Svet
Kako se sprovodi američka blokada Ormuza i zašto ne funkcioniše već prvog dana?
Strategija Vašingtona najverovatnije ne podrazumeva potpuno zatvaranje moreuza klasičnim vojnim blokiranjem, zbog rizika direktnog sukoba sa iranskim snagama, već praćenje i presretanje plovila po izlasku iz tesnaca
Samo dan nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele pomorsku blokadu Ormuskog moreuza, prvi podaci sa terena pokazuju da mere Vašingtona ne daju potpun efekat.
Uprkos pojačanom vojnom prisustvu i pretnjama da će biti zaustavljeni svi brodovi povezani sa iranskim lukama, najmanje četiri broda ipak su prošla kroz jednu od najvažnijih svetskih naftnih ruta.
Kako su tankeri prošli uprkos blokadi
Podaci o praćenju brodova pokazuju da su četiri broda povezana sa iranskom trgovinom prošla kroz Ormuski moreuz nakon stupanja američke blokade na snagu.
Jedan od njih je teretni brod "Kristijana", koji je nakon pristajanja u iranskoj luci Bandar Imam Homeini nastavio plovidbu i prošao kroz moreuz.
Takođe, tanker "Rič Stari", koji je pod američkim sankcijama zbog trgovine povezane sa Iranom, kretao se iz Šardže u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i tokom noći prešao moreuz.
Još jedan sankcionisani tanker, "Murlikišan", plovio je iz kineske luke Lanšan ka zapadu i prema podacima se nakon prolaska nalazio istočno od iranskog ostrva Kešm.
Četvrti brod, tanker "Elpis", isplovio je iz iranske luke Bušer i takođe prošao kroz moreuz, iako je njegova krajnja destinacija ostala nepoznata.
Stručnjaci pretpostavljaju da postoji mogućnost da su neki brodovi koristili tehniku lažnog prikazivanja pozicije, poznatu kao "spufing", kako bi sakrili stvarne pravce kretanja.
Neki od ovih brodova, prema dostupnim informacijama, pripadaju takozvanoj floti u senci, koja koristi metode poput isključivanja sistema za praćenje kako bi izbegla sankcije.
Satelitski snimci ukazuju da se oko 20 brodova nalazilo u blizini iranske obale sa isključenim transponderima, što dodatno komplikuje praćenje i kontrolu saobraćaja.
Američka blokada – čemu ovo služi, a uz to i ne radi
Iako je blokada formalno na snazi od ponedeljka popodne (16 č po srednjoevropskom vremenu), način njenog sprovođenja ostaje nejasan i predstavlja ključni izazov za američke snage – posebno u situaciji kada Vašington nema punu podršku saveznika.
Velika Britanija i Francuska odbile su da učestvuju u američkoj blokadi. Britanski premijer Kir Starmer poručio je da ne podržava ovu meru, dok je Emanuel Makron zauzeo rezervisan stav i distancirao se od jednostrane američke odluke.
Istovremeno, London i Pariz pokušavaju da pokrenu alternativni diplomatsko-bezbednosni okvir. Jelisejska palata je najavila da će u petak u Parizu biti održana konferencija "miroljubivih zemalja", kojom će predsedavati upravo Makron i Starmer.
Tramp je još sinoć ljutito govorio da mu niko nije potreban za blokadu Ormuza, te će SAD morati da se oslanjaju na sopstvene kapacitete.
Prema pisanjima američkih medija, u operaciji je angažovano 15 američkih ratnih brodova.
Međutim, glavno je pitanje kako će ti brodovi sprovoditi blokadu?
Prema procenama analitičara, strategija Vašingtona ne podrazumeva potpuno zatvaranje moreuza klasičnim vojnim blokiranjem, zbog rizika direktnog sukoba sa Iranom.
"Ne žele da šalju svoje ratne brodove suviše blizu iranske obale, jer će u tom slučaju sigurno biti napadnuti i potopljeni", objasnio je Frenk Gardner, dopisnik Bi-Bi-Sija za bezbednost.
Umesto toga, najverovatnije će koristiti satelitske i komunikacione podatke za praćenje brodova koji izlaze iz iranskih luka, nakon čega oni mogu biti presretnuti i kontrolisani na otvorenom moru, uključujući i udaljene zone poput Indijskog okeana.
"Brodovi koji prolaze kroz moreuz mogu se suočiti sa intervencijom kasnije, potencijalno bilo gde u svetu", izjavio je Bjorn Hojgor, izvršni direktor kompanije "Anglo istern".
Iranske pretnje i moguća eskalacija
Kako je jedan od ciljeva da se blokira pristup iranskim lukama, odnosno i dolazni i odlazni saobraćaj, Islamska Republika odmah je odgovorila upozorenjem.
Iran je poručio da će svaku američku akciju smatrati neprijateljskim činom.
Član Komiteta za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost Alaedin Borudžerdi izjavio je da će američki brodovi koji pokušaju da blokiraju iranske luke biti poslati na dno mora, nazivajući američke poteze "vojno neosnovanom propagandom".
Teheran je dodatno zapretio da bi u slučaju eskalacije mogao da odgovori napadima na luke u regionu, što bi praktično dovelo do obustave pomorskog saobraćaja kroz Persijski zaliv i uvuklo više država u sukob.
"Sve okolne zemlje ponovo bi, kao i pre nekoliko sedmica, bile mete raketnih napada", navodi se u analizi Bi-Bi-Sija.
Rizici, posledice i faktor zvani Kina
Američka blokada Ormuskog moreuza nosi nekoliko ključnih rizika – energetskih i bezbednosnih.
Svaki ozbiljan poremećaj u snabdevanju mogao bi dovesti do rasta cena nafte i nestabilnosti na globalnom tržištu energenata. Cena sirove nafte za izvoz u Evropu već je premašila 150 dolara po barelu i mogla bi još da raste.
Drugi ozbiljan rizik jeste da ionako krhko dvonedeljno primirje potpuno propadne i da se ponovo razbukta rat koji je na Bliskom istoku prethodnih sedmica odneo stotine života.
Naposletku, blokada koju sprovodi SAD mogla bi da bude inicijalna kapisla za širenje sukoba i u druge delove sveta. Zbog toga, u svaku ozbiljnu analizu ulazi još jedan faktor – Kina.
Kina je najveći kupac iranske nafte i postavlja se pitanje šta će biti ukoliko Kinezi odluče da počnu da prate neke od svojih brodova.
Peking je već ocenio američku meru kao "opasnu i neodgovornu", upozoravajući da ona može ugroziti bezbednost plovidbe i dodatno pogoršati trenutnu situaciju.
Ova azijska zemlja ima veliku pomorsku bazu u Džibutiju, udaljenu tek oko 2.500 kilometara vodenih puteva, zbog čega je sposobna na brzu i efikasnu reakciju.
"A onda ste u jednoj potpuno drugoj igri. Ne između Irana i SAD, već između SAD i Kine", zaključio je Frenk Gardner.
Live
