"Vazdušni rat": Da li lovački avioni F-16AM mogu Kijevu da donesu prevagu na frontu?

Portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva pukovnik Jurij Ignjat rekao je da bi u sledećim fazama isporuke savremenog zapadnog naoružanja jedinicama ukrajinske vojske, mogla da stignu ukupno 24 lovačka aviona, istina bez tačne naznake koji bi to avioni mogli biti.

"Radi se o dva bataljona (eskadrile, primedba autora) sa po 12 aviona. Ovo je novi paket vojne pomoći koji ukrajinska vojska namerava da traži od svojih međunarodnih saveznika", navodi španski "Pais".

Ruska "nebeska krstarica" Su-35S demonstrirala vrhunski kvalitet tokom specijalne vojne operacije

Nema nikakve sumnje da bi Ukrajinci najviše voleli da se u njihovim vazduhoplovnim snagama nađu američki višenamenski lovački avioni F-16, ali ne bi imali ništa protiv ni da dobiju francuske „rafale“ ili švedske „gripene“. Oni priznaju će biti potrebni meseci intenzivnog rada na osposoboljvanju letnih posada i za formiranje kvalitetne zemaljske podrške ovim skupim i komplikovanim borbenim letelicama.

Ministar odbrane Ukrajine Aleksij Reznikov skoro je rekao da bi se na sledećem, devetom, sastanku Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, koji bi trebalo da se održi u nemačkoj vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u februaru, mogla doneti odluka i o slanju borbenih aviona.

Podsećamo da je i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, nakon zvanične najave isporuke osnovnih borbenih tenkova zapadnih država, zatražio da se vojna pomoć proširi i na borbene avione i rakete.

Holanđani prvi ponudili svoje avione

U međuvremenu, sa Zapada je stigla samo jedna ponuda koja bi mogla da pruži naznake o kakvim se konkretno tipovima borbenih letelica razmišlja na Zapadu za slanje Ukrajini. Holandski ministar spoljnih poslova Vopke Hukstra je nedavno rekao da Hag razmatra mogućnost da, ukoliko to Kijev zvanično zatraži, pošalju višenamenske lovačke avione F-16 Fighting Falcon (verzija F-16AM-jednosed F-16BM--dvosed). On je napomenuo da za Holandiju nema nikakvih tabu tema kada se govori o isporuci borbenih letelica. Treba napomenuti da Holandsko ratno vazduhoplovstvo u svom sastavu ima ukupno 61 letelicu u varijantama F-16AM/BM Fighting Falcon.

Ukrajina odavno nastoji da nabavi zapadne savremene borbene letelice, međutim, njihovu isporuku usložnjava nekoliko faktora. Konkretno, problem je u logistici, jer u Ukrajini ne postoje odgovarajuće poletno-sletne staze, nema osposobljenih pilota koji bi njima upravljali, a za čiju obuku je potrebno vreme, nedostaju tehnički kapaciteti i specijalni alati, kao i rešenost zapadnih zemalja da sarađuju i na tom polju.

Ukrajinci smatraju da su prva tri problema rešiva u vrlo kratkom vremenskom periodu, dok je četvrti problem izvan njihovog dosega. Naime, u Kijevu smatraju da zapadne  zemlje strahuju da će isporukom borbenih aviona biti pređena „crvena linija“, što bi izazvalo odgovor Moskve. Prema njihovim rečima upravo oklevanje „savezničkih“ zemalja direktno utiče na dešavanja na frontu, gde se ukrajinska vojska nalazi u strateškoj defanzivi.

Opšte informacije o lovcu F-16

Avion F-16 je jednomotorni lovac-bombarder, srednjokrilac kod koga je dosta dobro rešena aerodinamička koncepcija letnog zmaja. Prilikom konstruisanja ovog aviona vazduhoplovni inženjeri su produžili napadnu ivicu koja se nalazi u korenu krila i dobili letelicu koja može u kontrolisanim uslovima da trpi velike napadne uglove.

