Svet
Geopolitika Ormuskog moreuza: Američka Suecka kriza
Da li neko zaista veruje da će posle ovog "prekida vatre" uslediti trajni mir? To pre miriše na povlačenje i pregrupisanje, tvrdi italijanski publicista i geopolitičar Kostantino Keoldo. Ali, koristi obema stranama, a ne samo jednoj
Sve se na pregovorima u Islamabadu između SAD i Irana vrtelo oko Ormuza. I sve se završilo za manje od jednog dana.
Značajno je da je američku stranu predvodio potpredsednik Džej Di Vens, koji, izgleda, nije želeo ovaj rat. Vens je, prema neki izveštaji, razgovarao pola sata nasamo sa šefom iranske delegacije.
Iranska delegacija je odbila sve američke predloge. Predstavnici SAD su pozvali Iran da ponovo otvori Ormuza: Amerikanci traže ponovno otvaranje, nakon iranskog zatvaranja, koje se dogodilo nakon američkog i izraelskog vojnog napada. Vredi podsetiti da je Ormuz ranije bio slobodan za tranzit, bez ikakvih putarina.
Potom je usledila nova Trampova, prilično besmislena odluka: SAD su započele sa sopstvenom blokadom Ormuza. Blokadom na blokadu. Snage Centralne komande SAD (CENTKOM) započele su da sprovode blokadu celokupnog pomorskog saobraćaja, koji ulazi ili izlazi iz iranskih luka.
Američka ideja je prilično jednostavna: treba primorati glavne iranske saveznike, Rusiju i Kinu, pa i Indiju, da nagovore Iran na deblokira moreuz. To je neka vrsta političke ucene: ako je Ormuz zatvoren za "zapadne saveznike", biće zatvoren za čitav svet. Stvari se komplikuju.
Britanija i Francuska su odbile da sudeluju u blokadi. Trampa je kritikovao i pape Lav Četrnaesti, na šta mu je Tramp uputio prilično neučtiv i nimalo diplomatski odgovor.
Zna li Tramp šta radi? Teško. Postoji stara levantska poslovica: "Kada ludak baci kamen u bunar, stotinu mudraca ga ne može izvaditi."
Pregovori u Islamabadu će se, kako izgleda, nastaviti u četvrtak...
Arsenal jeftinih diplomatskih trikova
Kontrola moreuza, kako primećuje italijanski pisac Andrea Marćiljano na sajtu "Elektomagacine", postala je glavno oružje Teherana, kojeg se Iran nipošto neće odreći.
Teheran je uspostavio poseban režim za Ormuz. I to radi sa posebnom političkom pažnjom: Teheran dozvoljava tranzit brodova, potpuno besplatno, za sve zemlje koje se nisu svrstale uz Vašington, poput Španije. Ostali će morati da plate taksu, kao, recimo, Japan.
U tome, Iran može računati i na podršku Omana. Oman, u sukobu sa drugim zemljama na Arabijskom poluostrvu, održava dobre odnose sa Teheranom.
Delegacija SAD je, umesto toga, predložila zajedničko upravljanje tranzitom između Vašingtona i Teherana. Kako kaže Marćiljano: "Imajte na umu, to ne znači povratak na predratnu situaciju slobodnog tranzita."
To znači da bi SAD ostvarile vojno prisustvo u moreuzu. Iran je to, naravno, odbio, kao prilično jeftin i providan diplomatski trik Vašingtona.
Stavovi SAD su duboko iritirali Peking, koji predstavlja važnog posrednika iza kulisa ovih razgovora. Ton Si Đinpinga je, što ne treba da iznenadi, postao mnogo više oštriji i preteći...
Odlučujuća prekretnica u ratu protiv Irana
Sada bi svima trebalo da bude jasno da se kockanje na koje se Tramp odvažio protiv Irana pokazuje kao težak poraz za SAD i Izrael, piše italijanski publicista i geopolitičar Kostantino Keoldo za sajt "Geopolitika". Svima, izgleda, osim samom Trampu, koji i dalje govori o "velikom trijumfu SAD".
Islamska Republika se nije urušila nakon početnih napada Epstinove koalicije – kako koaliciju SAD i Izraela nazivaju u Iranu – već je uzvratila razornim udarcima, nanoseći veliku štetu Izraelu i američkim bazama u regionu.
Svi napadi Epstinove koalicije na Iran bili su ekstremno drski, bezobzirni, upravo varvarski. Kao u vesternima, odmetnik ulazi u salun, vadi svoj kolt i počinje nasumce da puca.
Bilo je 180 žrtava, većinom devojčica, nemilosrdno ubijenih u ime slepe i neljudske mržnje, dodaje Keoldo. Ubijen je, već u prvim satima rata, vrhovni verski vođa Irana, ajatolah Hamnei, zajedno sa svojom porodicom, kao i niz drugih istaknutih ličnosti u iranskoj hijerarhiji.
