Srbija i Balkan
Konferencija "Genocid slovenskih naroda u 20. veku": Na delu je rehabilitacija "malih nacizama" u EU
Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko je u pozdravnom obraćanju u Ruskom domu rekao da su prvi koncentracioni logori napravljeni upravo za slovenske narode i dodao da su Srbi istrpeli najveći genocid u odnosu na sve evropske narode. On je ukazao na to da genocid slovenskih naroda traje i danas, a da je dovoljan dokaz mnogostradalni narod Donbasa
Genocid slovenskih naroda počinje znatno pre dvadesetog veka, a traje i danas – dovoljan dokaz je mnogostradalni narod Donbasa, izjavio je ambasador Ruske Federacije u Srbiji Alekskandar Bocan-Harčenko, u pozdravnom obraćanju u Ruskom domu u Beogradu, na Drugoj međunarodnoj naučnoj konferenciji "Genocid nad slovenskim narodima u 20. veku".
On je podsetio da se o genocidima nad drugim narodima ipak govori, dok pitanje dugotrajnog, planskog i neprekidnog genocida nad Slovenima ostaje po strani, kao nepoželjna tema. Ambasador je dodao i da su prvi koncentracioni logori napravljeni upravo za slovenske narode i dodao da su Srbi istrpeli najveći genocid u odnosu na sve evropske narode.
"Ta činjenica je lako dokaziva, ali se na tom planu dešava zamena teza, jer kolektivni Zapad danas pokušava da nametne, potpuno paradoksalan narativ – da su Srbi navodno 'genocidni', rekao je Aleksandar Bocan-Harčenko.
Ambasador je u uvodu pročitao pozdravnu reč zamenika ministra spoljnih poslova Rusije Mihaiala Galuzina.
Eduard Popov rukovodilac "Centra za društvenu i informacionu saradnju – Evropa", doktor filozofskih nauka, koji je za svoj rad na rasvetljavanju novijih zločina kijevskih neonacista nagrađen ordenom Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije je ukazao da je Međunarodni tribunal u Nirnbergu 1945-1946. godine osudio Hitlerovu Nemačku i institucije nemačkog nacizma, ali da je, nažalost, kako se kasnije ispostavilo, taj posao očigledno bio nedovršen.
"Nemački nacizam je osuđen, ali ideologije i političke institucije, fenomeni koje sam nazvao 'malim nacizmima', nisu. To su bili kolaboracionistički, prohitlerovski pokreti istočnoevropskih i balkanskih zemalja između dva svetska rata i tokom Drugog svetskog rata. Među njima su bili hrvatske ustaše, ukrajinski nacisti Organizacije ukrajinskih nacionalista, banderovci i tako dalje. Među njima su bili letonski i estonski SS legionari, bataljoni Šucmanšaft, razni pokreti, pa čak i državne ideologije Finske, Mađarske, Rumunije i nekih drugih istočnoevropskih zemalja. Kada su se Sovjetski Savez, socijalistički blok i Savezna Republika Jugoslavija raspali, a pojavile nezavisne republike poput Hrvatske i Ukrajine, ovi navodni borci na nacionalnu stvar poput Ante Pvelića i Stepana Bandere, počeli su da se slave u ovim zemljama, baltičkim republikama i drugde u Istočnoj Evropi. To su bili pravi nacisti", rekao je Popov.
On je istakao da "mali nacisti" nisu bili samo Hitlerovi mlađi partneri i imitatori u ideologiji, u njegovom divljem rasizmu.
"Ovi 'mali nacisti' su nadmašili, iako je teško poverovati, čak i nemačke naciste u svojoj okrutnosti. Treba se samo setiti užasa logora Jasenovac na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske, ili užasa masakra u Volinju u Babjem v Jaru, koje su sve počinili ukrajinski nacisti. U Belorusiji je 628 sela živo spaljeno, zajedno sa njihovim stanovnicima, od strane letonskih, estonskih, ukrajinskih, pa čak i nekih hrvatskih predstavnika ovih 'malih nacista'. Stoga, naše konferencije teže da prenesu istinu i o dželatima i o žrtvama Malog nacizma i nacizma uopšte", kazao je Popov.
