Top lista (ljutih) ateista: Kako su mošti vladike Nikolaja postale "leš i kosti mrtvog naciste"?

Da nekim čudom, a čuda postoje, Sveti naš vladika Nikolaj Velimirović otvori profil na bilo kojoj društvenoj mreži, vrlo brzo bi ga pripadnici samoproklamovane intelektualne elite na Fejsbuku blokirali, a na Tviteru prijavljivali za govor mržnje. Možda bi potpisivali i peticiju da se distancira od svojih moštiju, jer to vređa njihov građanski sentiment i prefinjeni racio sekularizma.  

Sve bi radili, samo ga ne bi čitali. A, kako reče onomad poznati pisac, "sve je napisano, samo niko ne čita".

Možda bi se i sam vladika dobro zabavio, čitajući izlive govora mržnje druge Srbije na društvenim mrežama, podstaknute Spasovdanskom litijom. Mi svakako jesmo!

Pa, da krenemo!

Osmo mesto: Izraziti antisemita

Radio Slobodna Evropa, tako, navodi da je "Helsinški odbor za ljudska prava dan uoči Spasovdanske litije ocenio da Srpska pravoslavna crkva podstiče rastući antisemitizam u Srbiji. Ova nevladina organizacija podseća da je Nikolaj Velimirović bio izraziti antisemita i da je u svojim tekstovima i govorima, rasistički govorio o Jevrejima."

RSE je dobio poslednje mesto na neformalnoj listi netrpeljivosti jer se nisu ni potrudili da samostalno verbalizuju govor mržnje, već su reciklirali tuđi i to od ekipe koja evidentno ne zna da su i verska prava – ljudska prava. Ne znamo kako stoje stvari u Helsinkiju, ali ovde se podjednako slobodno šetaju i vernici i ateisti, svako sa svojim relikvijama – neko sa moštima, neko sa prepodobnim helsinškim biltenima.

Najzad, poslednje mesto i zbog kontradiktornosti u samom saopštenju u kome se tvrdi "da litije treba da pošalju poruku tolerancije i jednakosti svih građana bez obzira kojoj etničkoj ili verskoj grupi pripadaju".

Važi li to za onih stotinjak hiljada od juče?!

Sedmo mesto: Ljotićevac

Nažalost, "Al Džaziri", toj katarskoj perjanici odbrane ljudskih prava i sloboda dopalo je sedmo mesto jer ionako ne ide da se razdvaja Slobodni Katar od Slobodne Evrope. Autor Tomislav Marković u tekstu "Antisemita i ljotićevac na čelu Spasovdanske litije" ocenjuje litiju kao "genijalnu ideju", "ruganje građanima", uz opasku da je "teško smisliti nešto bestidnije i ciničnije".  

"Kad je SPC poslednji put pravila turneju s moštima, krajem osamdesetih godina prošlog veka, vozajući posmrtne ostatke kneza Lazara godinu dana po bivšoj Jugoslaviji, to se baš i nije dobro završilo. Možda sad sa vladikom Nikolajem budu bolje sreće", ironično primećuje autor. 

Beseda "Čiji si ti, mali narode srpski", koju je vladika održao u manastiru Ravanica 1939. godine, za autora je "rasizam ukršten sa nacionalnom megalomanijom". 

Ako je ovo najbolje što crkveni jerarsi imaju da ponude, nisu morali ni da se trude, zaključuje.

Nije morala ni "Al Džazira". 

Šesto mesto: Hitlerov simpatizer

Izvršni producent ustanove kulture gradske opštine Stari grad - "Parobrod", Zlatko Crnogorac, objašnjava da je vladika Nikolaj bio "Nojbaharov intimus i Hitlerov simpatizer".

On navodi da je u pitanju "cirkuska parada s moštima zilotskog epsikopa" i pita se, dok pada kiša, "da li će vladika Nikolaj da povuče vlagu".

Da ne ulazimo u sitničarenje tipa da se ozloglašeni austrijski nacista zvao Nojbaher, a ne Nojbahar, što bi ustanova kulture trebalo da zna, ako već ne zna šta srpskom narodu znači vladika Nikolaj.

Zbog učešća vojnih lica u litiji, ocenjuje da "vojska ni u vreme Tita i JNA, niti u Kraljevini nije bila ovoliko klerikalizovana i obesmišljena u svom postojanju". 

Peto mesto: "Povampirena nekrofilija"

Novinaru Draganu Bursaću, pak, smeta, to što šetanje moštiju - nikom ne smeta!

"Šetanje moštiju ljubitelja Hitlera, Nikolaja Velimirovića danas, neće smetati ni ljubiteljima Vučića koji će hoditi sutra, ni ljubiteljima opozicije koji će šetati Beogradom dan kasnije. E to je sav problem Srbije", navodi se u tekstu objavljenom na sajtu CDM. 

