Mileva Marić: Zaboravljena naučnica u senci "blistavog mita o Ajnštajnu"

Iza briljantnih teorija Alberta Ajnštajna o svetlosti, prostoru i vremenu možda stoji njegova prva supruga Mileva Marić, smatraju pojedini istraživači koji su proučavali njihovu prepisku, pisao je "Njujork tajms" 1990. godine.

Mileva Marić je sarađivala sa Ajnštajnom mnogo više nego što se ranije verovalo, a to je bila saradnja na člancima koje je Ajnštajn objavio 1905. godine, uključujući i članak koji mu je doneo Nobelovu nagradu za fiziku 1921. godine.

Marićeva je imala odlično obrazovanje. Sa Ajnštajnom se upoznala još kao student, 1896. godine, na Ciriškom politehničkom institutu. Ona je tada imala 21, on 17 godina.

Zajednički radovi, koje je potpisivao samo Ajnštajn

"Mileva je od detinjstva pokazivala veliki talenat i njen otac je odlučio da joj pruži najbolje obrazovanje", napisala je Rosa Montero, kolumnistkinja španskog "El paisa" 2019. godine.

"Da bismo razumeli koliko je ovaj stav bio revolucionaran, dovoljno je reći da je njen otac morao da traži posebnu dozvolu kako bi njegova ćerka mogla da studira fiziku i matematiku, jer su ove studije bile namenjene samo dečacima", ukazala je Rosa Montero.

Mileva je, tvrdi Monterova, bila bolji matematičar od njega i ispravljala je njegove greške. "Ona rešava moje matematičke zadatke", zapisao je u beleškama sam Ajnštajn.

Godine 1900. oni su završili svoj prvi članak, a to je bez sumnje bio njihov zajednički rad.

"Dao sam profesoru Jungu kopiju našeg rada", zapisao je Ajnštajn, ali ga je samo on potpisao. Zašto, pita se Monterova. "Zato što je potpis jedne žene tada diskreditovao naučni rad. I zato što je Mileva želela da Ajnštajn uspe, kako bi se sa njom oženio."

Godine 1905, tri ključna Ajnštajnova članka, koja je ponovo samo on potpisao, pojavila su se u "Analima za fiziku". O tome postoji i pisano svedočanstvo direktora časopisa, fizičara Abrama Jofea, koji tvrdi da je imao prilike da vidi tekstove koje su potpisali i Ajnštajn i Marićeva.

Senta Tromel Ploc, koji radi u Nemačkom istraživačkom društvu u Bonu, tvrdi da je u originalnim rukopisima Ajnštajnovih radova Mileva Marić navedena kao koautor.

Tromel Ploc napominje da je Marićeva morala da bude izuzetno talentovana da bi bila primljena na prestižni švajcarski institut. U to vreme je malo žena imalo naučnu karijeru. Diskriminacija žena je, smatra ovaj naučnik, razlog zašto njene zasluge nisu priznate.

"Ponižavajući tekst o ropstvu"

Nešto kasnije, počelo je i Ajnštajnovo "užasno psihološko zlostavljanje" Mileve, koje je trajalo sve do njihovog razdvajanja 1914. godine. Postoje čak i "pravila ponašanja", koje je potpisala Mileva, a to je, kako ocenjuje Monterova, zapravo "ponižavajući tekst o ropstvu." Na primer, jedno Ajnštajnovo pravilo propisuje Milevi da mu se ne sme obraćati ako je ne pozove.

Ajnštajn je kasnije spalio svoja pisma Milevi i posle razvoda više nikad nije pominjao njen doprinos. Ajnštajnovi agenti pokušali su da izbrišu i sve tragove Marićeve. Porodična pisma su prisvajana bez dozvole i nestajala su bez traga.

Iz ovoga nije moguće zaključiti da Ajnštajn nije bio veliki naučnik. Ali, moguće je zaključiti da je veliki naučnik bila i Mileva Marić.

Izgledalo je da je Ajnštajn uspeo u nameri da izbriše tragove njenog doprinosa, sve do 1986. godine, kada je, nakon smrti njegovog sina Hansa Alberta, pronađena kutija puna pisama, koja su imala veliki odjek. Uprkos tome, Mileva je i dalje ostala zaboravljena, a svet se i dalje divi "blistavom mitu o Ajnštajnu."

"Ko se danas seća ovog briljantnog naučnika?", pita se Polin Ganjon, na stranicama "Sajentifik ameriken". Dok se njen suprug Albert Ajnštajn glorifikuje kao možda najbolji fizičar 20. veka, u senci ostaje jedno pitanje o njegovoj karijeri: koliko je njegova prva žena doprinela njegovoj revolucionarnoj nauci?

"Iako joj niko nije mogao pripisati neki deo njegovog rada, njihova pisma i brojna svedočenja pružaju suštinske dokaze o tome da su intenzivno sarađivali od trenutka kada su se upoznali, 1896, sve do njihovog razdvajanja 1914. Oni pokazuju par koji spaja zajednička strast prema fizici, muzici i jednog prema drugom", prenosi "Sajentifik ameriken".

Počast Milevi Marić

Mileva je umrla 4. avgusta 1948. godine, na ciriškoj klinici "Eos". Sahranjena je na ciriškom groblju Nordhajm. O njenoj smrti u Jugoslaviji tada nije bilo vesti.

Za njen grob javnost je saznala tek 2004. godine, zaslugom Petra Stojanovića, osnivača Memorijalnog centra "Nikola Tesla" iz Sen Galena, koji je, istražujući po ciriškom arhivima, saznao da su njeni posmrtni ostaci 1973. godine premešteni u zajedničku grobnicu.

Nakon pet godina, 14. juna 2009. godine, grob joj je najzad osvećen i otkriveno je spomen obeležje, na kome je uklesan Milevin lik i posveta, na srpskom i nemačkom jeziku: "Sa ponosom i ljubavlju od srpskog naroda."

To je bilo prvi put da su predstavnici Republike Srbije zvanično odali počast Milevi Marić.