Zahvaujući primeni nove tehnologije, letni zmaj je postao krući i čvršći, a proširen je i kapacitet za gorivo čime je F-16 dobio veći dolet od aviona sličnih dimenzija. Struktura aviona je jeftina i laka za proizvodnju i održavanje.

Letelica je dominantno napravljena od legure aluminijuma (80 odsto), zatim čelika (8 odsto), kompozitnih materijala (3 odsto) i titanijuma (1,5 odsto).

Sudar oklopnih „titana“: Može li T-90M „proboj“ da izađe na megdan zapadnim tenkovima?

Održavanje je značajno pojednostavljeno povećanjem broja pristupnih tačaka na avionu u vidu panela, te se letelici može prići i u poljskim uslovima van hangara. Konstruktori su se potrudili da pilot ima što bolji pregled integracijom kapljičastog oblika poklopca kabine, što je od velike važnosti u bliskoj borbi. Specifičnim intervencijama na izbacivnom sedištu stvoreni su uslovi da pilot što duže može da izdrži granična opterećenja prilikom oštrog manevrisanja.

Kokpit je dizajniran da u poptunosti bude podređen pilotu. Komandovanje je obezbeđeno sistemom HOTAS, što znači da su sve bitne komande smeštene na komandnoj palici i ručici gasa, te pilot tokom obavljanja zadatka ne mora da sklanja ruke sa njih.

Panel ispred pilota sadrži pokazivače kao što su HUD (Head Up Display) koji prikazuje sve relevantne podatke vezane za let i zadatak, i jedan ili više HDD (Head Down Display) na kojima su prikazani podaci vezani za avionske i oružne sisteme, kao i multifunkcionalni displej koji pokazuje podatke o radarskoj situaciji u vazdušnom prostoru, ili digitialnu mapu koja olakšava navigaciju.

Proizvedeno ih je ukupno 4.400, najviše u verziji F-16C/D Block 50/52.

Analiza modifikacije F-16AM/BM koja se nudi Ukrajini

Holanđani nameravaju da Ukrajini pošalju lovce koji su prošli paket modernizacije poznatiji kao Mid-Life Update (MLU). Ovaj paket ima za cilj da tehničko-taktičke sposobnosti letelica F-16A/B što više približi standardu koji je upotrebljen na modifikacijama F-16C/D Block 50/52. Ove verzije aviona su dobile oznake F-16AM/BM (jednosed/dvosed).

Program modernizacije je podrazumevao integraciju snažnijeg radara AN/APG-66(V)2A sa unapređenim procesorom za obradu signala, koji u odnosu na prethodnika ima bolji efektivni domet (150km*) i funkcije jednovremene detekcije i zahvata ciljeva u složenim meteorološkim uslovima.

Pored vazdušnih ciljeva radar može da otkriva i prati fiskne i pokretne ciljeve na zemlji, sa tim da mu je u osnovnom paketu modernizacije usmerenje na borbu sa ciljevima u vazduhu. Letelica je dobila sistem za razmenu podataka "Link-16", mogućnost upotrebe vazduhoplovnih bombi GBU -30/32 sa GPS korekcijom, kao i sistem indikacije na pilotskoj kacigi koji je važan u bliskoj vazdušnoj borbi. Podignut je nivo pouzdanosti i pojednostavljeno održavanje.

Prvi kupci modernizovanih borbenih letelica F-16AM/BM bile su Belgija, Danska, Holandija, Norveška i Portugalija. Kasnije je ove letelice nabavilo još nekoliko zemalja u raznim paketima modernizacije.

Važno je istaći da su u međuvremenu odmakli programi modernizacije ovih letelica, koji mogu da budu primenjeni kod budućih ukrajinskih aviona. Oni se pre svega odnose na dalje poboljšanje tehničko-taktičkih sposobnosti za borbu protiv vazdušnih ciljeva na kratkim, srednjim i velikom distancama, ali i ciljeva na zemlji.

