Pola veka čekanja: Železnička stanica Prokop dobija novu staničnu zgradu (VIDEO, FOTO)

Železnička stanica Prokop dobija novu staničnu zgradu posle skoro pet decenija.

Kako je rečeno za RT Balkan iz Železnica Srbije sve će biti spremno za sutrašnje otvaranje, a naša prestonica će dobiti moderan i velelepan objekat.

Kako je najavila Služba za saradnju sa medijima predsednika Republike, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće sutra svečanoj ceremoniji otvaranja železničke stanice Beograd centar u Prokopu.

Ceremonija je zakazana za 18 sati.

Železnička stanica Beograd centar je glavna železnička stanica od 1. jula 2018. godine, kada je postala polazna i dolazna stanica za gotovo sve vozove u unutrašnjem i međunarodnom putničkom saobraćaju u Beogradu.

Radovi na izgradnji nove stanične zgrade u Prokopu počeli su početkom avgusta 2022. godine sa rokom za završetak radova od 15 meseci.

Tome je prethodio završetak radova na ploči železničke stanice Beograd centar, na koti 105, površine od skoro 50.000 kvadrata.

Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture železnice Srbije naglasio je za RT Balkan da će ta zgrada biti novi simbol razvoja srpske železnice, dodajući da železnička stanica Beograd centar predstavlja simbol modernizacije železnice.

Kako podseća, na novu staničnu zgradu Beograd praktično se čeka od 1976. godine.

"Bilo je potrebno nešto više od godinu dana sinergije države Srbije, resornog ministarstva, grada Beograda i Infrastruktura železnice Srbije da Beograd dobije, nakon skoro pet decenija, novu, glavnu, savremenu i modernu železničku stanicu", rekao je Stanisavljević.

"Objekat nove stanične zgrade se prostire na 5.600 kvadratnih metara. U holu nove stanične zgrade biće svi komercijalni sadržaji koji su neophodni putnicima pre putovanja ili prilikom dolaska", istakao je, dodajući da će tu biti i ugostiteljskih objekata, pekara, prodavnica.

Pored komercijalnog sadržaja, dodaje, stanica će imati i nove blagajne, čekaonice i druge sadržaje.

Kako je naglasio železnička stanica Beograd Centar će postati pravi železnički centar, ne samo kada je reč o Beogradu, već i kada govorimo o ovom delu Evrope.

Objašnjava i da putnici sa nivoa na kome se nalazi nova stanična zgrada će imati pokretne stepenice i liftove koji će ih voditi do perona.

Stanisavljević je rekao da je samu izgradnju stanične zgrade finansirao privatni investitor, kompanija "Relvej Siti", a pored nje je četrdesetak domaćih firmi bilo uključeno u realizaciju projekta.

Podseća da je u toku projektovanje druge drumske saobraćajnice, koja će staničnu zgradu povezati sa auto-putem, a za Prokop kaže da će imati parking sa 150 mesta.

"Preostalo još da se uradi od železničkih radova, a što nije bilo do sada deo projekta, postavljanje prva dva koloseka, dužine 500 metara, sa strane prema autoputu. Na taj način će glavna železnička stanica Beograd Centar, nakon skoro 50 godina, biti u potpunosti završena, onako kako je to bilo planirano i kada je projektovana 1970-tih", naglasio je Stanisavljević.

Infrastruktura železnica Srbije podseća da je izgradnja nove glavne železničke stanice Beograd počela 3. decembra 1976. godine, kao i da su radovi trajali svega dve godine, da bi 1996. bili u ograničenom obimu nastavljeni, a zatim 2001. godine ponovo potpuno obustavljeni.

Intenzivni radovi u Prokopu nastavljeni su tek 3. decembra 2014. godine, da bi 26. januara 2016. godine bio obeležen završetak prve faze izgradnje stanice.

Kompanija PFB bila je glavni izvođač radova, a stanična zgrada je autorsko delo projektnog tima "PFB dizajn", rekao je za RT Balkan Ivan Vujičić, direktor kompanije PFB.

Ukupna površina stanične zgrade je 6.250 metara kvadratnih, ima 100 mesta za parkiranje i zaustavljanje vozila na gornjem nivou kompleksa železničke stanice.

Visina zgrade je 26 metara i u izgradnji je upotrebljeno više od 700 tona čelika.

Stanična zgrada ima 12 pokretnih stepenica i 10 lifotva, 13 komercijalnih sadržaja. Objekat je klimatizovan, ventiliran i grejan najsavremenijim uređajima i sistemima kojim se upravlja pomoću BMS, sa mogućnošću daljinske kontrole rada, naveo je Vujičić.

Naglašava da su na gradnji objekta bile angažovane isključivo srpske firme i domaća radna snaga.