On je upozorio da predstavnici takozvanog "malog nacizma" u Hrvatskoj, Ukrajini, Finskoj sada ponovo vladaju, dok se Nemačka otvoreno remilitarizuje i otvoreno izjavljuje da se sprema za rat protiv Rusije.
"Ovo će biti Treći svetski rat. I slovenski narodi bi se ponovo mogli naći u loncu ovog rata, postajući topovsko meso za Evropsku uniju i NATO. Mislim na one slovenske narode i zemlje koje su deo Evropske unije. Nemački kancelar Mec verovatno želi da oslobodi Nemačku sopstvenog kompleksa krivice za užase nacizma i za pokretanje Drugog svetskog rata. I tako, bez trenutka oklevanja, on prebacuje istorijsku krivicu Nemačke i svog nacističkog dede na žrtve Drugog svetskog rata, na Srbe i Ruse. Ispostavlja se da smo mi, Srbi i Rusi, Rusi i Srbi, navodno krivi za razne 'genocide', pa čak, naravno, i za početak Drugog svetskog rata. Da bi krivicu prebacili sa sebe, na žrtve. To je veoma podla, ali efikasna, prevara novih fašista, novih nacista", rekao je Eduard Popov.
Druga međunarodna naučno-praktična konferencija "Genocid slovenskih naroda u 20. veku" održava se danas i sutra u Ruskom domu, a organizatori su Pokret za odbranu Kosova i Metohije i Centar za društvenu i informacionu saradnju "Evropa" uz učešće časopisa "Međunarodni život" iz Rusije. Prva konferencija je održana u Beogradu i Nišu i na Palama u maju 2025. godine.
Cilj konferencije je naučno proučavanje i javno promovisanje teme genocida određenih slovenskih naroda i slovenstva u 20. veku, koji je bio posebno tragičan po srpski narod. Hitlerovi planovi totalnog uništenja Slovena poslužili su samo kao finalizirana verzija antislovenske politike Zapada. Pritom se genocid slovenskih naroda tokom Drugog svetskog rata ostvarivao uz aktivno učešće malih nacizama – pobornika Hitlera u zemljama Istočne Evrope i Balkanskog poluostrva, kolaboracionističkih pokreta i marionetskih režima.
U nekim državama odvija se rehabilitacija i heroizacija lokalnih verzija malog nacizma – heroja OUN-UPA u Ukrajini, SS legionara u Letoniji i Estoniji, ustaša u Hrvatskoj i dr. Indikativno je što se ovakva glorifikacija lokalnih verzija malog nacizma događa uz prećutno odobravanje Evropske unije.
Međutim, tema genocida Slovena i slovenstva se čak i u slovenskim zemljama zaobilazi, a u politici sećanja koju sprovodi Evropska unija jednostavno se prećutkuje. Nadamo se da će naš zajednički rad omogućiti da se makar delimično popune te rupe i da se u naučni diskurs i javno mnjenje vrati tema patnji slovenstva i zločina njegovih dželata.
Na manifestaciji učestvuju naučnici, političari i javni radnici i diplomate iz slovenskih i drugih evropskih zemalja: Srbije, Republike Srpske, Slovenije, Crne Gore, Češke, Slovačke, Rusije, Belorusije, Bugarske i Rumunije.
Moderator je bio profesor Miloš Ković, a učestvovali su i Jevgenija Pjadiševa, zamenik urednika časopisa "Međunarodni život" MSP RF, ambasador Belorusije Sergej Malinovski, Sergej Žiganov iz ruskog Fonda za podršku i zaštitu prava sugrađana u inostranstvu, kao i poslanici Evropskog parlamenta Dijana Šošoaka i Ivan David.
Live
