Srbija i Balkan
Kako je od proslave "velike pobede" Slovenije napravljen partijski dernek
Slovenija je Dan suverenosti počela da obeležava 2015. povodom proterivanja poslednjih vojnika, pripadnika Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz Luke Kopar, koji su se ukrcali na malteški trajekt "Venus" i isplovili put Crne Gore u noći između 25. i 26. oktobra 1991. godine
Nova vlada u Ljubljani je obeležavanje 35. godišnjice "odlaska poslednjeg vojnika JNA" iz Slovenije prekrstila u "oslobođenje države od agresora", a nepoželjnima je proglasila boračke barjake sa petokrakom zvezdom iz Drugog svetskog rata i prognala ih iz javnog života, zajedno sa predsednicom i opozicijom.
Našla je rešenje i za anti-desničarske demonstrante koji se protive prećutkivanju pobede jugoslovenskih partizana, Crvene armije i savezničkih vojski nad fašizmom i nacizmom pre više od osam decenija – policija je za zvižduke, vuvuzele i protestne parole lansirane u pravcu slavljeničke bine i svečanog govornika, vinovnike kažnjavala globama teškim 1700 evra; ko je platio odmah – može polovina, 875 evra.
Tako je deo koparske luke 25. oktobra postao poprište sukoba decenijama na smrt zavađenih strana, domobransko/ustaške i partizanske, ali i pokazatelj šta se dogodi kada zajedničku prošlost prisvoji jedna politička opcija.
Tačnije ona, čiji su preci, kolaboranti Hitlerovih snaga, izgubili rat 1945. Jedna jedina reč je bila dovoljna da se državna proslava u Kopru pretvori u beskompromisan politički sukob oko prava na tumačenje slovenačke, ali i istoriju nekadašnje Socijalističke federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) i njenih naslednica. Administracija premijera Janeza Janše je naime u tekstu i pozivnici vlade na svečanost 25. oktobra pored Dana suverenosti istakla da se radi o "35. godišnjici oslobođenja" – Slovenije.
Slovenija je Dan suverenosti počela da obeležava 2015. povodom proterivanja poslednjih vojnika, pripadnika Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz Luke Kopar, koji su se ukrcali na malteški trajekt "Venus" i isplovili put Crne Gore u noći između 25. i 26. oktobra 1991. godine. Dodatak "oslobođenje" je ovogodišnji izum Janšine vlade, po osvajanju vlasti.
Time slovenačka desnica ne menja samo protokol, već suštinu samog događaja. I brutalno revidira istoriju – Janša (1991. ministar odbrane u vladi Alojza Peterlea koja je otcepila Sloveniju od Jugoslavije), propustio je da u svečarskom govoru navede pobedu predaka svojih političkih protivnika u Drugom svetskom ratu, koji je preimenovao u "neki rat", neuporediv sa njegovom "velikom i sjajnom pobedom nad agresorskom JNA, četvrtom vojskom u Evropi" potkraj 20. veka.
Kritičari uzdizanja desetodnevnih čarki slovenačke teritorijalne odbrane i policije sa golobradim regrutima JNA pre 35 godina, u kojima je poginulo više vojnika savezne vojske nego slovenačkih teritorijalaca, ne ostavljaju mesta sumnji – "osamostaljenje" socijalističke Slovenije vide kao politički i demokratski proces, zasnovan na plebiscitu i izgradnji prve samostalne slovenačke države.
Oslobođenje, međutim, podrazumeva okupaciju i oslobodioca. Kada se 1991. proglasi "godinom oslobođenja", JNA se retroaktivno pretvara u okupatorsku silu, sedište saveznih vlasti (Beograd) u okupatora, a time i Srbija, otuda su proteklih dana slovenačke društvene mreže prepune govora mržnje na temu "Srboslavije, četnika i agresorskih Srba".
Janša je tako svu prethodnu istoriju, od kraja Prvog svetskog rata i stvarnog oslobođenja Slovenaca od jarma Habzburgovaca i ulaska u Kraljevinu SHS, a potom i Titovu Jugoslaviju, pretvorio u okupaciju i zarobljeništvo.