Od raketa kratkog dometa izdvaja se AIM-9 Sidewinder efektivnog dometa do 35km koja je opremljena infracrvenom samonavođenom bojevom glavom.Ove letelice su osposobljene i da upotrebljavaju rakete IRIS-T dometa do 25km. Tu se nalaze i rakete AIM-120 AMRAAM srednjeg dometa koje su namenjene borbi protiv vazdušnih ciljeva na srednjim daljinama, ili kako se u stručnoj literaturi može pročitati „preko horizonta“. Ove rakete se na cilj navode u dva režima: incercijalno i radarski, tačnije na kraju putanje se aktivira samonavođena radarska glava koja detektuje cilj i na njega navodi raketu. Efektivni domet ove rakete zavisi od njene verzije ali u proseku dostiže oko 100-105km.

Na letelicu je ugrađen je nišansko-navigacijski podtrupni kontejner "snajper" koji je efikasan prilikom upotrebe vođenih ubojnih sredstava klase vazduh-zemlja i poboljšan sistem za borbu protiv neprijateljskih radara pomoću protivradarskih raketa.

Unapređeni su komunikacioni uređaji i kompleks za kontrolu celog sistema, te povećana otpornost na elektronsko ometanje. Proširen je paket naoružanja koji obuhvata visokoprecizne vazduhoplovne bombe GBU-12 PAVEWAY II, GBU-39, GBU-49 Enhanced Paveway II i GBU-54 JDAM.

Ono što može da bude posebno opasno je tehnička mogućnost ovih letelica (napredni paketi modernizacije) da upotrebljavaju savremene tipove naoružanja protiv širokog spektra ciljeva, na velikim daljinama. Izdvojićemo posebno problematična ubojna sredstva čija bi upotreba zasigurno dovela do reakcije ruske armije i eskalacije ratnog požara:

1. Taktičke „jedreće“ vazduhoplpovne bombe sa satelitskim navođenjem AGM-154 JSOW koje u zavisnosti od verzije mogu da pogode cilj na daljini od 110-560km. Ova bomba nosi probojno-rušeću bojevu glavu mase 450kg koja prilikom eksplozije stvara termobarični efekat. Njena oplata je napravljena po tehnologiji „stelt“ i predstavlja zahtevan cilj za radarsko-osmatračka sredstva PVO. Letelice koje upotrebljavaju najnaprednije verzije ovih bombi (Blok 3) nemaju potrebu da ulaze u zonu protivničke PVO.

2. Poslednja modifikacija raketa klase vazduh-vazduh AIM-120D AMRAAM koja spada u projektile srednjeg/velikog dometa. Ona predstavlja četvrtu etapu u razvoju rakete koja je napravljena na bazi AIM-120C-7. Raketa je opremljena dvosmernim komunikacionim kanalom, a usveršen joj je incercijalni sistem navođenja koji je uvezan sa GPS. Efektivni domet ove rakete je respektabilnih 180km, što može da ugrozi praktično sve savremene ruske lovce.

3. Protivbrodska krstareća raketa vazduhoplovnog baziranja AGM -84 "harpun". Radi se o raketi malog gabarita koja leti dozvučnom brzinom (oko 850 km/č). Ona je opremljena parčadno-razornom bojevom glavom mase 225kg. Efektivni domet u zavisnosti od platforme sa koje se lansira (pored aviona njom su naoružani površinski brodovi i zemaljski obalski sistemi) se kreće u rasponu od 90-220km (verzija koja je nastala na bazi raketa SLAM i do 280km). Na cilj se navodi inercijalno, a u terminalnom delu putanje se aktivira samonavođena aktivna radarska glava oznake AN/DSQ-28, koja pretražuje prostor u sektoru od 45 stepeni u odnosu na pravac rakete. Maksimalna daljina detekcije i zahvata površinskog broda ekvivalenta razarača je do 40km, a patrolnog čamca oko 18km. Ova raketa može da bude veoma opasna protiv površinskih brodova u sastavu ruske ratne mornarice.

