Da li Prištinu čekaju vanredni izbori i šta bi se time dobilo?

Do kraja mandata aktuelne vlade u Prištini ostalo je godinu i po dana, međutim zbog nezadovoljstva usled neispunjenih obećanja i jednostranih akcija koje su stvorile krizu na severu i narušile odnose sa međunarodnom zajednicom, opoziciona Alijansa za budućnost Kosova zatražila je da se vladi izglasa nepoverenje.

Sagovornici "Kosovo onlajna" navode da za održavanje novih parlamentarnih izbora postoje dva načina, koja su, kažu, veoma teško ostvariva.

Profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiu istakao je da broj opozicionih poslanika u kosovskom parlamentu ne dozvoljava rušenje trenutne vlasti i odlazak na nove izbore.

"Bez obzira na dešavanja na severu, koja svakako utiču na celokupno stanje i stabilnost u zemlji, pad vlade ili nastavak rada ove koalicije zavisi od brojeva u Skupštini 'Kosova'. Celokupna opozicija ima manje od 40 poslanika u parlamentu, tako da nema dovoljan broj za rušenje vlade. Za sada, izgleda da vlada stoji čvrsto na svojim nogama, mada je predsednica Osmani pre izvesnog vremena izjavila da postoje neslaganja oko nekih pitanja", rekao je Baraljiu.

I analitičar Bljerim Burjani ocenjuje da opozicija trenutno nema tu moć da skine Kurtija sa vlasti.

"Opcija rušenja nije moguća, jer opozicija nema 61 poslanika da bi srušila vladu", navodi Burjani.

Kurti se neće lako predati

Drugi način da parlamentarni izbori na Kosovu budu raspisani u skorije vreme je da Kurti podnese ostavku, što, kako navode, gotovo da nije moguće.

Baraljiu po tom pitanju ističe da Kurti neće lako predati vlast, iako smatra da bi poverenje građana trebalo "proveriti" na novim izborima.

"Kurti je prilično krut u svojim stavovima. Ne verujem da će se on lako predati, mada bi vlada i koalicija na vlasti sami trebalo da proveravaju poverenje glasača, jer od onoga što su obećali, mnogo toga nisu ispunili. Bilo bi zdravo da se legitimnost i poverenje glasača sa prethodnih izbora verifikuje na novim izborima. Međutim, ne vidim da postoji spremnost vladajuće koalicije za nove izbore. Čak i ako Kurti podnese ostavku, biće teško stvoriti stabilnu vladu koja će doprineti rešavanju problema građana, jer ove političke razmirice utiču na svakodnevni život građana na Kosovu", smatra Baraljiu.

Navodi da je i opozicija svesna da je pobeda na izborima teško ostvariva, zbog čega, kako ističe, Demokratska partija Kosova i Demokratski savez Kosova nisu podržali inicijativu Alijanse za budućnost Kosova za rušenje vlade.

Sa druge strane Burjani smatra da, ukoliko bi predsednica "Kosova" Vjosa Osmani podnela ostavku, Samoopredeljenje ne bi moglo da obezbedi 81 glas u parlamentu koliko je potrebno za izbor novog predsednika, što bi, navodi, momentalno značilo kraj Kurtijeve vladavine.

"To bi značilo da za 45 dana prema Ustavu Kosova, moraju biti organizovani vanredni izbori. A ako parlament ne bi mogao da osigura većinu za izbor novog predsednika, to bi bio kraj priče o Kurtiju", navodi Burjani.

Međunarodnoj zajednici odgovara stabilna koalicija

Sagovornici portala dodaju da postoji i treći način, koji je, uzimajući u obzir trenutnu poziciju "Kosova" i odnose sa svetskim centrima moći, verovatniji od prethodna dva, a to je da međunarodna zajednica "umeša prste" i kreira novu političku realnost na "Kosovu".

Baraljiu navodi da bi međunarodna zajednica to postigla u veoma kratkom vremenskom roku, ali da joj nije u interesu da na "Kosovu" ima nestabilnu vladu.

"Međunarodna zajednica bi mogla za vrlo kratko vreme da promeni sliku i mozaik stanja, ali to ni njima ne bi odgovaralo, jer bilo kakva opcija koja bi mogla da usledi nakon potencijalnih izbora ne bi bila pogodna ni za međunarodnu zajednicu. Oni su održavanjem izbora na svake dve godine pokušavali, ali nijedna vlada nije bila stabilna. Bez obzira na stavove i akcije za koje oni smatraju da njima poštuju ustavnost i legitimnost, trenutna vlada je najstabilnija. I međunarodnoj zajednici odgovara stabilna koalicija u vladama na Balkanu, a pogotovo na 'Kosovu'", navodi Baraljiu.

Burjani pak smatra da politika Aljbina Kurtija i njegove vlade može da natera međunarodnu zajednicu na takav potez, "ako Kurti nastavi da vodi ovakvu politiku, bezizlaznu i bez tačke gde će da stopira sebe".

"Trenutno njegova politika više liči na ličnu, nego na institucionalnu. Politička avantura nema nikakav cilj, na severu ne može da se uspostavi suverenitet 'Kosova' bez dijaloga sa Srbima", navodi Burjani, koji u kontekstu trenutne situacije na severu Kosova dodaje da međunarodna zajednica "treba da promeni politiku prema Srbiji".

Podrška Samoopredeljenju i dalje velika

Na pitanje šta bi novi parlamentarni izbori doneli, Burjani kaže "novu vlast bez Kurtija".

"Novi izbori bi dali koalicionu vlast sačinjenu od opozicije, a Kurti ne bi bio deo te vlade. U drugom slučaju, Kurti može da pristane na prelaznu vladu bez izlaska na izbore, čime bi sačuvao minimalnu vlast, kao premijer prelazne vlade", smatra Burjani.

Međutim, kako je broj poslanika u skupštini važan za rušenje vlade i održavanje vanrednih izbora, tako je broj glasača važan za izbor nove političke garniture.

Baraljiu navodi da je podrška Samoopredeljenju među građanima "Kosova" i dalje velika, ali ne kao na prethodnim izborima, pa bi, ako se sagledaju rezultati trenutnih istraživanja, u slučaju održavanja izbora, Samoopredeljenje moralo da napravi koaliciju sa nekom od opozicionih partija kako bi ponovo formiralo većinu u Skupštini.

"Ne znam koliko treba verovati u to, ali prema istraživanjima, Samoopredeljenje još ima većinu podrške, ne kao što je imalo na prethodnim izborima od 50 i više odsto, ali ima oko 45 odsto podrške. Ali mislim da taj procenat, ako izbori budu održani u skorije vreme, neće odgovarati Samoopredeljenju, jer bi ipak moralo u koaliciju sa nekim da sastavi vladu, a u tom slučaju ko god bude od prethodnih partija koje su dokazale da nisu sposobne da vode i stabilizuju 'Kosovo', neće mnogo doprineti boljem sastavu vlade i rukovođenju, odnosno vladanju u smislu vođenja zemlje napred. Kakav god da bude sastav eventualne nove vlade, ona neće biti stabilna kao sadašnja, u smislu brojeva u Skupštini", zaključio je Baraljiu.