RT Balkan analiza: Šta znači Kurtijevo odbijanje kompromisnog predloga EU u Briselu?

Razgovori u Briselu o smirivanju situacije na severu KiM i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine završeni su neuspešno, izjavio je nakon sastanaka predsednik Srbije Aleksandar Vučić, jer premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti nije bio spreman za započinjanje procesa uspostavljanja Zajednice srpskih opština, već je insistirao na de fakto priznanju tzv. Kosova. 

Još jedan poraz diplomatije, nova glavobolja za evropske birokrate i produžetak iscrpljujućeg političkog procesa u koji, reklo bi se, ni jedna strana ne veruje previše: Priština se više uzda u kontrolisanje situacije na terenu, dok Beograd ne gaji prevelika očekivanja od posrednika koji već drži spremljeno rešenje u fioci.

Najvažnije, je ipak, šta to znači za život Srba na severu KiM, ako imamo u vidu da je situacija sve više eskalirala kako su se približavali razgovori o deeskalaciji, dok izjava da nije postignut dogovor o normalizaciji deluje prilično zastrašujuće. Ukoliko nema normalnosti, čemu onda da se nadaju?

Odgovor je status kvo, sa tendencijom da bude još gore za Srbe, s obzirom da nesumnjivo postoji namera Albanaca da nastave sa otvorenim ili tihim terorom i velika tolerancija zapadnog faktora na njihovo ponašanje, kaže za RT Balkan analitičar Dejan Vuk Stanković. 

"To je loša poruka za ostanak i opstanak Srba na KiM, podizanje nivoa bezbednosnog rizika i jedna trajnija blokada političkog procesa do koje je došlo pre svega na direktan način Kurtijevom krivicom, a isto tako na indirektan i nedvosmislen način odgovornošću zapadnih posrednika u dijalogu", kaže naš sagovornik. 

Recikliranje kompromisa

Kompromisni predlog koji se danas našao na stolu nije ništa novo, već samo prepakivanje starog. Stanković objašnjava da je Miroslavu Lajčaku i evropskoj administraciji, pre svega Nemačkoj i Francuskoj, jako stalo da što pre dođe od postizanja nekog konačnog sporazuma i da su pronašli neku formulu koja je na prvi pogled prihvatljivija za Srbiju.

Dodaje da se iza tog, prvog, koraka koji bi išao u susret Srbima i vlastima u Beogadu krije verovatno čitav niz političkih zamki za Srbe, a jedna od njih je povratak u institucije samoproglašenog Kosova. On ocenjuje da je tako nešto nemoguće u ovom trenutku zbog stava Srba i zbog toga što Kurti ne može da opozove sva četiri gradonačelnika u opštinama na severu KiM. 

"Dakle, čitav proces je blokiran. Ovaj današnji predlog je diplomatska igra. Nije to bilo ništa novo u odnosu na ono što ste mogli da pročitate u evropskom, to jest francusko-nemačkom predlogu, dakle ništa novo što bi išlo u prilog uravnoteženju interesa obe strane. Više taktička stvar da Srbe ponovo uvučete u politički proces i da idete u pravcu faktičkog priznanja nezavisnosti tzv. Kosova, što se u suštini očekuje od Beograda, pre ili kasnije", ističe Stanković.

Da u predlogu nema ničeg novog, te da je on samo razrada i konkretizacija toga što već stoji u francusko-nemačkom planu i Ohridskom sporazumu, smatra i analitičar Đorđe Vukadinović. Sada se, međutim, ispostavilo da je čak i to neprihvatljivo za Kurtija.

"To što je Kurti odbio predlog, da li zbog svoje zaslepljenosti, fanatizma, neke svoje računice ili obećanja - to ne treba nikog da zavede da je taj predlog povoljan po Srbiju i po Beograd. Ali je činjenica da je on sadržavao bar taj minimum da se ne ide na sledeće stvari dok se ne apsolvira realizacija nekih stvari iz sporazuma koji su potpisani ne pre šest meseci ili šest godina, nego evo sad već pre više od deceniju", napominje Vukadinović za RT Balkan.

Upozorava da Kurtijevo odbijanje može da bude i deo nekog dogovora kojim će sledeći predlog biti još nepovoljniji za Beograd, mada je, kako kaže, i ovaj nepovoljan. 

"Očekujem pogoršanje situacije na terenu, s obzirom šta se ranije dešavalo. Obično to Kurti iskoristi da radikalizuje situaciju na terenu i da eskalira i da onda tu traži neku svoju šansu i novi 'kompromismni' predlog koji će po njega biti još povoljniji. Plašim se novih pritisaka na Srbe, nove eskalacije i mogućnosti nekog nekontrolisanog nasilja koje onda ni Srbi neće moći večno, stoički i mazohistički da trpe", kaže Vukadinović, dodajući da je zabrinut i zbog toga šta će se "skuvati u evropskim prestonicama".

Diplomatija u krug

Vučić je, neki bi rekli stoički i mazohistički, ipak ponovio da je Srbija spremna i dalje da razgovara, što stručnjaci ocenjuju kao poruku da je Beograd otvoren za političko rešenje.

"Ne želimo mi da budemo ti koji će biti optuženi za propast pregovora, jer to bi bilo zeleno svetlo Kurtiju da uradi bukvalno sve što hoće. Tako da se vrtimo u krug i sledeći potez Beograda i Prištine teško može da unapredi bilo šta osim da cementira sadašnje stanje dok na Zapadu ne prevlada neki drugačiji pogled na 'Kosovo' koji bi podrazumevao ne brisanje njihovog temeljnog opredeljenja, ali svakako neku uravnoteženiju politiku koja bi na jedna funkcionalan način rešavala problem", ocenjuje Stanković.

Za to vreme, polako ali sigurno Srbi odlaze sa KiM.

"Dešava se neka vrsta Kurtijeve 'Oluje' u epizodama, ne onakve kao u Hrvatskoj 1995. gde ste imali jednu vojno-policijsku akciju odjednom. Ovde Kurtijeva 'Oluja' neposredno, ali još više posredno čini da Srbi sve manje vide svoju budućnost na KiM", ističe Stanković.

Posledica za stranu koja je odbila kompromis teško da će biti. Teoretski, Kurti će dobiti kritike kao što je bilo i ranije, smatra Vukadinović, ali u vidu nekih simboličkih sankcija i verbalnih osuda.

"Bio bih iznenađen ako bude nekih ozbiljnih posledica po Kurtija. Osim ako su previše ljuti što im kvari planove, jer je plan da se Srbija što pre privede nekom sporazumu, uz minimalne simboličke kompenzacije poput ZSO koju ne treba mistifikovati i idealizovati kao neko postignuće. Ali očigledno da i to pravi problem i da je neprihvatljivo za Kurtija. Činjenica je da se on kocka, hoda po ivici žileta, ali nema nekog razloga za sreću čak i ako on plati političkom karijerom, a da u međuvremenu napravi nepopravljive posledice i štetu po Srbe", zaključuje Vukadinović.