To nije sporedna semantička igra. Isti simbolički potez premešta težište zasluga sa širokog društvenog dogovora o mirnom "osamostaljenju" (na slovenačkom – osamosvojitev), zapravo otcepljenju, na vojni čin i ratne zasluge ljudi koji su tada činili vlast u Ljubljani. Tako slovenačka nezavisnost više nije rezultat bezmalo jednoglasne odluke građana, već podvig jedne generacije političara i, uže, jedne stranačke klike. Razume se - pod vođstvom Janeza Janše.
Poznati mariborski filozof i publicista Boris Vezjak upozorava da se uvođenjem "oslobođenja" prelazi od plebiscitarnog narativa na "državotvornu" priču o oslobođenju izvojevanom u krvavom ratu, pa tako u prvi plan izbijaju drugi akteri i njihove zasluge se guraju u prvi plan.
Vezjak je sasekao i tvrdnje Jelka Kacina (1991. ministra propagande u slovenačkoj vladi, a danas organizatora Janšinih svetkovina) da se sada "radi o pukom određenju šta se obeležava 25. oktobra". Publicista upozorava da se zapravo radi o gruboj reviziji istorije.
Slovenija je tokom proteklih decenija došla mic po mic do tačke na kojoj je Janša JNA i nekadašnju zajedničku državu proglasio okupatorima. I tokom prethodne Janšine vlasti, u vreme pandemije kovida, sa svih proslava su bile proterivane partizanske insignije, crvena petokraka zvezda i barjaci brigada iz Drugog svetskog rata koji nose isti simbol. Ali tada se nije pominjalo nikakvo "oslobođenje" 1991. Sada je uz objave o "oslobođenju" usledila i odluka da su persone non grata predstavnici naslednika Saveza udruženja boraca za vrednosti Narodno-oslobodilačke borbe (NOB). Kacin je objasnio da nisu pozvani jer nose simbol pod kojim je JNA napala Sloveniju, a Janša dosolio: "Svi su dobrodošli, ali bez simbola agresora." Time je izbrisao istorijski kontekst petokrake, kao i pobedu partizana i Crvenoarmejaca (u slovenačkom Prekmurju) nad domaćim kvislinškim trupama koje su sarađivale sa nacistima tokom Drugog svetskog rata.
Naš izbor
Opisana operacija prekrajanja događaja iz bliže istorije zvuči još licemernije ako se zna da je kreiraju ljudi sa lavirajućom biografijom. Kacin je, na primer, 2005. na proslavi u Ajdovščini sedeo u prvom redu sa "titovkom" (sa crvenom zvezdom) na glavi, a 2011. je u Podljubelju govorio da je NOB bio "deo spasenja celog sveta" i da bez partizana i Osvobodilnog fronta (oslobodilačkog fronta) ne bi bilo ni slovenačke samostalnosti.
Danas isti Kacin vodi proslavu sa koje su prognani i zvezda i svi drugi simboli partizanskih boraca. Janša je pak 1975. u pristupnici Savezu komunista napisao da želi da se dodatno obrazuje u marksističkoj ideologiji, a kasnije je bio predsednik republičke komisije za Opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu. Njegovi radovi o marksističkoj doktrini "opštenarodne odbrane" objavljivani su i u vojnim publikacijama u Beogradu. Bivši teoretičar sistema u vreme komunizma čije fotografije sa titovkom i crvenom petkorakom njegovi sledbenici sada zagrizeno brišu sa društvenih mreža, je isti onaj koji je pisao cmizdreću molbu lokalnoj organizaciji jugoslovenske komunističke partije da ga primi nazad u svoje redove, pošto ga je izbacila, a sada odlučuje šta iz bivšeg sistema sme da uđe u novo pisanje istorije.
