Jedino Srbija na pravoj strani istorije: Kako je Sarajevo glasalo protiv osude nacizma u UN

Ruku protiv Rezolucije o suzbijanju veličanja nacizma, neonacizma i drugih praksi diskriminacije u Generalnoj skupštini UN podigao je Zlatko Lagumdžija, tobože u ime Bosne i Hercegovine a u stvari u ime političkog Sarajeva, kažu u Banjaluci.

Rezolucija, koju je predložila Rusija, usvojena je sa 117 glasova za i 53 protiv, dok je devet zemalja bilo uzdržano. U prilog je glasala Srbija, dok su protiv bile sve članice NATO i Evropske Unije, SAD i Ukrajina.

Po Dejtonskom ustavu, za spoljnu politiku BiH nadležno je Predsedništvo, dok je Ministarstvo spoljnih poslova samo izvršava. Na pitanje iz Republike Srpske ko je Lagumdžiju ovlastio da ovako glasa, iz MSP nije bilo odgovora.

"Ambasador Lagumdžija u svom odgovoru nije odgovorio ko je dao takav nalog, to je bilo više pravdanje. Jedino što sam ja razumela iz tog pravdanja je da se tako glasa zato što su to rekli SAD i Velika Britanija", rekla je za RTRS Ana Trišić Babić, direktor Kancelarije za međunarodnu saradnju Republike Srpske.

Lagumdžija se pravdao da su predlagači rezolucije Rusija, Belorusija, Severna Koreja i Kuba, odnosno "svet kome ne pripadamo", a da BiH pripada isključivo i samo EU, s kojom ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

"Nema veze ko je glasao za tu Rezoluciju, o njoj smo mi trebali raspravljati, pa makar biti uzdržani. Uglavnom, glorifikacija nacizma za nas je neprihvatljiva i ko god je bio podnosilac te rezolucije o njoj se moralo odlučivati u Predsedništvu", dodaje Trišić Babić i napominje da BiH nije članica EU i nema obavezu da se pridružuje stavovima Brisela.

Serov: Apsurdno glasanje BiH protiv rezolucije o borbi protiv veličanja nacizma i neonacizma

Ruska ambasada u Sarajevu izrazila je zahvalnost Republici Srpskoj na ograđivanju od postupka Lagumdžije.

"Želimo da konstatujemo da se na žalost BiH pridružila neoliberalnoj Evriopi koja 'gura glavu u pesak' i pokušava da opravdava neonacistički režim u Kijevu. Čuli smo  o evrointegracijskim obavezama BiH, ali smatramo da BiH treba da pokaže objektivnost i samostalnost u svojim akcijama. Ambasador BiH pri UN je glasao protiv, čime je prekršeno pravilo da BiH treba da ima usaglašen stav o spoljnoj politici", izjavio je Ilija Serov, treći sekretar ambasade Rusije u BiH.

Poslednje glasanje u UN nastavak je loše prakse sarajevskih političara da u svetu nastupaju bez usaglašene spoljne politike, ignorišući interes Republike Srpske. Još gore je što je Lagumdžijinim glasanjem pogažena antifašistička tradicija naroda sa prostora BiH, pre svih srpskog.

Lagumdžija je u prethodnoj političkoj karijeri bio lider Socijaldemokratske partije (SDP BiH), naslednika Saveza komunista, i kao takav je polagao pravo na antifašističke tekovine i  veličao AVNOJ. Sada je naprasno zaboravio na partizane i počeo da osuđuje ruske "agresore" na Ukrajinu, a spoljnu politiku BiH po sopstvenom nahođenju "usklađuje" sa Briselom.

"Time što političko Sarajevo odbija da podrži Rezoluciju o osudi nacizma kao da neki način sebe pravda i staje na stranu onih iz BiH koji su u Drugom svetskom ratu bili na strani nacizma. Ne treba zaboraviti muslimansku SS handžar diviziju, snažni ustaški pokret, sve su to refleksije nacizma", rekao je za RTRS politički analitičar Dragomir Anđelković.

Trišić Babić: Ko je doneo odluku da BiH glasa protiv Rezolucije o borbi protiv nacizma

Ostaće zabeleženo u arhivi UN da su protiv Rezolucije o suzbijanju nacizma, neonacizma, rasizma, ksenofobije i rodne netolerancije osim bošnjačkog dela BiH, iz regiona bile: Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Sjeverna Makedonija. Jedino je Srbija bila za, čime je pokazala da je srpski narod uvek bio na pravoj strani istorije.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je neprihvatljivim što su protiv rezolucije glasali Sarajevo, Zagreb i Podgorica.

Kako se navodi u saopštenju Saveza Srba iz regiona, nije iznenađujuće što Hrvatska nije podržala dokument koji osuđuje ideologiju odgovornu za milione nevinih žrtava, imajući u vidu da je srpski narod bio jedna od najvećih žrtava nacizma i ustaškog režima u Drugom svetskom ratu.

Prema njegovim rečima, borba protiv nacizma i njegovih savremenih oblika mora biti dosledna i bez političkih dvostrukih standarda.

"Neprihvatljivo je osuđivati jedne oblike veličanja nacizma, a istovremeno prećutkivati ili opravdavati ustašku ideologiju, ustaške simbole i pozdrav Za dom spremni", naveo je Linta.