Za njega je litija "praznik za oči, uši i ostale organe - ako ste u srednjovjekovno-paganskom morbidnom fazonu šetanja ljudskih kostiju". 

"Dakle, sve je tu: i mošti, i vojska u svečanim odorama, i crkvenjaci, i nacionalistički narativ o svesrpskom pomirenju, i Vučić u ulozi Miloševića i zagrobni Nikolaj Velimirović u ulozi kneza Lazara… Što bi se reklo srpske kulise i pozornica za osvajačke ratove u digitalnom dobu 21. vijeka. A svi znamo kako se završilo, ili bolje kazati, kako je počeo krvoproliće na tlu bivše Jugoslavije, što je kodni naziv i tepanje za velikosrpsku agresiju - a počeo je šetnjom kostiju i povampirenom nekrofilijom", piše Bursać. 

On poručuje da je "osuditi litijanje sve sa moštima Nikolaja Velimirovića, prvi (je) povijesni i civilizacijski čin kojim bi Srbija krenula na put ozdravljenja".

"Ali, to se na žalost, neće desiti uskoro jer velim i jedni i drugi do imbecilnosti poštuju bizarnog pokojnog vladiku, jednako kao što je i on poštovao naciste Hitlera i Ljotića", prognozira autor.

Četvrto mesto: Kosti

Pri samom vrhu liste, začuđenost novinarke Antonele Rihe, koja "ne razume zašto se nose te kosti od crkve do crkve, ulicama, šta je razlog, smisao?".

"Što ga ne drže u crkvi, što ga šetaju?", ljuta je novinarka. 

Najzad, ona priznaje da "ne zna kakve to veze ima sa hrišćanstvom" i pita se da li je to nekakav "magijski krug". Naravno da ne mora da zna hrišćanske obrede, ali je razlika između magije i religije ipak – osnovna kultura.

Treće mesto: Samo jedna epizoda

Na šta bi ličila ova lista, bez "najnovijih, tačnih i nezavisnih" informacija o vladiki Nikolaju, koju nam donose Junaci doba svog sa N1. Novo je, kažu, to što su vladika Nikolaj i patrijarh Gavrilo u logoru Dahau "proveli tri meseca u posebnom delu za visoke oficire i sveštenstvo, i tretirani su bolje od ostalih, imajući status posebnih zatvorenika". I eto, dok je srpski narod grcao pod nemačkom okupacijom, ova dvojica preosvećenih se baškare u ol inkluziv aranžmanu u Dahau termama!

Štaviše, N1 analiza je pokazala i da je "prisutno uverenje da je Velimirović pomagao Jevreje u vreme rata, mada je samo jedna takva epizoda zabeležena". 

"Ela Trifunović rođena Nojhaus je 2001. godine pisala Srpskoj pravoslavnoj crkvi, tvrdeći da je nju i njenu porodicu 18 meseci Velimirović skrivao od Nemaca u manastiru Ljubostinji", navodi portal, ali stiče se utisak da ovo nije dovoljno ubedljivo da skine ljagu "antisemitizma" sa njegovog lika i dela. 

"Popularnost je ponovo počeo da stiče u vreme devedesetih, koje su obojene pojačanim antizapadnjaštvom u Srbiji", ističe se u tekstu. 

Drugo mesto: Leš ozloglašenog antisemite

"Vojska laičke države prati sanduk s lešom ozloglašenog antisemite i sledbenika Hitlera, koji naravno da vuče crni džip, dok popovi vrše opelo masakriranoj deci na ulazu u hotel Hilton" - ovako je dramska spisateljica Biljana Srbljanović doživela ceo događaj i podelila ga na Fejsbuku.

Ona navodi da u ovom verskom ritualu učestvuju i vojska i ministar odbrane, "pored gradonačelnika naravno" i primećuje, ironično ili ne, da "srećom da pljušte protesti opozicije na ovo".

"Eto, to je to. To smo mi", razočarana je Srbljanović. 

Prvo mesto: Zombi 

Najzad, neprikosnoveno prvo mesto, zlatna medalja za originalnost i spoj filmske fikcije i realnosti, pripada reditelju Stevanu Filipoviću koji se zapitao "koliko je na kraju bilo mučenika na 'zombi šetnji'?"

Pošto SPC kaže 100.000, a reditelj zna da oni "lažu kako zinu", navodi da njemu deluje da je bilo 100 ljudi. Dodaje da on ide u subotu "pa makar i da zombi Nikolaj u ful naci uniformi predvodi šetnju".

Kiša ga je inspirisala da okači snimak pljuska tokom litije uz komentar "deluje da dobri Bog ne voli mrtve naciste".

"Pozabavićemo se njime kasnije", obećava reditelj, misleći na vladiku Nikolaja. 

Iz njegovih usta u Božije uži.