Poruke sa samita u Briselu: NATO garantuje bezbednost na Balkanu, ali je Srbija odgovorna

Severnoatlantska alijansa nastaviće da pruža podršku Zapadnom Balkanu i neće tolerisati bilo kakve incidente, glavna je poruka sa jučerašnjeg samita ministara spoljnih poslova zemalja NATO-a u Briselu. 

Iako su takve reči bezbroj puta izgovorene, u aktuelnim okolnostima koje odlikuje povišena napetost u regionu, naročito na KiM, svako slovo dobija na značaju. Kao i svaki vojnik, pa je u tom kontekstu protumačeno i slanje dodatnih 150 vojnika Kfora koje je najavila Nemačka. 

U tom smislu, indikativna je i izjava šefa hrvatske diplomatije koji je nakon sastanka zatražio od Srbije "da zaustavi svaki pokušaj destabilizacije 'Kosova'", što bi delovalo smešno da stanje na terenu nije krajnje ozbiljno, naročito za Srbe na KiM.

Jer, kako razumeti situaciju u kojoj NATO - koji se na sav glas predstavlja, a faktički i jeste garant bezbednosti na KiM - zahteva od Beograda garancije da će Brisel svoj posao uraditi kako treba?

I, da ne bude zabune: Zapadni Balkan bio je tema samita jer je deo slagalice zvane evropska bezbednost, u kojoj je, u ovom trenutku, važno ne toliko da ste bezbedni, koliko da ne štrčite previše.

Upozorenje Srbiji da se ne usudi da brani Srbe

Na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a čuli smo uobičajeni fokus na srpski faktor kao destabilizirajući, pre svega na Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj, potvrđuje za RT Balkan naučni saradnik Centra za strateške alternative Aleksandar Mitić.

"Bez suštinske analize, a kamoli priznavanja vrlo neadekvatnih ili nepostojećih reakcija Kfora i Euleksa proteklih meseci, bez ulaženja u detalje kako je moguće da se pred očima NATO-a nastavlja etničko čišćenje Srba sa prostora KiM, ali uz vrlo jasno upozorenje Srbiji da se ne usudi da brani Srbe i svoje osnovne državne i nacionalne interese", smatra naš sagovornik.

Ocenjuje da Stoltenberg poziva na smirivanje tenzija jer NATO-u ne odgovara potpirivanje vatre na Balkanu u trenutku kada Alijansa priznaje debakl ukrajinske kontraofanzive i kada njene članice nailaze na ogromne međunarodne kritike zbog podrške izraelskim vojnim razaranjima u Gazi.

"NATO želi da pokaže da kontroliše bezbednost na Balkanu, ali uz aranžmane koji odgovaraju interesima njegovih članica, među kojima su i glavni inspiratori ili podržavaoci veštačkih kriza u regionu: eskalacije na KiM koju sprovodi Kurti unazad godinu i po dana, i rasplamsavanja tenzija u BiH koje gura opozicioni nemački političar u formi nelegalnog 'visokog predstavnika' Kristijan Šmit, kroz pokušaj otimanja imovine Republici Srpskoj i sudski proces protiv predsednika Dodika", upozorava Mitić. 

Pripremno-upozoravajuća poruka NATO-a

Redovni sastanak ministara NATO-a uvek ima agendu, a ovoga puta to je bila bezbednost u NATO zoni, kaže za RT Balkan general u penziji Božidar Forca, dodajući da je glavna tema bio bezbednosni šengen, a ne Zapadni Balkan. NATO, kaže naš sagovornik, očekuje potpunu saradnju svih članica pred bezbednosnim izazovima poput sukoba u Ukrajini.

"Oni su poslali poruku nama i BiH da neće tolerisati nestabilnost regiona. Nemci šalju taj kontingent, iako oni obično ne idu direktno. Uglavnom je Amerika ta koja planira i realizuje, a Nemci plaćaju. Međutim, oni su učestvovali i u bombardovanju KiM, angažuju se u Euleksu i u Kforu. To je ta pripremno-upozoravajuća poruka NATO-a, koji i dalje sebe smatra vladaocem, silom i garantom bezbednosti", objašnjava Forca. 

Prema njegovim rečima, ništa novo nismo čuli na samitu, već su u pitanju planske aktivnosti NATO-a koje "sad imaju malo poljuljan ugled". 

"Vidite da Ukrajina izmiče kontroli, a nisu ni sve aktivnosti na Bliskom istoku onako kako bi Amerika - a time i ostali - hteli. Polako to klizi iz njihovih ruku i ne pitaju se više samo oni", opominje Forca. 

Evroatlantske integracije , uprkos "protivljenju s obe strane Drine"

Svestan da nema željeni uspeh na nekim drugim poljima, NATO želi da ojača uticaj na Zapadnom Balkanu, a to se vidi i kroz sve češće povezivanje integracija u EU i NATO, kroz sintagmu "evroatlantske integracije Zapadnog Balkana". 

Forca podseća da su sve države nastale posle raspada Jugoslavije u strateškim dokumentima stavile kao cilj "evroatlantske integracije".

"Srbija je, međutim, uspela da u deklaraciji Narodne skupštine iz 2007. bude navedena vojna neutralnost. BiH je već bila počela mapu puta ulaska u NATO, donela zakon o odbrani u kome stoji 'ulazak u NATO', ali se Republika Srpska izdvojila iz toga i takođe donela, kao i Srbija, rezoluciju o vojnoj neutralnosti", navodi naš sagovornik. 

Dodaje da NATO ponovo vraća priču na to da su za Zapadni Balkan najsigurnije evroatlantske integracije, pa očekuje da će biti pritisaka na BiH i Srbiju da uđu u Alijansu. On navodi i da su sve države koje su primljene u EU 2004, odmah posle toga postale članice NATO-a. 

Mitić takođe upozorava da je jedan od glavnih izvora nestabilnosti na Balkanu pokušaj nasilnog integrisanja srpskog faktora u NATO "uprkos jasnom protivljenju srpskog naroda s obe strane Drine".

"Iako je vojna neutralnost potvrđena rezolucijom Narodne skupštine Republike Srbije, strateškim dokumentima, izjavama srpskih, inostranih, pa i NATO zvaničnika, njeno osporavanje se poslednjih godina istovremeno neprestano podgreva u nevladinim, stranačkim, ekspertskim i međunarodnim krugovima", kaže Mitić.

On podseća da su američki ambasadori u više navrata u poslednjih 15 godina pokretali akcije promocije "evroatlantskog puta Srbije".

"Za prikrivenu kampanju Meri Vorlik 2010. saznali smo zahvaljujući Vikiliksu, dok je Majkl Kirbi 2013. bio nešto otvoreniji, ali jednako neuspešan. Dolaskom Kristofera Hila, nakon nekoliko godina barem formalnog poštovanja vojne neutralnosti Srbije, SAD ponovo pokreću priču o 'evroatlantskom', NATO putu, i to na jedan veoma snažan, čak i bezobziran način", ocenjuje naš sagovornik.

Uz politiku "otvorenih vrata" koje promoviše NATO, to je dovoljni pokazatelj da se u Briselu i Vašingtonu ne mire sa vojnom neutralnošću Srbije i Srpske, zaključuje Mitić.