Ministar odbrane BiH bi da ukine Srpsku i podeli je kantone: "Prednost ako se Srbi sami isele"

Pretnje ministra odbrane BiH Zukana Heleza da će bošnjačke vlasti, u svetlu usvajanja rezolucije o Srebrenici u UN, zatražiti ukidanje Republike Srpske, tako što će ona biti podeljena na dva kantona, a njeno ime izbrisano zauvek, su neozbiljne i zlonamerne, kao i on sam, kažu sagovornici RT Balkan.

Slične ideje o rasparčavanju Republike Srpske i unitarizaciji BiH s vremena na vreme čuju se iz Sarajeva, ali tu mora da bude jasno da se iz Federacije ne pridržavaju Ustava i da, samim tim, krše i Dejtonskki mirovni sporazum, ukazao je za RT Balkan profesor međunarodne politike Miloš Šolaja.

Šolaja ističe da su potezi iz Sarajeva, posebno sa rezolucijom u UN ozbiljno ugrozili Dejtonski mirovni sporazum, prema kojem samo Predsedništvo BiH i to konsenzusom, kreira spoljnu politiku, dok su ministarstvo spoljnih poslova, ali i sva druga, tu samo da deluju savetodavno, kada su u pitanju značajne državne odluke.

"On odavno ima izjave koje su bez ikakve logike, koje su nošene nacionalnim osećanjima, na tom principu da to više nikoga i ne iznađuje. Proizvodi suprotan efekat i zaoštrava situaciju u BiH", ocenjuje profesor međunarodne politike Miloš Šolaja.

Helez je u istom televizijskom gostovanju u kojem je najavio ukidanje Republike Srpske otišao i korak dalje i zapretio da će, ako se ne povinuju ovom planu, "izvući deblji kraj" i proći kao Srbi iz Republike Srpske Krajine, koji su proterani u "Oluji", poručivši da bi bila "prednost" ako bi se Srbi sami iselile.

Ministar Helez, inače sklon zapaljivim populističkim porukama, samo je prolazni funkcioner iz Federacije BiH, a Republika Srpska trajna kategorija zagarantovana Dejtonskim mirovnim sporazumom poručio je za RT Balkan zamenik ministra odbrane u Savetu ministara BiH Aleksandar Goganović.

"Helezove izjave o ukidanju naziva Republike Srpske i cepanju Srpske su neozbiljne, zlonamerne i neutemeljene. U isto vreme su suprotne stavovima međunarodne zajednice, koja je prihvatila ime Republike Srpske, jer je Srpska strana potpisnica Dejtonskog sporazuma", naglasio je Goganović.

Kako je navodi Goganović, Helez neprestanim vređanjem i pominjanjem Republike Srpske u negativnom kontekstu vređa Srbe, ali i druge narode koji žive u Srpskoj i deo su multietničkih Oružanih snaga BiH, što je nedopustivo.

"Da je Helez imao političku zrelost, znao bi da svaka naša izjava mora da se meri, jer se odražava na sistem odbrane. Nikada neću skupljati jeftine političke poene nanošenjem štete sistemu odbrane i narušavanjem odnosa u multietničkim oružanim snagama, kao što to radi ministar odbrane", rekao je Goganović.

Kada je u pitanju ozbiljnost reči Zukana Heleza i težina koju one nose, prema rečima profesora Šolaje, u principu opšte teorije države, ministarstvo odbrane može da se smatra važnim, ali u BiH postoje tri komponente i u samom ministarstvu su tri nacionalne politike.

"Ministarstvo odbrane u Savetu ministara BiH u kojem i zamenici iz druga dva konstitutivna naroda, koji zvanično nemaju ministarsku poziciju, polažu zakletvu i oni su praktično u rangu ministra i ako se oni ne usaglase - nema odluke. Helez proizvodi takve situacije u ministarstvu da je ono, samo po sebi, najveća opasnost po sigurnost i stabilnost u BiH", ukazuje Šolaja.

Goganović dodaje da Helez kao ministar treba da bude prvi koji će insistirati i raditi na tome da se svi narodi osećaju prijatno u BiH i da se potrudi da sve funkcioniše u sistemu odbrane.

"Veći deo svog mandata Helez se bavio Srpskom, predsednikom Srpske Miloradom Dodikom i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, umesto da prihvati moj izuzetno dobronamerni poziv da se zajedno nosimo sa nagomilanim problemima u sistemu odbrane i obezbedimo članove multietničkih Oružanih snaga BiH dostojanstvenim uslovima za život i rad na vojnim lokacijama, pre svega na unapređenju infrastrukture, obezbeđivanju novih uniformi i kvalitetnim obrocima", rekao je zamenik ministra odbrane.

Ipak, Helez je izjavio i da "predstavnici međunarodne zajednice sa kojima svaki dan razgovara dele njegove stavove", što znači da, ili postoji deo međunarodne zajednice koji želi da podrije Dejtonski mirovni sporazum, čijim potpisivanjem je prekinut rat u BiH i ponovo izazove potrese na Balkanu, ili prosto govori neistine.

Na krilima rezolucije koja je usvojena u UN, a za koju nije glasalo 109 zemalja članica, uz slične izjave ministra spoljnih poslova BiH Elmedina Konakovića, koji BiH tretira kao unitarnu državu u vlasništvu bošnjačkog naroda, da li bi, ipak, moglo doći do pritisaka da se ukine Srpska?

Kada je u pitanju ministar Elmedin Konaković, prema rečima profesora Šolaje, on je sasvim slučajno postao ministar, jer je sklopljena koalicija protiv SDA, ali i da, uprkos pritiscima odrešenih zapadnih zemalja BiH može da opstane samo ako se poštuje Dejtonski mirovni sporazum.

"Na priči o gledanju u budućnost BiH on je došao do pozicije, međutim, njegovo delovanje je u suprotnosti sa Ustavom BiH", ukazao je Šolaja, dodajući:

"On je svoj politički poraz definitivno doživeo zajedno sa bošnjačkim članom Predsedništva BiH Denisom Bećirovićem i ambasadorom BiH pri UN Zlatkom Lagumdžijom, kada nisu uspeli u nameri da na transparentan način dobiju podršku za rezoluciju o Srebrenici."

Sagovornici RT Balkan slažu se da ovakve i slične izjave ne doprinose miru u BiH, ali da je vrlo verovatno da je i ovo deo predizborne kampanje, za predstojeće lokalne izbore na jesen.