Srbija i Balkan

Analitičar: Prosrpski blok u Crnoj Gori nije i proruski

Izvesno je da "Za budućnost Crne Gore" neće dobiti onoliko mesta koliko im po rezultatima pripada, i to uglavnom zbog lobiranja stranog faktora, ocenjuje Luka Radonjić
Analitičar: Prosrpski blok u Crnoj Gori nije i proruski© FOTO TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ/ bg

Prema crnogorskim medijima, koalicija "Za budućnost Crne Gore" na čijem čelu su Milan Knežević i Andrija Mandić, najverovatnije će prihvatiti ponudu pokreta "Evropa sad" da u novoj vladi imaju tri ministarstva (prosvete, poljoprivrede i turizma) i potpredsedničko mesto.

Luka Radonjić, politički analitičar iz Crne Gore za "Blic" ocenjuje da prosrpski blok u Crnoj Gori nije i proruski i da "Evropa sad" želi širu podršku u parlamentu kako bi mogla da reformiše pravosudni sistem. 

Prema poslednjim informacijama koalicija "Za budućnost Crne Gore" bi u novoj vladi mogla da ima isto mesta kao Bošnjačka stranka. "Vijesti" tvrde da Bošnjačkoj stranci "sigurno" pripadaju ministarstvo saobraćaja i resor rada i socijalnog staranja, dok preostala dva mesta tek treba da se definišu.

Kada je reč o koaliciji "Za budućnost Crne Gore" spominje se da bi pored četiri pozicije u vladi trebalo da dobije 40 odsto mesta u upravnim odborima preduzeća i diplomatskim predstavništvima koja će se politički birati.

A sve to bi trebalo da ukomponuje mandatar Milojko Spajić iz pokreta "Evropa sad" koji je dobio najviše glasova na parlamentarnim izborima u junu.

Radonjić ističe da se povećavaju šanse za ulazak Srba u novu vladu.

"Evropa sad" je izašla sa jasnim stavom da zapadni blok zemalja ne preti sankcijama i blokadama u slučaju ulaska koalicije "Za budućnost Crne Gore" u vladu. Poučeni iskustvom prethodne dve vlade, a obe nisu imale jako uporište u parlamentu, "Evropa sad" želi vladu sa što većom podrškom u skupštini. Očekuju da bi takva vlada ostvarila određenu dugotrajnost, navodi Radonjić.

Kako dodaje, tu je i pitanje reformi u pravosuđu, za koje je potrebna značajno veća podrška od proste većine u parlamentu.

"To znači da je bloku stranaka koje okuplja 'Evropa sad' neophodna podrška koalicije srpskih stranaka, jer bi u suprotnom zavisili od DPS-a, a to bi značilo da DPS kontroliše proces reformi onog sistema koji je DPS uspostavio. Zato najveći deo pokreta 'Evropa sad' želi dogovor sa koalicijom 'Za budućnost Crne Gore', naveo je.

Sagovornik "Blica" dodaje da "nije izvesno da će koalicija "Za budućnost Crne Gore" dobiti onoliko mesta koliko im po rezultatima pripada.

"I to uglavnom zbog lobiranja stranog faktora, ali ne svih zemalja Zapada, jer postoje indicije da jedan deo želi da ostvari saradnju sa Srbima. Važno je naglasiti da prosrpski blok u Crnoj Gori nije proruski, kako mediji bliski DPS insinuiraju", ističe Radonjić.

On podseća da je u Crnoj Gori praksa da mesto predsednika skupštine pripadne drugoplasiranom u pobedničkoj većini.

"Tako je bilo za vreme DPS vlasti pa je predsednik parlamenta dolazi iz redova SDP ili SD, a tako je i na kapitalnom nivou skoro svuda. Na primer, u glavnom gradu gradonačelnica je iz 'Evrope sad', a predsednica Skupštine glavnog grada iz ZBCG. Funkcija predsednika skupštine Crne Gore je tačka sporenja, jer Demokrate Alekse Bečića, koristeći odnos određenih struktura Zapada prema ZBCG žele da ovo mesto uzmu za sebe pod izgovorom da su oni izričito pronato orijentisani. To bi značilo da najviše funkcije pokrivaju samo Crnogorci", analizira Radonjić. 

Kako nastavlja, važan razlog zbog kojeg "Evropa sad" želi vladu sa širokom podrškom jeste i činjenica da bi izostanak u procesu odlučivanja, predstavljao težak udarac za građanski koncept države, navodi Radonjić. 

Inače, u "Evropi sad" ima političara koji se izjašnjavaju kao Srbi, pa se mnogi pitaju da li je dovoljno da se oni nađu u novoj vladi i da tako Srbi budu predstavljeni u ovoj instituciji.

"Nova srpska demokratija je jedina nacionalna stranka Srba, a uz to vodeća u bloku ZBCG. Zato se smatra da bez njenog ulaska, vlada ne bi dobila legitimitet odnosno podršku od srpskog naroda u Crnoj Gori. To je važno i zbog predstojećeg popisa stanovništva koje se održava u novembru, zaključuje Radonjić. 

image