Milan Knežević u Relativizaciji sa Ljiljanom Smajlović: U Crnoj Gori smo dokazali da Bog postoji

U šesnaestoj epizodi emisije "Relativizacija", Ljiljana Smajlović je sa predsednikom Demokratske narodne partije i jednim od lidera Demokratskog fronta Milanom Kneževićem razgovarala o zamršenoj političkoj situaciji u Crnoj Gori, o predstojećim predsedničkim izborima u toj zemlji i kolike su šanse da predsednik DPS-a Milo Đukanović ostane na vlasti.

Knežević je kazao da je Demokratski front (DF) nudio ostalima da se dogovore u vezi sa zajedničkim kandidatom nasuprot političkom bloku oko Đukanovića, ali do toga nije došlo.

"Građani i u Srbiji, i u regionu treba da znaju da u Crnoj Gori postoje politički subjekti koji dominantno idu po mišljenje u ambasade Kvinte, a te ambasade nikako ne žele da vide Demokratski front kao nosioca promena", rekao je Knežević dodajući da ta politička opcija ima najveću podršku birača, ali da "neko pokušava u Crnoj Gori da uspostavi pravilo - ako imaš manje podrške, ili si ispod cenzusa, onda treba da upravljaš Crnom Gorom".

U susret predsedničkim izborima Knežević kaže da DF ima najmanju krivicu što je u izbornoj trci toliko kandidata, te da i dalje postoji mogućnost da se napravi dogovor o podršci u drugom krugu glasanja, a tvrdi da će Andrija Mandić biti u njemu.

"Andrija Mandić je jedini kandidat naroda, jer njega nisu predložile ni ambasade, ni regionalni, ni evropski, ni prekookeanski centri moći", kazao je Knežević dodajući da to nije slučaj sa ostalim kandidatima za predsednika.

Gost autorke Ljiljane Smajlović rekao je da je DF označen kao antievropski element, jer nisu bili spremni da slušaju i prihvataju da je interes neke ambasade važniji od interesa crnogorskih građana.

"Sve bi se to promenilo ako bih pošao u britansku ambasadu, tamo je neka gospođa Medoks, poljubio bih joj ruku i rekao: izvinjavam se za sve što sam saopštavao i spreman sam da izdam i Kosovo i nacionalni identitet i sve ono što sam govorio da ostavim po strani. Ja ću da budem Crnogorac po britanskom receptu", kazao je Knežević.

"Državni udar" sa ciljem da se Crna Gora pripoji panslavenskom carstvu

O tome kako je izgledao sudski proces zbog montiranog slučaja državnog udara u Crnoj Gori, Knežević je izneo niz nelogičnosti u optužnici ističući da je na smišljanju lažnog slučaja radio bivši specijalni državni tužilac Milivoje Katnić.

"Čak i najokorelije pristalice Demokratske partije socijalista ne veruju u ovakvu farsu od državnog udara", kaže Knežević.

On je kazao kako, zbog represije režima u Podgorici koji je uhapsio njegovog branioca, niko nije hteo da ga brani u tom montiranom slučaju, pa je morao da angažuje advokata iz Beograda.

"Bio sam prvostepeno osuđen sa Andrijom Mandićem za organizovanje državnog udara 2016. godine. Kako piše u optužnici bivšeg specijalnog državnog tužioca Milivoja Katnića, sa namerom da zauzmem Skupštinu i pozovem Đukanovića da dođe, a ukoliko ne dođe u Skupštinu da ga likvidiram kako bih Crnu Goru pripojio panslavenskom carstvu na čelu sa Romanovima koji su ubijeni u Jekaterinburgu 1918. godine", kaže Knežević.

Dodaje da je osim njega i Mandića osuđeno još 12 srpskih državljana među kojima su se "isticali penzioneri sa plastičnim kolenima i srčanim udarima", a da su dokazi koji su viđeni na sudu "jedan elektrošoker, dečja dron igračka i društvena igra 'Ne ljuti se čoveče'".

Kako ironično kaže, oružje za takozvani državni udar je nabavila policija, a  prosek godina u optuženoj kriminalnoj grupi je 65.

"Pitao sam Katnića kako objašnjava to što niko nikoga ne poznaje, on kaže: to je jednostavno, radili ste po principu ćelija, ako pa'ne jedan, da ne zna za ovog drugog i za sve je postojala konstrukcija", rekao je Knežević.

