Večera kod Micotakisa bez predstavnika Albanije: Šta je pokvarilo odnose dveju zemalja?

Grčki premijer Kirijakos Micotakis ugostiće sutra u Atini lidere Zapadnog Balkana, ali radnoj večeri, koja je posvećena evropskoj budućnosti regiona, kao i energetskoj bezbednosti na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi, neće prisustvovati ni premijer Albanije Edi Rama, ni predsednik Bajram Begaj.

Odnosi Grčke i Albanije već nekoliko meseci su u "minus fazi" zbog hapšenja predstavnika grčke manjine, gradonačelnika varoši na jugu Albanije Himare Alfreda Belerija, uoči lokalnih izbora u maju ove godine, zbog optužbe za kupovinu glasova. Kako za "Kosovo onlajn" kažu analitičari iz Tirane, odnosi nisu trajno narušeni, ali neće biti lako popravljeni.

Večeri u Vili "Maksimos" u Atini prisustvovaće predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, predsednica Ministarskog saveta Bosne i Hercegovine Borjana Krišto i premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti. Sem njih, uz domaćina Micotakisa biće i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Micotakis poziv za učešće nije uputio albanskom premijeru Ediju Rami, kako je to bilo očekivano, već predsedniku te zemlje Bajramu Begaju. Begaj je, međutim, u diplomatskom tonu odgovorio da ne može da dođe zbog ranije planiranih obaveza.

Poznavaoci prilika međutim kažu da je izostanak predstavnika Albanije sa sastanka regionalnih lidera u Grčkoj kulminacija krize odnosa između dve zemlje, koja traje još od maja ove godine i hapšenja Belerija.

Grčki zvaničnici su nekoliko puta u oštrom tonu govorili o tom potezu zvanične Tirane. Ministar spoljnih poslova Grčke Jorgos Gerapetritis rekao je nedavno da je Albanija tim hapšenjem "pucala sebi u nogu". U Himari su održani i protesti zbog hapšenja Belerija, u kojima su učestvovali i gradonačelnici Atine i Soluna.

Rama je ubrzo odgovorio da bi grčki zvaničnici trebalo da poštuju zakon i poručio da ne mogu da se protive odlukama suda demokratske države. Ukazao je da je "ozbiljno zabrinut" načinom na koji to pitanje eskalira i dodao da je šokiran protestom takve prirode, kako je dodao, "bez presedana u istoriji Evrope".

Neprihvatljiva Ramina retorika

Analitičar i novinar iz Tirane Ben Andoni mišljenja je da je kriza između Albanije i Grčke privremenog karaktera, ali da neće biti lako ponovo uspostaviti dobre odnose.

"Trebaće im relativno mnogo vremena. Slučaj 'Beleri' pokazao je ne samo nezrelost albanskog pravosuđa, već i politički "amaterizam", kao i nedoličan protagonizam vlast. Kada pomislite da ima nekoliko desetina optužbi opozicije za neregularnosti na prošlim lokalnim izborima, a da skoro niko nije uhapšen, to vas navodi na razmišljanje da je trebalo biti oprezan oko hapšenja Belerija", kaže Andoni.

Andoni dodaje da je sa druge strane, kampanja koju je za lokalne izbore vodio premijer Albanije Edi Rama u Himari, pokazala je da albanska država vršila veliki uticaj na izbore.

"Ramina retorika je bila očigledno nametljiva i neprihvatljiva. Mogao je jednostavno da se bavi projektima svog kandidata. Verujem da će grčka država svojim iskustvom i opreznošću prevazići ovu situaciju, iako će tražiti ustupke od Albanije, za koje se nadamo da neće biti opterećujući", ističe Andoni.

Andoni dodaje da su odnosi Albanije i Grčke bili opterećeni i ranije mnogim pitanjima, od kojih veliki broj ni danas nije rešen.

