Predizborna previranja: Naprednjaci počeli kampanju, opozicija još taktizira
Vladajuća koalicija je spremno dočekala nove izbore u Beogradu i već je oštro krenula u kampanju. Naprednjaci su u nedelju 3. marta, kada je istekao rok za konstituisanje beogradskog parlamenta, krenuli u kampanju za izbore. Na stranačkom skupu u sportskom centru Šumice, okupljenima pristalicama SNS, posle sastanka Gradskog odbora, obratio se predsednik države i član SNS Aleksandar Vučić koji je još jednom ponovio da nema ništa protiv da njegove ime stoji na listi SNS.
Za očekivati je da im se u već na sledećem mitingu pridruže njihovi koalicioni partneri sa izborne liste, kao i Socijalistička partija Srbije, Jedinstvena Srbija i Zavetnici.
Parlamentarna opozicija Srbija protiv nasilja i koalicija Nada, koje su tražili da žitelji glavnog grada ponovo izađu na birališta, tek treba da odluče u kakvom sastavu će da se pojave pred glasačima. Uz to, ove političke grupacije traže da se prvo ispune preporuke ODIHR-a, pa se može očekivati da će ozbiljnije se obraćati biračima u drugom delu kampanje.
Za razliku od decembarskih izbora, na novim izborima u prestonici Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije će izaći na jednoj izbornoj listi. Nosilac te kampanje biće predsednik Srbije Aleksandar Vučić, jer nije da vlast ne iskoristi u kampanji najpopularniju političku ličnost u zemlji. Očekuje se da će veoma važno mesto u kampanji imati i lider socijalista Ivica Dačić i njegov SPS.
Najavljuje se da će svoje mesto u Pokretu za narod i državu dobiti i Zavetnici, ali i neki drugi pokreti i istaknuti intelektualci.
Kako "Politika" saznaje, prvi na ovoj izbornoj listi, biće Aleksandar Šapić koji će, ponovo biti kandidat za gradonačelnika ove koalicije. Ova odluka biće doneta na sednici Glavnog odbora SNS-a do kraja nedelje.
Zanimljivo da SPS nije bio za to da se ponove izbori, jer je vlast, uz pomoć nekih odbornika imala komotnu većinu u Skupštini grada Beograda. Kao najstariji odbornik, predsedavajući u Skupštini Beograda Toma Fila kaže za "Politiku" da je svih pet odbornika iz te partije bilo protiv novih izbora u glavnom gradu. Obrazlaže da su oni bili protiv toga zbog troškova, jer kako kaže novi izbori će Beogradu izbiti iz džepa još 700.000 evra koliko košta njihova organizacija. Uz to navodi da su bili protiv zbog toga što je kako kaže, jer će Beograd izgubiti pet meseci, a vladajućoj koaliciji je svaki mesec bitan zbog projekta EKSPO do 2027. godine.
Sa druge strane, još uvek nije poznato kako će opozicija da nastupa na predstojećim izborima. Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas rekao je da bi trebalo nastupati u formi saveza svih kojih su za promene.
"Taj savez bi činile sve stranke koje su deo koalicije Srbija protiv nasilja i koalicije NADA, ali i sve druge stranke za koje smo svi sigurni da su opozicija ovom režimu. U okviru tog Saveza posebno mesto bi trebalo da zauzmu ugledne javne ličnosti čiji bi angažman bio u skladu sa onim što je tim ljudima koji se ne bave politikom, ali se bore za bolju Srbiju, prihvatljivo", objasnio je Đilas.
Predsednik Nove demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović izjavio je da je još rano da se priča ko će s kim učestvovati na ponovljenim beogradskim izborima i da su izborni uslovi ključno pitanje. Kaže da je prva stvar na kojoj treba insistirati, kada su u pitanju ponovljeni izbori, "da li se izlazi, pod kojim uslovima se izlazi, šta se traži".
Ističe da će se, u odnosu na uslove, da li je najbolja opcija da koalicija NADA, čiji je Nova DSS deo, ponovo izađe samostalno na izbore, "ili dolaze u obzir neke druge opcije". Od toga zavisi da li će ove dve političke opcije imati jedinstvenu ili odvojenu izbornu kampanju.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković da postoji kontrast između spremnosti SNS-a za kampanju i opozicije, ali podseća da je kampanja bila nedavno i da parlamentarna opozicija ima svoje aktiviste na terenu koji mogu biti zainteresovani da se ponovo reaktiviraju.
"SNS ima psihološku prednost, uz to, opozicija je bila prilično neuspešna u dokazivanju tzv. izborne krađe u to ubrajam i logistički napisanu rezoluciju EP koja kao da je pisana u štabu Srbija protiv nasilja, nego mislim na izveštaj ODHIR-a koji je dao samo neke načelne preporuke i koji nijednim svojim stavom nije odsečno i nedvosmisleno potvrdio da je bilo nekih izbornih prevara", kaže Vuk Stanković.
Kakva će biti izlaznost na novim beogradskim izborima i kako može da utiče na konačan rezultat izbora? Činjenica da će se u roku od svega nekoliko meseci dva puta održati beogradski izbori otvara pitanje koliko to može da utiče na izlaznost i da li su se stranke umorile od kampanje.
A izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar očekuje da na novim izborima izlaznost bude niža nego 17. decembra, i navodi da su i vlast i opozicija umorni od čestih izbora, kampanja, krupnih reči i velikih obećanja.
Referendumska kampanja
Uprkos najavi koalicije i stvaranja dva jaka izborna fronta, ipak, još se ne zna ko će da se kandiduje, a uvek u foto finišu bude neko iznenađenje. Nedoumica je i da li će se ujediniti opozicija na desnici, ne računajući Zavetnike, a izvesno je da će izborna lista dr Branimira Nestorovića "Mi-glas iz naroda", nastupiti u dve kolone.
Politički analitičar Branko Radun kaže da će beogradski izbori biti neobični i da će slična biti i kampanja. Za "Politiku" kaže da u njoj učestvovati svi politički akteri i da nije slučajno napravljena referendumska kampanja.
"Za sve političke aktere pozitivna stvar je što svi nastavljaju sa izbornom kampanjom. Mnogo je interesantnije ko će voditi kampanju za one političke stranke desnice koje su propale na izborima jer nisu prešle cenzus i doživeli su debakl. Ona izborna lista oko profesora Nestorovića koja je prošla cenzus se podelila. Nestorović je prepoznatljiv i on će imati sigurno ozbiljniju kampanju nego za decembarske izbore, ali je pitanje kakvi će biti rezultati jer će oni biti na udaru obe najveće političke grupacije", kaže Radun.