Tramp se, međutim, osmehuje i duva u cev kolta koja se još puši. Ostatak sveta, koji je, zapravo, njegova pretežna većina, gledao je u ovo sa dubokom odvratnošću i apsolutnim moralnim zgražanjem.
Međutim, to je klasični primer američke doktrine "šoka i strahopoštovanja", nastavlja italijanski geopolitičar, koja ipak nije dovela do željenog ishoda: do predaje Teherana, do antirežimskih uličnih protesta, ili izdaje unutar oružanih snaga.
Potpuno zatvaranje Ormuskog moreuza od strane Iranaca, kaže ovaj autor, označilo je odlučujuću prekretnicu u ovom ratu.
Bekstvo sa vašingtonskog broda ludaka
Imam Hamnei i ostali ubijeni postali su besmrtni mučenici. Neka vrsta iranskog Panteona, žrtava na oltaru domovine.
Za to vreme, dok se iranski odgovor intenzivirao, uključujući i uništavanje najsavremenijih američkih radara dugog dometa, Trampova arogancija dosegla je pompezni nivo.
Njegova sada već čuvena objava o potpunom uništenju iranske civilizacije usledila je ubrzo nakon smenjivanja nekoliko generala na ključnim pozicijama u Pentagonu i smene državne tužiteljke Pamele Bondi. Šef Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma SAD Džo Kent je prethodno sam podneo ostavku i tako, primećuje italijanski publicista, napustio ono što mu je moralo izgledati kao brod kojim upravlja ludak.
Teško je poverovati, nastavlja Keoldo, da sam Tramp piše postove koje objavljuje na platformama društvenih medija, ali nešto je moralo poći po zlu u medijskoj komunikaciji ako je tako ekstreman post završio u javnosti.
Šta se zaista dogodilo? Možda je u pitanju halucinacija veštačke inteligencije? Ali, veštačka inteligencija se hrani podacima prikupljenim sa interneta i obrađuje ih pomoću algoritama, primećuje Keoldo: softver je morao da "misli" da su te idiotske reči u skladu sa stvarnim stanjem uma autora.
Poslednji ekser u Trampovom kovčegu
Poslednji ekser u kovčegu bio je neuspeh operacije zaplene iranskog obogaćenog uranijuma. Pokušaj zaplene više od pola tone obogaćenog uranijuma, usred rata velikih razmera i blizu ciljeva koje, očigledno, čuvaju dobro naoružane i obučene snage, morao je delovati neverovatno apsurdno svakom ko zna da su dva i dva četiri.
Američka vojska je ipak odlučila da sprovede ovaj plan, koji je, što je bilo krajnje predvidljivo, neslavno propao.
Tramp je odmah potom predložio dvonedeljni prekid vatre. On je, očigledno, morao da prihvati iranski plan od 10 tačaka, koji predstavlja bezuslovnu američku predaju i stavlja Ormuski moreuz pod iransku vojnu i fiskalnu kontrolu.
Da li neko zaista veruje da će posle ovog "prekida vatre" uslediti trajni mir? To pre miriše na povlačenje i pregrupisanje, tvrdi ovaj autor. Ali, koristi obema stranama, a ne samo jednoj.
Rat će se, verovatno, nastaviti, ali sa sada već predvidljivim ishodom.
Nova Suecka kriza
Postoje, uostalom, upadljive istorijske paralele sa Sueckom krizom iz 1956. godine, kada je egipatski predsednik Gamal Abdel Naser nacionalizovao Suecki kanal, ključnu arteriju svetske trgovine naftom, koju su decenijama kontrolisale britanske i francuske kompanije.
Britanija i Francuska su to doživele kao direktan napad na sopstveni prestiž i status velikih sila. Iz anglo-francusko-izraelske agresije protiv Egipta, dva nekada najmoćnija carstva sveta, Britanija i Francuska, suočila su se sa trenutkom koji je pokazao kraj njihove imperijalne ere. Neslavni kraj rata za Britaniju i Francusku značio je da su prestale da postoje kao velike kolonijalne imperije.
Egipat je iz krize izašao kao pobednik, a Naser je postao heroj arapskog sveta. Sovjetski Savez je, bez ispaljenog metka, stekao ogroman politički kapital i trajno uporište na Bliskom istoku.
Kako konstatuje bivši britanski obaveštajac i diplomata Alister Kruk, američka realnost je podjednako surova: SAD su izgubile vojne baze u regionu Persijskog zaliva, ceo njihov inventar municije je gotovo iscrpljen, zajedno sa njihovom protivvazdušnom odbranom, koja se pokazala žalosno neefikasnom.
Tako, zaključuje Kruk, "izgleda odlučujući strateški poraz". Ili, kao što je izjavio Ben Rouds, bivši zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost SAD: "Teško je izgubiti ovako kratki rat na tako sveobuhvatan način".
Live