4. Krstareće rakete visoke preciznosti klase vazduh-zemlja AGM-158 JASSM. Najnapredniji paketi modernizacije F-16AM/BM u svojoj ponudi imaju višenamenske radare AN/APG-83 Scalable Agile Beam Radar (SABR) sa aktivnom faznom radarskom rešetkom dometa preko 350km* koji mogu da upotrebljavaju veoma savremena ubojna sredstva. Osnovna namena ove rakete je uništavanje izuzetno utvrđenih zemaljskih objekata zaštićenih sistemom PVO, u svim meteo uslovima, bez obzira na vreme (dan/noć). Njihov efektivni domet omogućava borbenim letelicama da ne ulaze u zonu pokrivanja protivničke PVO. Raketa je napravljena po „stelt“ tehnologiji koja značajno smanjuje reflektivnost radarskih talasa (nevidljiva za većinu radara). Pokreće je turbomlazni motor koji joj obezbeđuje podzvučnu brzinu krstarenja. Raketa se navodi kombinovano (inercijalni sistem + GPS) koji je veoma otporan na elektronsko ometanje, dok se u završnici putanje aktivira savremena infracrvena samonavođena bojeva glava. U bojevom bloku se nalazi kompaktna probojna bojeva glava J-1000 (serijska oznaka WDU-42/B) mase 450kg. Telo bojeve glave je napravljeno od legure volframa koji ne napunjen sa 109kg eksploziva AFX-757 izuzetno velike razorne snage. Efektivni domet bazične rakete je do 370km, dok njena operativno-taktička varijanta može da pogodi cilj na daljini do 1.000km sa maksimalnim skretanjem do 2,4m.

Na koliko aviona u modifikaciji F-16AM/BMKijev može da računa

Evropske zemlje koje poseduju verzije višenamenskih lovačkih aviona u varijanti F-16AM/BM a koje bi hipotetički mogli da budu poslani u Ukrajinu:

• Belgija: 44 F-16AM Fighting Falcon (jednosed); 9 F-16BM Fighting Falcon (dvosed)
• Danska: 34 (+8) F-16AM Fighting Falcon; 10 F-16BM Fighting Falcon – od čega je 30 operativno.
• Holandija: 61 F-16AM/BM Fighting Falcon
• Norveška: 30 F-16AM Fighting Falcon; 5 F-16BM Fighting Falcon (nalaze se u fazi povlačenja iz upotrebe usled prelaska na lovce 5 generacije F-35)
• Portugal: 26 F-16AM Fighting Falcon; 4 F-16BM Fighting Falcon
• Rumunija: 13 F-16AM Fighting Falcon; 3 F-16BM Fighting Falcon

Ukupno: oko 250 aviona u verziji F-16AM/BM

Koliko je vremena potrebno za preobuku ukrajinskih pilota 

Procene su da da bi program preobuke najiskusnijih ukrajinskih pilota za upravljanje lovačkim avionima F-16AM/BM trajao šest do osam8 meseci. Program se sastoji iz pet etapa koje sadrže blok teorijske nastave upoznavanja sa strukturom i osnovnim funkcijama lovca, kao i havarijskim procedurama prilikom otkaza aviona usled kvara ili pogotka raketom, obuke na aviosimulatorima na kome se metodično obrađuje kompletan sadržaj teorijskog dela predavanja, etapa u kojoj se izvode četiri leta na dvosedu F-16D, posle čega ide i prvi samostalni let na jednosedu F-16C. Nakon toga se ulazi u etapu koja obuhvata ukupno šest letova (uključujući let u noćnim uslovima i let u grupnoj formaciji), kao i kontrolni let u kojem se proveravaju praktično sve prethodne faze obuke. 

Nakon savladavanja pilotažnih tehnika, započinje faza bojeve obuke. U segmentu obuke za borbu protiv neprijateljskih ciljeva u vazduhu ukupno se izvodi 26 letova gde se prolazi obuka upotrebe celokuone nomenklature ubojnih sredstava klase „vazduh-vazduh“ koje koristi avion, i uvežbavanje taktičkih manevara u uslovima vazdušne borbe na bliskim i srednjim distancama.

