RT Balkan istražuje: Zašto BU ne može da prodre među 200 najboljih na Šangajskoj listi

Univerzitet u Beogradu posle neslavnog prošlogodišnjeg pada za sto mesta na Šangajskoj listi najboljih svetskih univerziteta, ove godine ponovo je zauzeo poziciju između 301. i 400. mesta.

Prodekan za nauku Univerziteta u Beogradu prof. dr Branislav Boričić za RT Balkan ističe da se Šangajska lista zasniva na oceni naučno istraživačkog rada univerziteta.

"Ona ne uzima u obzir kvalitet obrazovanja, broj studenata, njihovo zapošljavanje, nego isključivo ukupan broj radova koje profesori i naučni istraživači sa tog univerziteta objave u toku jedne godine", navodi prodekan na početku razgovora za naš portal.

To je samo jedna strana medalje, dodaje, jer je potrebno da ti radovi budu objavljeni u prestižnim naučnim časopisima i to ne obuhvatajući nacionalne, domaće, na srpskom, već na engleskom jeziku u dobro rangiranim, prestižnim publikacijama.

Šangajska lista najboljih fakulteta: Beogradski univerzitet najbolji na Zapadnom Balkanu

"Reč je o 10.000 časopisa iz različitih naučnih oblasti. Imamo 31 fakultet i 11 instituta u sklopu univerziteta, što je ukupno oko 5.000 istraživača koji svake godine objave neke radove", objašnjava naš sagovornik.

Kaže da je to osnovni kriterijum za rangiranje univerziteta, ali da se bodovi posebno dobijaju u slučaju da se određeni pojedinci istaknu u nekoj oblasti, postanu dobitnici Nobelove ili Fildsove nagrade.

"U tom slučaju odmah se dodeljuju bodovi univerzitetima, dobitnicima visokih priznanja. U ovoj kategoriji smo imali dobre prodore, jer su određeni pojedinci bili veoma citirani u prethodnoj godini. Ove godine su to prof. Dragan Pamučar sa Fakulteta organizacionih nauka (FON), a ponovo je briljirao profesor Medicinskog fakulteta, doktor kardiologije Petar Seferović", naglašava Boričić.

U tom smislu značajna imena ranijih godina su profesori Stojan Radenović sa Mašinskog fakulteta i Zoran Kadelburg sa Matematičkog fakulteta.

Kako bi Beogradski univerzitet ostao na istom nivou kao danas, prodekan za nauku ocenjuje kao prioritetno da svi radnici sa univerziteta u istom broju nastave da objavljuju između 2.000 i 3.000 naučnih radova godišnje u vrhunskim časopisima.

"Dalji napredak bi više bio incident nego nešto na šta možemo da računamo na duži rok. U odnosu na region izdvojili smo se kao najbolji, naspram Zagreba i Ljubljane, drugih i nema - lideri smo nesumnjivo", objašnjava sagovornik RT Balkana.

Kada su u pitanju naučne oblasti, godinama unazad najbolje su kotirane nauka o hrani i prehrambena tehnologija, fizika, matematika i medicina (sa farmacijom i stomatologijom). 

"Bilo je veliko iznenađenje da imamo najveće stručnjake među onima koji se bave hranom i njenom proizvodnjom, a to su Poljoprivredni, Tehnološko-metalurški i Hemijski fakultet", kaže Boričić.

Prof. dr Zoran Nikolić sa Fizičkog fakulteta u Beogradu ističe da je njegov kolega sa FON-a Dragan Pamučar, najzaslužniji za skok od 40 mesta na Šangajskoj listi ove godine.

"On je oficir sa Vojne akademije koji je istraživački buknuo u problematici operativnih istraživanja i statistike", otkriva prof. Nikolić više o osobi koja je ušla na listu najcitiranijih naučnika i tako dodatno "pogurala" univerzitet.

On dodaje da je naša naučna zajednica generalno orijentisana na sve moguće pravce istraživanja, što je dobro, jer preterano specijalizovanje ne bi urodilo plodom.

