Kako su Rusija i Turska uprkos brojnim nesuglasicama održale dobre odnose?

Pre pet godina Turska je snažnim vazdušnim napadima, kolonama oklopnih vozila, tenkovima sa pešadijskom podrškom i specijalnim snagama u Siriji započela operaciju "Maslinova grančica".

Samo dan ranije, turska vojska je ušla u region u kojem su bile stacionirane ruske trupe, a taj incident ozbiljno je zaoštrio odnose između Moskve i Ankare.

Uprkos tome, Rusija i Turska nisu raskinule veze, već su usred sukoba u Siriji, na Kavkazu i u Ukrajini, nastavile da, na obostranu korist, vode konstruktivan dijalog.

Ruski eksperti za Tursku su za RT internešenel istražili kako je bivši neprijatelj Moskve i jedna od najstarijih država članica NATO-a postala jedan od najstabilnijih partnera Ruske Federacije.

Konflikt u Siriji

Turska je 20. januara 2018. godine, kao odgovor na granatiranje pograničnih teritorija sa sirijske strane, započela operaciju "Maslinova grančica" u Afrinu, severozapadnom regionu Sirije u kojem većinski žive Kurdi.

Akcija turske vojske bila je usmerena protiv odreda kurdskih Narodnih odbrambenih snaga i Partije demokratske unije koju su osnovali Kurdi, a Turska je na taj način uticala na interese ruskih oružanih snaga koje su, na zahtev sirijske vlade, zvanično stacionirane u Siriji.

Godinu dana pre početka operacije "Maslinova grančica", Rusija je u Afrin uvela tim iz Centra za pomirenje suprotstavljenih strana, a prisustvo ruske vojske postalo je svojevrsna garancija bezbednosti Kurda.

Na početku operacije su, iz bezbednosnih razloga, ruske oružane snage prebačene u jugoistočni deo provincije, posebno u oblast Tel Rifat na putu za Alep. Kurdi su, međutim, pretpostavili da je Rusija time dala zeleno svetlo za napad.

Ankara je započela operaciju bombardovanjem Afrina, a iako su protivraketni odbrambeni sistemi S-400 koji su se nalazili u ruskoj vazduhoplovnoj bazi Hmejmim mogli da ih spreče, Rusija nije želela da se suprotstavlja Turskoj na taj način.

"Teško je zamisliti sukob između Rusije i Turske, koja je deo NATO-a. Da li je Rusija trebalo da obara turske avione? To jednostavno nije bilo moguće", rekao je vojni ekspert Vladimir Evsejev na panel diskusiji međunarodne medijske grupe "Rusija sevodnja".

Kada je operacija "Maslinova grančica" završena, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je da će ta država nastaviti da sprovodi vojne operacije širom "velikog dela severne Sirije", što je značilo da će sirijsko pitanje nastaviti da ugrožava rusko-turske odnose.

Jedan od kritičnih trenutaka nastupio je u januaru 2020. godine kada su, uz podršku turske vojske, militanti pokušali da probiju položaje vojske sirijske vlade.

Napad su tada odbile trupe sirijskog predsednika Bašara el Asada uz pomoć Vazdušno-kosmičkih snaga Ruske Federacije, što je dodatno zateglo odnose između Rusije i Turske.

Situacija je uznemirila međunarodnu zajednicu i svetske političare zbog mogućeg izbijanja pravog vojnog sukoba između dve sile.

Međutim, tenzije su okončali pregovori predsednika Turske Erdogana i Rusije Vladimira Putina.

Problemi na Kavkazu

Neslaganja između Moskve i Ankare nisu ograničena samo na Siriju.

Na Kavkazu, gde su Jermenija i Azerbejdžan već nekoliko decenija u oružanom sporu oko Nagorno-Karabaha je, naime, nedavno izbio problem za obe strane. Dok je tursko rukovodstvo otvoreno podržalo azerbejdžansku stranu, Rusija je nastojala da očuva mir u regionu posredovanjem i diplomatskim pregovorima.

Moskva i Ankara su, ipak, i takvim okolnostima pronašle prostor za dijalog.

Upečatljiv primer je rad zajedničkog rusko-turskog centra za praćenje koji je nadgleda režim prekida vatre u Nagorno-Karabahu nakon završetka rata iz 2020. godine.

Centar, nažalost, nije uvek uspešan u sprečavanju tenzija, a sukob se ponovo razbuktao u martu 2022. godine, kada je, kako je naveo Jerevan, azerbejdžanska vojska otvorila vatru na sela na teritoriji Karabaha.

Sredinom decembra prošle godine, azerbejdžanska grupa koja se predstavlja kao ekološki aktivisti blokirala je koridor Lačin, koji je pod kontrolom ruskih mirovnih snaga.

Demonstranti su naveli da se protive tome što jermenske vlasti nelegalno vade prirodne resurse na teritoriji nepriznate republike, te da zahtevaju od azerbejdžanskih zvaničnika da pregledaju lokalne rudnike.

