Poludelo Zapadno carstvo: Imperija piraterije, terorizma i pljačke  

Zapad – NATO, Sjedinjene Američke Države, Evropska unija, ili Epstinova koalicija, nazovite to kako god hoćete – namerno gazi sve crvene linije, i čini to bezobzirno i drsko, smejući se svima u lice. Brazilski geopolitičar Pepe Eskobar nazvao je Ameriku "imperijom stalnih prepada, pljačke i haosa".

Čuveni francuski advokat i publicista Režis De Kastelno "Rimskim carstvom, koje je poludelo". Italijanski pisac Andrea Marćiljano "imperijom piraterije, carstvom gusara". Zasluga Trampa je što je konačno skinuo masku. To sada svi mogu jasno da vide. Osim onih koji to ne žele.

I ruski predsednik Vladimir Putin to odlično zna.

Cilj je, naravno, primećuje publicista Finijan Kaningem na sajtu "Fondacija strateške kulture", potkopavanje autoriteta Putina i potkopavanje autoriteta Kremlja, kako na međunarodnom, tako i na domaćem planu.

Vlada u Kijevu je samo teroristička ćelija NATO-a

Sada se NATO stratezi otvoreno smeju, cerekaju u lice Putinu, i kažu: "Ako nam sad ne odgovoriš, kad ćeš?" 

Primeri?

Zločin u Starobeljsku, u Luganskoj Narodnoj Republici. "Uspeh" NATO režima  u Kijevu sastoji se u ubistvu 21 učenika, u studentskom domu. Koji su mirno spavali. Potom je, nekoliko dana kasnije, usledilo ubistvo još šestoro civila u pograničnim regionima Belgoroda, Brjanska i Donjecka. Ili napad na dečje igralište u Hersonu, gde je poginuo muškarac, a njegova supruga i dvoje male dece su ranjeni...

Naš izbor

Put u sopstvenu propast: Zašto su pregovori sa Zapadom nemogući

Pored ovih civilnih žrtava, pronatovski režim u Kijevu je pojačao smrtonosne napade na rusku prestonicu Moskvu, na naftnu i gasnu infrastrukturu duboko unutar ruske teritorije.

Svakako, Rusija je žestoko uzvratila nakon masakra u Starobeljsku razornim napadima na Kijev, koristeći hipersonične i balističke rakete. Ali, to, jednostavno, nije dovoljno.

Vlada u Kijevu ne predstavlja nikakvu državu Ukrajinu, kijevska hunta se odavno pretvorila u puku terorističku ćeliju, u produženu ruku, ekspozituru NATO-a, koja samo sprovodi planove stratega Severnoatlantske alijanse.

Ova ubistva i razaranja su zapravo, dodaje Kaningem, gnusne dividende transfera 90 milijardi evra kredita Evropske unije za finansiranje vojne podrške NATO-a kupovinom dronova i raketa od evropskih i američkih kompanija.

Pa, koliko dugo se može ići tim putem?

Ruski odgovor će neminovno uslediti i biće veoma bolan.

Sramotne reakcije zapadnih medija na zločin u Starobeljsku

Bezdušno gađanje civilnih centara u Rusiji od strane kijevskog režima i njegovih NATO komandanata je, naravno, državni terorizam i predstavlja evidentni ratni zločin, piše ovaj novinar. Ali, ovo nije samo nasilje radi nasilja. Cilj je da se Rusija, smatra Kaningem, natera na eskalaciju rata.

Istorija pokazuje da bankrotirani zapadni sistem uvek ima istu želju za smrću, kao i za operacije spasavanja kijevske hunte, dodaje on.

Neverovatno je, pritom, da organizacije koje se još predstavljaju kao novinarske, nisu nijednom rečju izvestile o masakru ruskih studenata u Starobeljsku. Njihov jedini cilj je huškanje na rat sa Rusijom. O Starobeljsku, međutim, kaže Kaningem, ni reči. A tamo gde je ovaj zločin ukratko pomenut, to su bila poricanja kijevske hunte: "Ne, mi nismo imali nikakvu ulogu u tome. Još jedna ruska podvala..."

