraju.
Uvodena je elektronska identifikacija birača i skeniranje glasačkih listića, a listići se, prema novim pravilima, popunjavaju isključivo posebnim flomasterom. Dakle, ne može se na glasanje sa svojom olovkom.
"Uz glasačke listiće, glasači preuzimaju kandidatsku listu i zaštitnu fasciklu te idu u glasačku kabinu. Glasački listići imaju novi izgled i označavaju se isključivo posebnim flomasterom koji se nalazi u glasačkoj kabini. Obavezno pročitajte uputstvo. Na glasačkim listićima na kojima su navedena imena pojedinačnih kandidata potpuno ispunite kružić ispred imena samo jednog kandidata", navodi se u detaljnom objašnjenju Centralne izborne komisije.
Dakle, glasački listić će biti važeći samo ako se oboji celokupna unutrašnjost kružića.
"Nakon glasanja, glasačke listiće bez presavijanja stavite ravno u zaštitnu fasciklu. U skener stavljate jedan po jedan glasački listić licem okrenut prema dole. Zaštitnu fasciklu i kandidatsku listu obavezno vratite članu biračkog odbora", objašnjeno je.
Iz CIK-a navode da je tajnost glasanja obezbeđena. Ako nešto zakaže, a ne bude moglo da se popravi, mašine će zameniti dobri stari papir, te će se glasanje nastaviti na tradicionalan način.
S obzirom na nova pravila u septembru su održani test izbori, odnosno proba pred pravo glasanje.
Procena je da će izbore pratiti oko 30.000 posmatrača.
Live