Nikolić podvlači koliko je Šangajska lista surova u ocenjivanju.

"Ne možete da igrate igru sa prvih vodećih 200 univerziteta, pre svega jer nemamo brojnu populaciju, vanserijske kadrove i novac da ih zadržimo u zemlji. U tom smislu primer su američki univerziteti koji su najbrojniji u prvih 10, 15 na Šangajskoj listi", napominje Nikolić.

Kako ističe, u pitanju je duga tradicija, američki univerziteti opstaju na vrhu zato što elitnost tretiraju na potpuno konkurentan način.

"Kod njih se pojavljuje naučna elita koja dolazi iz celog sveta, stvaraoci, naučnici, radnici su pridošlice iz Kine, Indije, Rusije. To je recept kako ćete opstati i neprestano biti na vrhu. Mi tu trku ne možemo da igramo i ovih 10-15 univerziteta koji su potpuna elita, to je za nas nedostižno", naglašava on.

Smatra da Beogradski univerzitet ne može da uđe ni u prvih 200.

"Na listi ima mnogo gradova većih od Beograda. Sama Kina ima preko 100 gradova sa više od milion stanovnika, a jedan grad ima više univerziteta", pojašnjava on.

Receptura za nas je, kako naglašava, da podignemo kvalitet i nivo kako bismo postali prepoznatljivi po nekom vidu izuzetnosti, čemu doprinosi Šangajska lista, i da sa tim probamo da budemo centar ka kome će gravitirati akademci iz stranih zemalja, manje na osnovne studije, nešto više na doktorske i ponajviše na postdoktorske.

"Treba da se pozicioniramo kao centar u regionu, da budemo vidljivi ljudima koji nikad ne bi razmišljali o studiranju u Beogradu, dok nas ne vide dobro smeštene na ovoj listi. Takođe bi trebalo i da vodimo lokalne trke. Mi nećemo privući doktoranta iz Švedske, ali hoćemo iz Indije i Pakistana. Time bi se stvorili uslovi da idemo značajnije napred. Ipak, neophodno je naglasiti  koliki je značaj ovog postignuća, pogotovo naspram novca kojim raspolažemo", zaključuje Zoran Nikolić.

Rektor prof. dr Vladan Đokić izrazio je izuzetno zadovoljstvo i uputio čestitke zbog velikog uspeha Univerziteta u Beogradu.

"Univerzitet bi trebalo neprestano da teži da podiže svoj ugled i status. Postoje tri uticajne liste koje rangiraju univerzitete, a Šangajska je najvidljivija, pa se smatra i najvažnijom. Na toj listi UB se sada nalazi između 301 i 400 mesta, što je značajno bolji rezultat nego prethodne godine", navodi rektor u saopštenju za javnost.

On je istakao da je za svetski relevantne rezultate neophodno veće i sistematičnije ulaganje u univerzitetsko obrazovanje i istraživanja, kao i razvoj i jačanje alumni mreže, podsticanje međunarodne saradnje, uspostavljanje posledoktorskih pozicija i povećanje broja naučnih projekata.

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović čestitala je univerzitetima u Beogradu i Novom Sadu, koji je zadržao prošlogodišnji plasman od 901 i 1000 mesta.

"Napredak i dobar plasman naša dva univerziteta na Šangajskoj listi potvrda su rezultata i zalaganja naših profesora i istraživača koji su kvalitetom svojih radova doprineli da se pozicija na ovoj prestižnoj listi popravi u odnosu na prošlu godinu", navela je ministarka.

Ona je dodala da je ovom uspehu svakako doprinela i briga i veće ulaganje države u razvoj univerzitetske i naučne infrastrukture koje su značajan preduslov za uspešan rad profesora i naučnika.

Prvi na Šangajskoj listi su američki ajvi-lig univerziteti Harvard, Stenford i MIT, potom britanski Kembridž, a slede univerziteti Berkli, Prinston, Oksford, Kolumbija, Kaltek i Čikago.