Naš izbor

Istina izlazi na svetlost: Zelenski, lice sa hiljadu maski

Upravo je sramotno, ističe ovaj novinar, što su Bi-Bi-Si i Si-En-En odbile da posete mesto napada u Starobeljsku.

Za razliku o ruskih napada, koji su usledili u cilju odmazde. Zapadni mediji su, međutim, o tome izvestili bez bilo kakve pozadine. Ruske akcije su predstavljene kao "ničim izazvane", "poremećene", i kao znak da Rusija želi eskalaciju: "Putin želi eskalaciju rata, mi smo nevini. Kao i naš miljenik Zelenski."

Zna li Vašington šta radi?

Još primera iz hronike poludelog Zapadnog carstva.

Prepad na trgovački brod, koji je plovio pod kineskom zastavom i bio na putu ka Iranu, koga su na otvorenom moru presreli američki ratni brodovi. Ovi američki brodovi sprovode operaciju embarga Persijskog zaliva i svih pristupnih puteva iranskim lukama.

Kineska reakcija bila je oštra i formalna, primećuje italijanski pisac Andrea Marćiljno na sajtu "Elektomagacine". I upravo zbog toga još više zabrinjavajuća.

Ministarstvo spoljnih poslova Kine objavilo je samo kratko saopštenje u kome upozorava da američka flota nema pravo da presreće, na otvorenom moru, brodove koji idu ka Iranu, ili dolaze iz Irana.

I u kome se precizno navodi da takvi činovi ozbiljno štete kineskim interesima. I da se više neće tolerisati, podvlači Marćiljano, a to je, u formalnom stilu pekinške diplomatije, bez velikih reči, bilo poslednje upozorenje.

Američko ponašanje direktno vodi ka sukobu, kaže ovaj autor, jer Kina ne može tolerisati kontinuirano kršenje svojih komercijalnih interesa.

Nezamislivo da Vašington nije svestan ovih stvari, konstatuje Marćiljno. Odnosno, da nije svestan kuda bi strategija pomorske blokade mogla da dovede.

Carstvo gusara, pirata

U Vašingtonu to odlično znaju, a ipak to rade.

Zašto? Žele li SAD da zarate sa Kinom? Kina bi želela da izbegne ovaj sukob, ali... Jer, ovo nije samo sukob sa Iranom. Pravo pitanje je sledeće, piše Marćiljano: skidanje maske otkriva pravu prirodu američke supersile.

Naš izbor

Rusija oduvek stoji uspravno: SAD nisu pobedile naciste, pobedio ih je Sovjetski Savez

Ono što je tvoje je u stvari moje, i sve je moje, bez obzira na međunarodno ili prirodno pravo, tako bi trebalo da glasi slogan američke imperije. To je carstvo gusara, pirata, kaže italijanski autor, upravo neviđenih razmera.

Ova logika vodi Vašington pravo u tunel, čiji je kraj teško sagledati, ako kraja uopšte ima.

Ima li Tramp u svemu tome neke zasluge? Ima, nesumnjivo. Tramp to radi otvoreno, bez rukavica. On čitavom svetu pokazuje pravo lice Amerike: to je talasokratija, carstvo pirata, koja želi totalnu kontrolu nad plovnim putevima, zaključuje Marćiljano.

A to je ono što čitav svet pretvara u bojište, u kome neće važiti nikakva pravila. Najmanje međunarodno pravo, za koje je predsednik SAD već izjavio da ga se uopšte ne tiče. On se, izjavio je, uzdaje isključivo u svoj um...

Vratimo se, na kraju, Kijevu i njegovoj "poludeloj hunti" (Marćiljano). Njegove terorističke akcije su, sa vojnog gledišta, besmislene. Od njih Kijev ne treba da očekuje nikakvu političku korist.

To je samo čisti terorizam, za koji će "poludeli režim u Kijevu", pre ili kasnije, morati da odgovara. Kao i svi oni koji sada odobravaju njegove akcije, za koje će, jednom, morati da plate, dodaje Marćiljano.