Od falsifikovanih ratnih podviga do ideološke konstrukcije
Janša je u govoru u Kopru pobedu iz 1991. pripisao jasnom političkom cilju, jedinstvu naroda, plebiscitu, blagovremenim pripremama… Istakao je da su mnogi verovali da će jugoslovenski i komunistički simboli završiti u muzeju totalitarizma, ali su prevareni. Posleratne obračune sa saradnicima nemačkih i italijanskih okupatora u Sloveniji povezao je sa "genocidom u Srebrenici", jer su "izvođači - najbolji učenici vojne akademije JNA (u Beogradu)". Predsednika Rusije Vladimira Putina i Ratka Mladića pomenuo je u istom dahu, nazvavši ih "proizvodima iste ubilačke doktrine zla". Tu se nije latio osude zločina, već ideološke matrice kojom je povezao posleratne likvidacije iz 1945, Srebrenicu, rat u Ukrajini i čak proteste protiv genocida nad Palestincima, čije je zastave Janša već prvog dana na vlasti zbacio sa pročelja vlade i drugih ustanova. Nova slovenačka vlast je najavila da će novu doktrinu ubrzano uvesti i u školske programe – buduća, ali i sadašnja pokoljenja će učiti o samo jednom zločinu (nosilaca petokrake) i jednom neprijatelju, onom iz Beograda; nestaju razlike među zločinima, režimima i epohama.
Ali, istorija je tvrdoglava. Sukob u Sloveniji trajao je deset dana, od 27. juna do Brionske deklaracije sklopljene 7. jula 1991. Prema zvaničnim slovenačkim podacima, poginulo je 19 pripadnika Teritorijalne odbrane i policije, 44 pripadnika JNA, dvanaest stranaca i nekoliko civila. Više od 4.600 regruta JNA koje je vlada saveznog premijera Ante Markovića, Hrvata, poslala na granicu sa Austrijom i Italijom kako bi osigurali jugoslovensku među, zarobljeno je ili se predalo.
Program UCDP Univerziteta u Upsali taj sukob rangira kao "unutrašnji", sa oko 64 smrtnih žrtava; prema toj klasifikaciji 25 do 999 žrtava označava manji oružani sukob, a ne veliki, još manje "veličanstven" rat, kako ga sada kvalifikuje slovenački premijer.
Američka baza " Korelejts of vor" za međudržavni rat koristi prag od hiljadu žrtava palih u borbama. Ukratko, 1991. se u Sloveniji odvio kratkotrajan oružani sukob niskog intenziteta - što nikako ne umanjuje žal zbog izgubljenih života, ali ne dozvoljava ni da se od toga pravi rat veći i značajniji od Drugog svetskog.
Niti je JNA moguće tek tako poistovetiti sa stranim okupatorom. Slovenija je do proglašenja nezavisnosti bila jedna od republika SFRJ sa sopstvenim organima vlasti - skupštinom, vladom, policijom i Teritorijalnom odbranom. Imala je i svog predstavnika u saveznom Predsedništvu - Janeza Drnovšeka. Slovenački kadrovi su vedrili i oblačili u SFRJ – od Staneta Dolanca, preko Edvarda Kardelja do Janeza Stanovnika… Dogovor na Brionima je na Janšinu žalost zaustavio krvoproliće donevši tromesečni moratorijum, a 18. jula je Predsedništvo SFRJ odlučilo o povlačenju JNA iz Slovenije; za to je glasao i Drnovšek. I Kučan. Janša ne bi jer je hteo "baš veliku pobedu", ali njega tada niko nije pitao. Evropska zajednica priznala je Sloveniju tek 15. januara naredne godine, Amerika 7. aprila, a članica UN postaje 22. maja 1992.
Na strani saveznih vlasti i vojske pod komandom generala Veljka Kadijevića bio je tada važeći ustavni poredak, jer međunarodno pravo ne poznaje pravo na jednostrano otcepljenje izvan kolonijalnog i drugog izuzetnog konteksta.
Slovenija je plebiscit o otcepljenju od SFRJ 23. decembra 1990. organizovala samovoljno, a Ustavni sud SFRJ uoči glasanja nije izdao ni privremenu zabranu; potonje odluke o neustavnosti akata o "osamostaljenju" Ljubljana je ignorisala.
Poređenja sa Katalonijom, Škotskom ili Kvebekom pokazuju da referendum i samostalnost nisu isto: Evropska komisija je katalonski referendum 2017. ocenila nelegalnim prema španskom ustavu, britanski referendum u Škotskoj sproveden je u dogovoru sa Londonom, a kanadski Vrhovni sud je odlučio da čak i jasno "da" Kvebek obavezuje na pregovore, ne dajući mu pravo na momentalno otcepljenje.
Sve to osporava Janšine mokre snove da je upravo on veliki oslobodilac Slovenije ispod (srpske) "okupatorske" čizme.
