Kultura sećanja mora imati kontinuitet: Akademija povodom Dana borbe protiv fašizma

Kultura sećanja ne pripada jednoj političkoj opciji i ne sme biti omeđena mandatima, već da mora trajati dok traje i država, izjavila je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u tehničkom mandatu Milica Đurđević Stamenkovski.

Ona se obratila zvanicama na svečanoj akademiji povodom Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma, koja je održana večeras u Beogradu. Na taj datum se 1938. godine u nacističkoj Nemačkoj dogodila "Kristalna noć", veliki pogrom nad Jevrejima.

U obraćanju na akademiji u Narodnom pozorištu, Đurđević Stamenkovski je rekla da nam današnji datum ne dozvoljava da zaboravimo jednu od najmračnijih epoha u čitavoj ljudskoj prošlosti — Holokaust, Kristalnu noć, kao ni Jadovno, Jasenovac, Topovske šupe, Banjicu, Kragujevac, Kraljevo.

Fašizam nije počeo logorima, već rečima, netrpeljivošću, predrasudama, političkim rasizmom, rekla je Đurđević Stamenkovski.

"Počeo je onda kada su politički protivnici, ali i svi oni koji drugačije misle, proglašavani neprijateljima. Počeo je tako što su oni koji su drugačije vere, nacije, boje kože, ali i drugačijih uverenja, prokazani kao deo društva koji treba amputirati kako bi se obezbedio progres i napredak zajednice", istakla je ona.

Dodala je da svi mi koji živimo na ovim prostorima dugujemo precima da sprečimo da "upravo te anti-vrednosti postanu deo nove normalnosti u Srbiji, u Evropi i čitavom svetu".

Đurđević Stamenkovski je ukazala da je Srbija 2020. godine osnovala osnovala memorijalni centar Staro Sajmište, obnovila centralnu kulu u tom kompleksu i nastavila da obnavlja ratne memorijale, spomenike i obeležja.

Saradnja memorijalnih centara "Staro sajmište" i "Donja Gradina": Da se očuva sećanje na žrtve NDH

"Srbija je poslednjih godina ponovo smelo i otvoreno počela da govori i o Jadovnu i o Jasenovcu i o Donjoj Gradini. Nekako, što jedan narod više strada, ispada da ima manja prava da o tom stradanju govori, kao da nas uveravaju da je smrt deo naše sudbine i da je nepravda naša stvarnost na koju ne samo da treba da pristanemo, već da verujemo da smo je zaslužili. Srpski narod tu nepravdu nije zaslužio. U našim srcima nikada nije bilo mržnje. Antifašizam, borba protiv antisemitizma, borba protiv svakog oblika diskriminacije jeste deo našeg genetskog koda", istakla je Đurđević Stamenkovski.

Po njenim rečima, antifašizam danas je i borba za suverenizam, odnosno da svaki narod o svojim unutrašnjim, nacionalnim i državnim pitanjima odlučuje slobodno. Pozdravila je ambasadore zemalja koje, kako je rekla, zastupaju slobodarski koncept geopolitičke scene.

Zbog specifičnih političkih okolnosti danas, zajednički zavet svih nas treba da bude to da kultura sećanja ne pripada jednoj političkoj opciji, istakla je Đurđević Stamenkovski.

"Kultura sećanja ne sme biti ograničena mandatima. Ona mora trajati baš onoliko koliko traje i država. Država ima kontinuitet i kultura sećanja mora imati kontinuitet. Mi ne smemo dopustiti da neka nova vremena dovedu do toga da se mi stidimo naše nacionalne istorije, da odbacujemo naše nacionalne udžbenike, naše nacionalne čitanke, da dopustimo relativizaciju zločina, da se odreknemo naših predaka", poručila je.

Kako je rekla, nedopustivo je da nam drugi pišu istoriju, sprovode reviziju činjenica i optužuju za genocid jedan narod koji je stradao preko trajne granice biološke invalidnosti.

Marta Kos o poniženju Crne Gore pred Hrvatskom: Mislim da ste na dobrom putu

"Kultura sećanja će pretrajati sve inženjeringe, sve eksperimente, sve oglede, sve pokušaje da nas odnarode i odrode i iščupaju nam koren - jer postoje dve stvari koje su večne: večno je sećanje na naše pretke, na naše žrtve, na našu istoriju, i večna je Srbija", zaključila je Đurđević Stamenkovski.

U nastavku svečane akademije, orkestar je izvodio rodoljubive kompozicije, a prikazivani su arhivski snimci nastali tokom Kristalne noći i Holokausta.

Skupu su prisustvovali oficiri Vojske Srbije, pripadnici MUP-a, predstavnici Grada Beograda i gradskih opština, predstavnici jevrejske zajednice u Srbiji i drugih verskih zajednica, predstavnici Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, predstavnici udruženja koja neguju tradicije oslobodilačkih ratova Srbije i boračkih organizacija, kao i predstavnici diplomatskog kora u Beogradu.