Srbija i Balkan
Mileva Marić Ajnštajn, rođena na Svetog Nikolu
Da li je Sveti Nikola pored moreplovaca i putnika uzeo u zaštitu i Milevu, pa nekim čudom istina o njoj konačno izlazi na videlo
Danas je Sveti Nikola, najveća srpska slava. U našem narodu Sveti Nikola je poznat kao zaštitnik moreplovaca i putnika. Ali današnji dan treba da pamtimo i po rođenju Mileve Marić koja je stigla na ovaj svet 19. decembra 1875. u Titelu.
Govorila je mađarski, nemački i francuski, a tokom čitavog školovanja imala je najbolje ocene iz matematike i fizike. Mileva je svirala tamburicu i klavir, a imala je i slikarski dar.
Upisala je Politehniku 1896. i našla se među 20 žena koje su studirale prirodne nauke i matematiku na svim nemačkim i švajcarskim univerzitetima. Bila je jedina žena među studentima fizike u svojoj generaciji na Politehnici. Ovo je bio ogroman uspeh, kada znamo kakav je bio položaj žena krajem 19. veka.
Kada su konačno podeljena svedočanstva o položenim ispitima tokom studija na Politehnici, Albertov prosek ocena bio je 4,6 – a Milevin 4,7. Ali ona nije položila diplomski, iako je predhodno dala sve ispite. Da ništa drugo nije uradila, ovo je već bio pravi podvig.
Studentsku ljubav Albert i Mileva su krunisali brakom 6. januara 1903, na pravoslavno Badnje veče. Albert je dobio redovnu službu u Patentnom zavodu u Bernu gde je svakoga dana radio osam sati.
Kada su se iz Berna preselili u Cirih, gde je Albert dobio posao na Univerzitetu, izdali su sobu mladom studentu Svetozaru Varićaku koji je kasnije svojoj ćerki pričao da je Mileva posle napornih kućnih obaveza, povremeno čak i do posle ponoći, rešavala matematičke probleme u Albertovim beleškama. Primetio je da je njihov porodični život bio srećan, mada su njeni napori prevazilazili njene moći.
Albert, do tada neiskusan u predavanjima, imao je dosta posla oko njihovih priprema, pa mu je Mileva i tu pomagala. Da je student-podstanar koji je živeo kod Ajnštajnovih vrlo dobro opažao svedoče Milevini naučni rukopisi koji su deo zbirke Zaostavština Alberta Ajnštajna na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Ovo su dragoceni materijalni dokazi o njenoj aktivnoj saradnji sa suprugom.
Sačuvane su njene beleške iz analitičke mehanike za Albertova predavanja na Ciriškom univerzitetu u akademskoj 1909/1910, kao i odgovor Maksu Planku na njegov rukopis o teoriji infracrvenih zraka koji su supružnici Ajnštajn dobili na uvid pre štampanja rada. Oba Milevina rukopisa, osam strana za Albertovo predavanje i dve strane na karo-papiru za Maksa Planka, dostupna su istraživačima.
Mnoge okolnosti su uticale na to da decenijama samo mali broj ljudi zna za Milevin doprinos nauci. Ali dokazi se neumitno gomilaju. Ona je bila jedna od prvih teorijskih fizičarki na svetu. Na početku prošlog veka veliki doprinos nauci dale su dve fizičarke: Marija Kiri i Mileva Marić. Obe su bile udate za kolege, a ljubav prema nauci i zajednički timski rad supružnika doprinese napretku fizike.
Mileva je decenijama ostala nezapažena ili prikazana u negativnom svetlu. Ovakva slika o njoj ostala bi opšte prihvaćena da nakon Albertove smrti (1955) njihov stariji sin Hans nije otvorio kutiju sa pismima svojih roditelja. Ta pisma su otkrila sliku njihovog odnosa kakvu svet nije poznavao!
Ali kada je Hans pokušao da objavi ovu prepisku, Albertovi "čuvari zaostavštine" su izdejstvovali sudsku zabranu publikovanja. Ovo je samo jedan od mnogih primera nastojanja "čuvara Albertove reputacije" da zataškaju njegove lične i profesionalne nedostatke. Cenzura je bila stravična. Bilo je potrebno više od tri decenije pravnih sporova da bi javnost dobila uvid u istinu o njihovom zajedničkom životu i naučnom radu. Tek 1986. uz pomoć Evelin Ajnštajn objavljena je ova knjiga.
Njihov sin Hans, takođe je svedočio da su njegovi roditelji uveče redovno radili i stvarali zajedno za istim stolom, i da se on toga dobro seća.
Dobro je poznato da je Albertov naučni rad bio takav da je za stvaralaštvo morao imati saradnike. Zato bliska saradnja sa suprugom Milevom daje odgovor na važno pitanje: Kako je Albert mogao, uz redovnu službu u Patentnom zavodu (u Bernu) koja nije imala baš nikakve veze sa teorijskom fizikom, da stvori i objavi toliki broj otkrića?
Čak i Nobelova nagrada koju je dobio 1922. (za 1921) odnosi se na 1905. na rad iz perioda života sa Milevom.
Kada je Albert zaplovio u intimnu vezu sa svojom bliskom rođakom sa majčine strane (prvo koleno) Elzom, ali i rođakom (drugo koleno) sa očeve strane, to je bio početak kraja njihove idile, a Mileva se vremenom pomirila sa time.
Nakon prestanka zajedničkog života Alberta i Mileve 1914. ona se posvetila svojim sinovima i više se nije aktivno bavila fizikom. Do kraja svog života davala je privatne časove matematike i klavira. Zanimljivo je da tada posustaje i Albertova stvaralačka snaga, naročito posle njegovog venčanja sa Elzom. On se sve više bavi popularizacijom fizike i cionističkim pokretom, uživajući u slavi koju je stekao u mladalačkim danima.
Albertu se više nikada nije ponovio uspeh iz zlatne 1905, a posle razvoda od Mileve, on nije dobio drugu Nobelovu nagradu kao što je dobila Marija Kiri posle smrti Pjera.
Ceo iznos novca od Nobelove nagrade Albert je "dao" Milevi, nakon njihovog razvoda, jer se taj uslov nalazio u Presudi o razvodu iz 1919. u kojoj je Mileva bila Tužilja protiv profesora Alberta.
U Presudi o razvodu je navedeno: "Profesor Ajnštajn, u slučaju razvoda i u slučaju da dobije Nobelovu nagradu: glavnica iznosa od nagrade postaje vlasništvo gospođe Mileve Ajnštajn i deponovaće tu glavnicu u švajcarsku banku".
Tako je Milevi pripalo nešto više od 170.000 švajcarskih franaka kao posredno priznanje za njen naučni rad, a tu činjenicu je Albert krio čak i od najboljih prijatelja. Ovo jasno govori da je Mileva bila svesna svog udela koji je imala u Albertovim ostvarenjima, pa je kasnije, kada se njihova idilična saradnja okončala, to svoje pravo i ostvarila u Nagodbi o razvodu.
Ostaje nam da se pitamo da li je Sveti Nikola pored moreplovaca i putnika uzeo u zaštitu i Milevu, pa nekim čudom istina o njoj konačno izlazi na videlo.