Zvižduci, kazne i bahanalije bez "onih drugih"
Da cinizam bude potpun, gradnji mita o "okupatorskoj JNA" najviše smeta Janšin lični dosije. U tzv. Procesu protiv četvorice 1988, bio je optužen za odavanje vojne tajne i završio u vojnom zatvoru u Ljubljani. U autobiografskoj knjizi "Okopi" (bedemi), sebe je predstavio kao žrtvu mučenja, primoranu na štrajk glađu jer su mu u pritvoru servirali zatrovan čaj i hranu. To je zaprepastilo njegovog tadašnjeg islednika, šefa Kontraobaveštajne službe (KOS) JNA generala Aleksandra Vasiljevića do te mere, da je kasnije i video snimcima posvedočio kako je Janši u ćeliju donosio sveže trešnje i sladoled, obaška što su opušteno ćaskali o kompjuterima i drugim tricama.A tu su bile i ćufte, koje Janša nije odbio.
Sve to jeste podsetnik da odnosi između osumnjičenog za najgore delo (izdaju države) i njegovog islednika daleke 1988. nisu bili uprošćena slika okrutnog okupatora i budućeg oslobodioca tlačenih Slovenaca. A sada bi čovek, koji je tek nedavno obelodanio da mu je otac jedva izvukao živu glavu iz jedne od jama u koje su u Kočevskom rogu partizani bacali zarobljene domobrane, danas da celu bivšu jugoslovensku armiju i sve njene istorijske prethodnike svede na simbol zla.
Janšu su za to pregnuće ohrabrila slična ideološka nasleđa i porodične traume drugih vidnih voditelja EU, opterećenih nacističkom prošlošću svojih očeva i dedova, poput nemačkog kancelara Merca, šefice diplomatije EU Kaje Kalas… Perverzija je potpuna jer je za svoju predstavu proterivanja petokrake zvezde i obračuna sa pobednicima u Drugom svetskom ratu izabrao Kopar, grad koji je 1945. oslobođen baš zahvaljujući Jugoslovenskoj armiji, i kasnije pripao Jugoslaviji, pa tako i Sloveniji. U Sloveniji slavljeni pisac Boris Pahor se danas verovatno prevrće u grobu – on je preživeo fašističke, pa nacističke logore, i zato vazda upozoravao na zloupotrebe: crvena zvezda u borbi protiv fašizma i nacizma, rekao je, "nije bila simbol komunizma, nego simbol oslobodilačke borbe". Pahorova zaostavština nalaže da se ne briše razlika između antifašističkog otpora, kasnije državne ideologije i vojske 1991.
Publicista Bojan Krajnc ocenio je da govor slovenačkog premijera u Kopru nije bio državnički, već frazarenje o zločinačkim komunistima, crvenoj zvezdi, "našima i vašima". Drugi analitičari u Janšinom govoru vide dokaz da je se on "mentalno zaglavio u 90-ima"… Ukratko, u Sloveniji se, opterećenoj svakodnevnim zatvaranjima fabrika i otpuštanjima zbog visoke cene energenata, te sve nedostižnijim troškovima života, umesto debate o budućnosti, rasplamsao se rat povodom prošlosti. Slovenačka vlast nije ništa naučila iz istorijskih lekcija – jer retuširanje prošlosti retko daje trajan rezultat.
Staljinovi cenzori su Nikolaja Ježova, nekadašnjeg šefa NKVD, posle njegovog pada i pogubljenja izbrisali sa poznate fotografije uz kanal Moskva–Volga. Original je ipak sačuvan i danas upravo ta falsifikovana fotografija služi kao dokaz mehanizma propagande, a ne kao dokaz da Ježov nikada nije postojao. Istorija se ne menja kada se neko izbriše sa slike ili izbaci sa proslave; menja se samo procenat ljudi koji će shvatiti da vlast nešto krije. Janša (za sada) ne iseca stranice iz enciklopedije.
Za sada se zadovoljava izbacivanjem partizanskih barjaktara sa proslave "oslobođenja" i precrtavanjem crvene zvezde iz zajedničkog sećanja. Nikako da shvati da se suverenost ne postiže time ko ima jači megafon, već može li država da podnese sopstvenu istoriju - bez cenzure i unapred krunisanih domoljuba.
Live