Koridor koji su aktivisti blokirali je jedini put koji povezuje Nagorno-Karabah sa Jermenijom, čime je nepriznata republika de fakto blokirana.

Putin i Erdogan još nisu razgovarali o tom pitanju, a njihova poslednja rasprava na temu Nagorno-Karabaha održana je 1. novembra 2022.

Ukrajinska kriza

Predsednik Turske je gotovo jedini posrednik u sukobu između Rusije i Ukrajine, a posebeno kada je u pitanju razmena zarobljenika koja se odvija uz direktno učešće Ankare.

Vredi napomenuti da je Erdogan još pre početka ruske vojne operacije zatražio od Putina da Ankari dodeli status zvaničnog posrednika u ukrajinskoj krizi.

"Podržavamo uspostavljanje mira u regionu, posebno u vezi sa krimskim Turcima. O ovom pitanju smo više puta razgovarali sa našim ruskim prijateljima, a posebno sa predsednikom Putinom. Ne želimo da region bude teritorija na kojoj bukti rat", rekao je predsednik Turske krajem prošle godine.

Moskva, ipak, nakon učešća Turske na antiruskom samitu "Krimska platforma" i isporuke vojnih dronova Ukrajini teško da vidi Ankaru kao neutralnog posrednika.

Čvrsta veza

Uprkos brojnim neslaganjima Rusije i Turske, dve države su uspele da održe konstruktivan dijalog i prijateljske odnose. Jedan od glavnih faktora je ekonomska međuzavisnost Moskve i Ankare, koja je u poslednjih nekoliko godina naglo porasla.

U periodu od januara do septembra prošle godine trgovinski promet između Rusije i Turske je premašio 47 milijardi dolara, što je dvostruko više nego u prvih devet meseci 2021. godine.

Do toga je došlo prevashodno zbog toga što Ankara Moskvi služi kako bi zamenila zvanični uvoz iz zapadnih država.

"Dijalog između Rusije i Turske zasniva se na izuzetno visokom nivou trgovinsko-ekonomske saradnje. To je ključni aspekt. Turska je ove godine postavila rekord u izvozu, a značajna količina robe je izvezena u Rusiju. Turska ekonomija bi bez toga bila u mnogo nesrećnijem stanju nego što je sada" , rekao je za RT internešenel Viktor Nadejin-Rajevski, viši istraživač na Institutu za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose.

Pored toga, Turska zavisi od ruskih energenata.

Iako je turska novinska agencija Anadolu objavila da je Ankara počela da se okreće drugim dobavljačima i da zamenjuje ruski gas, Ruska Federacija je zadržala vodeću poziciju u ovom sektoru.

Nadejin-Rajevski izgradnju nuklearne elektrane Akuju u Turskoj takođe smatra važnim faktorom u odnosima dve zemlje rusku. Fabrika se gradi na južnoj obali, u provinciji Mersin. Ovo je prva nuklearna elektrana izgrađena u republici i prvi projekat u globalnoj nuklearnoj industriji realizovan po modelu "gradi-poseduj-upravljaj". Odgovarajući sporazum između Rusije i Turske potpisan je u maju 2010. godine, a troškovi projekta se procenjuju na oko 20 milijardi dolara.

"Troškove izgradnje pokriva Rusija, bez turskog kapitala. Dug će biti otplaćen isporukom električne energije koju plaćaju turski potrošači po unapred dogovorenim cenama. Ovaj model je prilično profitabilan za Rusiju, a Turska postaje gasno čvorište koje će snabdevati Evropu", rekao je stručnjak.

Pored ekonomske saradnje, Rusija i Turska su uspele da izgrade odnose poverenja i konstruktivan dijalog zahvaljujući međusobnom poštovanju, kaže Amur Gajijev, član Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka.

"Obe zemlje poštuju politiku i interese jedne druge i razvile su mehanizam uzajamnog poštovanja. Razgovor između njih nije na istom nivou kao između Turske i NATO-a ili Turske i drugih zapadnih zemalja – to nije razgovor sa vazalnom državom, već dijalog između dve jednake sile. To je tajna efikasne bilateralne saradnje", rekao je ekspert za RT.

Lični odnosi dvojice lidera, takođe, igraju važnu ulogu, dodaje Nadejn-Rajevski.

"Putin Erdogana smatra 'pravim čovekom' koji drži svoju reč", rekao je on.

Prema rečima Amura Gadžijeva, još jedan važan aspekt jeste to što obe strane poštuju međusobno obavezujuće sporazume.

To je bilo evidentno u okviru sirijskog rešenja, sporazuma o Karabahu i drugim pitanjima u kontekstu bilateralne saradnje kao što su regionalni problemi, trgovinska, ekonomska i energetska saradnja, kao i kulturne i humanitarne veze.

"Sve dok postoji međusobno poverenje i obe strane poštuju svoje obaveze prema postojećim sporazumima, neće biti prepreka za uzajamno korisnu saradnju dve zemlje u budućnosti", rekao je Amur Gadžijev.