Lični podaci "cure" preko opština i notara

Uprkos brojnim upozorenjima na opasnosti koje vrebaju građane ukoliko se neko domogne njihovih ličnih podataka na internetu, upravo oni koji bi trebalo najviše da vode računa o tome problem ne shvataju ozbiljno, pišu "Večernje novosti".

Ukazujući na lako lako dostupne lične podatke, ističu tek jedan od primera – na sajtu opštine Zemun na elektronskoj oglasnoj tabli javno su objavljena imena, jedinstveni matični brojevi, adrese, brojevi registarskih tablica i slični podaci onih koji moraju da plate mandatne komunalne kazne.

Beogradskom listu pažnju je skrenula i čitateljka koja je tražeći vlasnički list parcele, kao obavezan dokument pri podizanju kredita za stan, na istom našla lične podatke svih (budućih) suseda.

"Osoba kod javnog beležnika može da dobije podatke o stanju iz zemljišnih knjiga u vezi sa stanom koji namerava da kupi, ali nikako ne bi smela da dobije matične brojeve svojih komšija. Nedozvoljeno je i da opštine na oglasnim tablama objavljuju lične podatke građana. Zato ćemo pokrenuti nadzor", najavio je inspekciju poverenik za zaštitu podataka Milan Marinović.

Problem leži u tome što je ovakvo postupanje zabranjeno na osnovu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ali dozvoljeno po Zakonu o postupku upisa u katastar.

"Zakon propisuje da moramo da izdajemo upravo ovakve zemljišne listove i da nema anonimizacije podataka. Slažem se da su zloupotrebe moguće, ali da bi se to sprečilo, potrebno je menjati zakon", ističe, u gorepomenutom slučaju, suštinu problema predsednik Javnobeležničke komore Srbije Srbislav Cvejić.

Ovo pak nije prvi put da su zaštićeni podaci žitelja Srbije procurili u javnost iz zvaničnih institucija. Jedna od većih afera zabeležena je 2014. kada su u javnost izašli podaci 5,2 miliona punoletnih građana iz baze Agencije za privatizaciju – na sajtu su čak 10 meseci bila objavljena imena, adrese, JMBG, računi i telefoni svih koji su se prijavili za državne besplatne akcije.

Služba poverenika za zaštitu podataka o ličnosti prošle godine pokrenula je 345 postupka nadzora u vezi sa zaštitom ličnih podataka, od čega najviše nad ustanovama obrazovanja i organima lokalne samoupravo, a što je višestruko povećanje u odnosu na prethodne godine, konstatuju "Večernje novosti".

Krađa identiteta je inače među najprofitabilnijim krivičnim delima na svetu. Uz pomoć ukradenih ličnih podataka prevaranti mogu da otvaraju firme i zadužuju druge, da naručuju robu i usluge, te da vrše različite prevare, za šta ceh stiže pravom vlasniku identiteta.