"Naravno, najosetljiviji od svih je Zakon o pomorskim granicama, o kome se paradoksalno nije ni razgovaralo za vreme diktature. Ovde treba okriviti i albanske šefove diplomatije, koji su devet meseci pregovarali o epikontinentalnom pojasu i one koji su se bavili ekonomskim zonama samo šest meseci. Bilo je potrebno 40 godina pregovora za italo-grčke ekonomske zone. Upućivanje Međunarodnom sudu pravde izgleda kao rešenje, ali žurba sa tim deluje mi nerazumno. U međuvremenu, Albanija ima priliku posle slučaja 'Beleri' da dobije na vremenu za odnose sa Grčkom u pogledu morskih granica, ali i da realno sagleda svoje stavove i haos svojih političara", kaže Andoni.

Kada je u pitanju nastavak evropskih integracija, Andoni ocenjuje da će Grčka svakako biti jedna od poslednjih zemalja EU koja će podržati članstvo Albanije u EU.

Osim Rame i Micotakisa, nema sastanaka

Analitičar Đerđ Zefi takođe ističe da su odnosi između Albanije i Grčke u prošlosti prevalili težak put.

"U njima dominira iracionalnost i mentalitet prošlosti. Međusobne optužbe bez pravog razloga. Čak je i slučaj 'Beleri' nepotreban izgovor. Za vreme vlade Edija Rame, grčko-albanski odnosi su prestali da budu državni i postali personalizovani. Kada je bio Cipras, za koga se mora reći da je nenacionalistički političar, Edi Rama nije napravio nikakav most približavanja, već je pravio male provokacije kao što je džamija na Akropolju. Nakon što je na čelo grčke vlade došao Micotakis, Rama ga je odmah nazvao svojim velikim prijateljem i najavio da su odnosi ojačani", kaže Zefi.

Zefi ocenjuje da je Beleri "provincijska žrtva igre dvojice ljudi".

"Ali ovde je drama u tome što su odnosi među državama potpuno uništeni jer su se pretvorili u lične odnose među ljudima. Osim Rame i Micotakisa, nema sastanaka ministara, akademika, institucija, a nažalost ni novinara. Ukratko, nemamo nikakav odnos sa Grčkom", ističe Zefi.

Zefi dodaje da su Albanija i Grčka susedi i da imaju bezbroj pitanja koja treba da reše.

"Ali moramo poći od onih pitanja koja su odnos dve zemlje dovela do apsurda. Ono što je važno je ponovno uspostavljanje odnosa između zemalja koji su u stvarnosti postojali od vremena renesanse, grčke revolucije i kasnije, odnosa koji Albance i Grke čine bliskim prijateljima i u državnom pogledu, kakvi jesu i u stvarnosti. Uvek će biti problema između Grčke i Albanije, kao što je normalno, takvih problema ima svuda. Ali važno je njihovo rešenje", kaže Zefi.

Zefi je mišljenja da bi relaksiranje odnosa Tirane i Atine trebalo da otpočne puštanjem Belerija na slobodu i da Albanija ne treba da dovodi u pitanje svoj put ka EU.

"On se nalazi u zatvoru zbog Rame i Micotakisa. Beleri je veštačko i nije državno pitanje. U Himari nije bilo sukoba manjine i Albanaca. Put ka EU ne ugrožavaju ni Beleri ni Omonija, već Edi Rama i njegova vlada. Sa druge strane Atina više ne bi trebalo da koristi Himaru, jer je mnogo izgubila sa taktičke strane. Ova politika je nanela štetu i Atini. Grci imaju pravo da budu ponosni na rast Albanije, jer su doprineli pomažući Albancima kada su bili u nevolji, čekajući i brinući o njima. A zvanična Atina, koja je pokušala da promeni etnički i verski supstrat, spektakularno je propala. Ne bi trebalo da koristi pitanje Himare kao moneta za pregovore sa EU. Ako ima problema, rešavajte ih kako treba, komšije rešavaju sporove među sobom", zaključuje Zefi.