Smena Đukanovića i dokaz da Bog postoji

"Đukanovića su pobedili glasači DPS-a koji su vernici Srpske pravoslavne crkve", kaže Knežević dodajući da su na litije dolazile pristalice Đukanovićeve partije.

On je govoreći o smeni Đukanovića nakon 30 godina vlasti rekao da do toga ne bi došlo da nije napao crkvu.

"To je dokaz da Bog postoji i da smo u postbiblijskim vremenima u Crnoj Gori dokazali da Bog postoji iako smo ga posle 1945. godine mi, kao Crnogorci, prvi sahranjivali. U jednom selu u Crnoj Gori je sahranjen Bog, bila je organizovana sahrana sa sve čituljom i ljudima koji su primali saučešće", kazao je Knežević.

Na pitanje da li je Đukanović ateista, kao što je za sebe sam govorio, Knežević napominje da je Đukanović spreman da bude šta god je potrebno ako mu to politički odgovara.

"On je devedesetih bio ultra Srbin, dvehiljaditih je počeo da bude Crnogorac, sad je neki neo-liberalni ateista. Zavisno od svoje potrebe i političkog opstanka biće sve što poželi", napominje Knežević.

Situaciju u Crnoj Gori Knežević opisuje kao "ringišpil šizofrenije" dodajući da pojedini ljudi smatraju da pravi Crnogorac može jedino biti neko ko mrzi Srbiju ili Srbina.

"Meni je to neverovatno i nepojmljivo, a ja sam dužan da se borim protiv toga, bavio se politikom ili ne", poručio je sagovornik.

Govoreći o ratu u Ukrajini, Knežević kaže da je protiv uvođenja sankcija Rusiji, kao i da je protiv "stajanja na stranu" u tom sukobu.

"Na kraju će se oni veliki mnogo pre pomiriti nego što što će se pomiriti sa nama malima. Pre će se pomiriti Putin, Bajden, Makron i Šolc, nego što će se pomiriti Putin sa Dritanom Abazovićem ili sa bilo kim, a to naši državnici u Crnoj Gori ne mogu da razumeju", rekao je Knežević.

On je dodao da je Crna Gora poslala 11 miliona evra vojne pomoći Ukrajini i istakao da bi radije želeo da je Podgorica poslala pakete hrane i osnovnih životnih namirnica za ljude u Ukrajini nego oružje.

"Ja sam protiv slanja crnogorskih vojnika u bilo koju vojnu misiju iako smo članica NATO-a. Imamo pravo da ih ne šaljemo, ako želimo. Ne želim da Crna Gora sa nepunih 600.000 stanovnika bude rezervoar mesa za pogibiju na geopolitičkim ratištima i stratištima zato što neki Majkl, Džon ili Edvard smatraju da je bolje da gine neki Milan, Dragan ili Jovan", rekao je Knežević.

Veze Crne Gore i Srbije su neraskidive

Knežević kaže da su veze Srba i Crnogoraca velike i neraskidive.

"Ne postoji političar u Crnoj Gori niti u Srbiji koji može izazvati tenziju da bi sukobio jedan i drugi narod. Ja se često šalim da ako zarate Srbija i Crna Gora, najveće borbe će se voditi na Vračaru, Beogradu na vodi i na Novom Beogradu, jer bismo mi Crnogorci branili svaki pedalj tih osvojenih teritorija u srpskoj prestonici", kazao je Knežević.

Dodaje da, i 17 godina nakon referenduma, oni koji su glasali za zajedničku državu sa Srbijom i dalje nose žig prokaženih, poniženih i uvređenih.

"Ako mene pitate, crnogorska nezavisnost je gotova stvar i niko od nas neće je preispitivati, ali Crnu Goru, dok god se Demokratski front bude pitao i postojao, niko ne može graditi na antisrpstvu i antisrpskom delovanju. Treba svi da znaju ko god bude krenuo na Srbiju iz regiona ili ne znam odakle, da ćemo se mi braniti kao narod", poručio je Knežević dodajući da "ono što boli Beograd, boli i značajan deo Podgorice, Budve i Herceg Novog i čitave Crne Gore".