Srbija i Balkan
Nemac u Beogradu: Kakva je budućnost odnosa Srbije sa vladom Olafa Šolca?
Nemački ministar odbrane vratio se sa svoje mini turneje po Balkanu, tokom koje je posetio i Srbiju, a političke razlike između Berlina i Beograda izgledaju dublje nego ikada. Ima li ikakve nade da bi odnosi dveju zemalja u narednom periodu mogli da krenu uzlaznom putanjom?
Slažemo se da se ne slažemo - tako bi se najbolje mogao opisati jučerašnji sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa, kao i konferencija koja je usledila.
Dvojica zvaničnika su se složila oko malo čega. Zapravo, moglo bi se reći da su odnosi Srbije i Nemačke "jednostavni" samo kada je reč o ekonomiji: Nemačka je najveći spoljnotrgovinski parter Srbije, a trgovinska razmena dveju zemalja je u 2022. godini iznosila oko 8,3 milijardi evra.
Ipak, kada je reč o političkim temama, Vučić i Pistorijus nisu pronašli zajednički jezik - bilo da je reč o Kosovu i Metohiji, Rusiji ili nedavno održanim izborima u Srbiji.
Sa takvim viđenjem stvari se slaže i novinar Miroslav Stojanović, koji za za RT Balkan kaže da, iako su ekonomski odnosi Srbije i Nemačke dobri, između dveju zemalja postoji više značajnih političkih sporova.
"Što se tiče odnosa, oni ekonomski su zaista dobri i nastavlja se nemačka investiciona ofanziva, nedavno je počela izgradnja još jedne fabrike. Ipak, politički, glavni sporovi nastaju oko Kosova i fame o navodnom ruskom uticaju na Balkanu. To je očigledno jedan od razloga posete Pistorijusa Beogradu, Prištini i Sarajevu", kaže on.
Šta se krije iza priče o "miru i stabilnosti"
Pistorijus je u Beograd doneo poruke "mira i stabilnosti", uz naglasak da je, kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, imperativ "povratak dijalogu i deeskalaciji".
"Glavni motiv je ta navodna pretnja da bi prostor mogao biti destabilizovan, a tu je pomenuo Rusiju. Zato je cela priča bila usmerena ka tome da se potvrdi neka vrsta orijentacije svih lidera da će očuvati stabilnost. On je, navodno, bio zadovoljan izjavom Vučića da će održati stabilnost", navodi Stojanović.
Naš sagovornik naglašava i da je atmosfera tokom posete bila pomalo usijana zbog nedavnih kriza u regionu, pre svega u Banjskoj i BiH, kao i da je simptomatično to što je nemački ministar kada je došao u Sarajevo informacije dobio od Kristijana Šmita, kog Republika Srpska ne priznaje kao visokog predstavnika.
"Zapravo, glavna ideja je bila da se na ovom prostoru, koji Evropa smatra važnim, suzbije taj umišljeni ruski uticaj. Zato je predsednik dobro rekao kada je napomenuo da je uticaj drugih zemalja ovde jači od ruskog", navodi on.
Martensov tekst u FAZ-u nije objavljen slučajno
Stojanović ukazuje i na tekst novinara Mihaela Martensa nedavno objavljenom u nemačkom FAZ-u u kom se upozorava da bi Srbija mogla da "okupira" sever KiM, navodeći da nije slučajno to što je on objavljen upravo sad.
"Tu je bio i tekst u FAZ-u da bi Srbija mogla po azerbejdžanskoj formuli u Nagorno-Karabahu da 'osvoji' severni deo Kosova, odnosno svoju teritoriju. To je verovatno bilo namerno pušteno u tom trenutku, pre nego što je Pistorijus načelno trebalo da obiđe nemačke vojnike na KiM i u BiH", naglašava on.
Nemački ministar je tokom konferencije za novinare ponovo pozvao Srbiju da uvede sankcije Rusiji, čime je samo ponovio od ranije poznati stav Berlina o tom pitanju. Iste poruke poslao je i nemački kancelar Olaf Šolc tokom posete Beogradu sredinom 2022. godine.
"Pistorijus je u jednom trenutku rekao i da se 'ne može igrati na dve svadbe', kao i da Srbija treba da uvede sankcije Rusiji. Ipak, on je ipak pohvalio što se Srbija uskladila sa pojedinim rezolucijama o Ukrajini u Ujedinjenim nacijama", naglašava Stojanović.
Beograd i Berlin - kako dalje?
Konferencija za novinare predsednika Vučića i ministra odbrane Pistorijusa pokazala je koliko su podele između Beograda i Berlina duboke, te da kada je reč o političkim pitanjima dve strane mogu samo da se "slože da se ne slažu".
Takav zaključak nije iznenađenje - štaviše, bilo bi šokantno da je Pistorijus poslao bilo kakvu poruku koja ukazuje da u Nemačkoj ipak postoji razumevanje za srpsku poziciju.
Toga, naravno, nije bilo, a odnosi dveju zemalja će po svoj prilici i u budućnosti biti "zategnuti".
"Moglo se očekivati da će ton nemačke vlade biti oštriji zato što Zeleni vode spoljnu politiku, a oni su veoma radikalni u svojim stavovima ne samo prema Srbiji, već i prema Rusiji i Kini. To je dosta drugačije od prethodnih vlada koje su vodili Demohrišćani", objašnjava Stojanović.
On kaže da ne očekuje promenu politike prema Srbiji u narednim periodu, makar ne pre sledećih parlamentarnih izbora za dve godine.
"To će dosta zavisiti i od situacije u Ukrajini, i toga da li će se i kako taj sukob okončati. Ukoliko bi Rusi pobedili, situacija bi mogla da bude malo relaksiranija. Ipak, trenutno nema izgleda da će se nešto drastičnije promeniti", zaključuje on.