Nakon toga se ulazi u blok obuke sa istim fondom letnih časova, u kome se piloti obučavaju za upotrebu ubojnih sredstva klase „vazduh-zemlja“ u cilju uništavanja fiksnih i pokretnih zemaljskih meta (individualni / grupni) na svim daljinama, uz upotrebu taktike koja je specifična za bombarderse zadatke. Ovde imamo i dopunski specijalistički segment obuke koji je koncipiran za borbu protiv sredstva PVO, a koji se realizuje na lovcu-bombarderu F-16 Block 50.

Postavlja se pitanje koliki je vremenski period dovoljan da Ukrajina u idealnim uslovima, na svojoj teritoriji, obezbedi baziranje jedne eskadrile lovaca F-16AM/BM. Smatra se da bi civilni aerodromi zbog veličine svoje poletno-sletne staze mogli svoje kapacitete da prenamene u roku od jednog do tri meseca.

Što se tiče vojnih aerodroma, kod kojih su potrebni zahtevniji građevinski radovi (proširenje i adaptacija poletno sletnih staza, izrada hangara, skladišta sa ubojnim sredstvima, tehničke baze i komunikacione opreme) oni bi mogli da se osposobe za prijem novih lovaca u periodu ne manjem od šest meseci. U početku bi svakako bila upotrebljena i aerodromska infrastruktura na teritoriji Poljske koja već poseduje nekoliko eskadrila ovih lovaca.

Usvajanje borbenih letelica četvrte generacije F-16AM/BM će značajno povećati borbene mogućnosti ukrajinske vojske za izvođenje lovačkih i bombarderskih zadataka na teatru borbenih dejstava. To su univerzalne borbene platforme koje mogu veoma uspešno da dejstvuju protiv širokog spektra ciljeva na vodi, kopnu u vazduhu.

Međutim, osnovni problem je što bi za suparnika imali rusko ratno vazduhoplovstvo i jedinice PVO, koje su po kvalitetu ali i kvantitetu, verovatno najjače na svetu.

Dovoljno je samo navesti raketne sisteme S-300PM1/PM2, S-400, S-300V/VM i sl. čiji efektivni domet dostiže daljine 250-300 pa i 400km. U praksi, ove letelice će morati da dejstvuju izvan zone ruske PVO koja pokriva centralni i istočni vazdušni prostor Ukrajine zaključno sa Kijevom. Jedino enklava oko Lavova, Ivano-Frankovska i sl. bila bi bezbedna od ruske PVO ako isključimo rusku avijaciju koja poseduje rakete dometa 300+km (Su-35S/MiG-31BM, isključivši i mogućnost da ruska vojska privuče svoje dalekometne sisteme u zonu gde se izvodi specijalna vojna operacija), odakle bi mogle da napadaju rusku taktičku i operativnu dubinu fronta oko Hersona, i eventualno rubnih područja Donbasa.

Ovo nameće opravdani zaključak da bi efektivna upotreba ovih aviona morala da uključi planirajuće bombe AGM-154 JSOW i krstareće rakete AGM-158 JASSM koje bi mogle da ugroze strateške objekte ruske armije što bi dovelo do eskalacije ratnog sukoba čiji tok se ne može predvideti. Dakle, ove letelice bi se ograničile na zaštitu vazdušnog prostora Kijeva i ukrajinskih gradova na zapadu zemlje od napada ruskim krstarećim raketama H101/ "kalibar" i posebno kamikaza-dronova „geranj-2“ koje su napravile ozbiljnu štetu objektima kritične infrastrukure i ključnim vojnim objektima i proizvodnim kapacitetima ukrajinske vojne industrije.

U drugom slučaju, koji bi uključivao njihovu upotrebu u zoni Specijalne vojne operacije, rizikuju se ozbiljni gubici kojima nisu skloni zapadni stratezi kada je u pitanju njihova sofisticirana borbena tehnika, a posebno avioni.