Lajkovanje nasilja: Histerični vapaj jedne generacije

Srbijom kao da je zavladala histerija: svakog dana, skoro u svakom gradu bar jedan tinejdžer preti na društvenim mrežama masakrom, istim ili većim od onog koji je počinio K.K. (13) u OŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu ili U. B. (21) u selima kraj Mladenovca, pišu "Večernje novosti".

Čak i kad ovakvi pokušaji deluju samo kao neprilično tinejdžersko mangupiranje, policija je svaku prijavu obavezna da proveri iz bezbednosnih razloga, pa se tako iscrpljuju prenapregnuti resursi, konstatuje se u tekstu. Na svaku prijavu pretnje iza koje stoje maloletnici, na teren moraju da izađu policajci, koji obaveštavaju tužilaštvo i roditelje, pa ovi prisustvuju saslušanju, a ako procene da ima potrebe, pozivaju i stručnjake centra za socijalni rad. Posle kvalifikacije krivičnog dela, obavezno se uključuju stručnjaci centra, koji sprovode odgovarajuće mere.

Psiholozi za histeriju koja je zavladala među mlađom populacijom nalaze različite razloge, ali se slažu u jednom – reakcija dece adekvatna je histeriji iz straha u celom društvu, kao što je vršnjačko nasilje rezultat permanentnog nasilja u kome živimo od osamdesetih.

Psiholog u Poljoprivrednoj školi sa domom učenika PK Beograd Željko Mašović kaže da živimo u kulturi nasilja koja se vidi svuda oko nas.

"Mladi su skloni kopiranju ponašanja. Ako 24 sata govorite o nekome, taj neko postaje poznat. Pa još ako njegovu sliku stavljate uz slike žrtava i svedoka, vi ih posredno izjednačavate", naglasio je Mašović.

On dodaje da mlađa deca, dok ne usvoje simboličko mišljenje, ne razmišljaju u kategorijama dobar-loš, već popularan-nepopularan, a cilj svakoga u tom uzrastu je da bude prihvaćen i popularan.

Ovaj psiholog navodi da deca i tinejdžeri imaju malo pravih informacija, i da mnogi neprimereno reaguju, pa i neslanim šalama, iz straha ili zato što ne znaju drugačije.

S tim se slaže i psiholog Vinka Žunić, koja kaže da u većini slučajeva kod mladih koji skreću pažnju pretnjama na internetu, nije u pitanju nedostatak empatije, već strah od onoga što se dešava jer ne razumeju.

"Svega tu ima, od pokušaja da se savlada strah, preko skretanja pažnje na sebe i svoje probleme, kažnjavanja odraslih zato što su stvorili takav ambijent, bunta zbog pogrešnih očekivanja i nedoslednosti sistema kažnjavanja… To je generacijski vapaj za pomoć", kaže Žunić.

Ona je mišljenja da je u ovom trenutku važno da država angažuje psihologe koji će sprovesti sveobuhvatno istraživanje o psihološkom stanju dece i mladih, da bi se postavila, uslovno rečeno prava "dijagnoza" i da bi mere koje se određuju i sprovode imale efekta.

Dodaje da je jedno istraživanje urađeno u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije, na nedovoljno velikom uzorku doduše, pokazalo da se mladi najviše žale na pritisak i velika očekivanja, bilo da je to pritisak roditelja da budu uspešni đaci ili pritisak društva ili društvenih mreža da budu popularni.