Zlatne rezerve u skladu sa (monetarnom) politikom SAD: Fort Noks pun nečistog zlata

Najveći deo američkih zlatnih rezervi koje se čuvaju u Fort Noksu čine nečiste, nestandardne poluge koje se ne mogu koristiti u međunarodnim poravnanjima, piše "Mani metals". U praksi, to znači da je veći deo ogromnih američkih zlatnih rezervi nelikvidan i ne bi bio lako prihvaćen na međunarodnom tržištu ako se ukaže potreba.

"To je oronuli ostatak baš kao i naša monetarna politika. Što se tiče američkih zlatnih rezervi, držimo se nižeg standarda od ostatka sveta", kaže izvršni direktor kompanije "Mani metals" Stefan Glison.

Interesantno je da zlatne rezerve SAD nisu pregledane od 1970-ih kada je vlada izvela marketinški trik i otvorila jedan od 15 trezora u Fort Noksu kako bi političari i mediji "bacili pogled" i potvrdili da zlato zaista postoji.

Fed odložio smanjenje kamata: Cene zlata pale za pet, a srebra za 10 odsto

Trebalo bi napomenuti da nijedna od poluga nije imala serijski broj niti bilo kakav dokaz o čistoći, pa čak ni o vlasništvu. "TV spektakl iz 1974. godine nije pružio nijedan dokaz o tome koliko američkog zlata se tamo čuva", rekao je direktor Lige za odbranu novca Metju Kortez.

Američka administracija je tada obećala da će redovno sprovoditi inspekcije i obaveštavati javnost, ali do dana današnjeg ne postoje informacije o količini zlata koja se čuva.

Veruje se da američke zlatne rezerve iznose 8.133,5 (metričkih) tona. To je otprilike 261,5 miliona trojskih unci. Oko polovine toga (147,3 miliona unci prema podacima Kovnice novca SAD) skladišti se u Fort Noksu. Ostatak je raspoređen između kovnice novca u Denveru, depozitara zlatnih poluga u Vest Pointu i trezora Federalnih rezervi u Njujorku.

Američko zlato se procenjuje na 42,22 dolara po unci. Cena se ne menja sa kretanjima na tržištu.

Prema Londonskom udruženju tržišta zlata, zlatne poluge moraju da sadrže 350 do 430 finih trojskih unci i da imaju minimalnu finoću od 995,0 delova na hiljadu da bi bile prihvatljive za međunarodna poravnanja. U realnosti, standardi širom sveta prelaze na finoću od 999+.

Međutim, na osnovu dokumenata objavljenih tokom saslušanja Odbora za finansijske usluge Predstavničkog doma 2011. godine, ispostavilo se da samo oko 17 procenata zlatnih poluga koje američka vlada drži u Fort Noksu ispunjava sve savremene standarde čistoće.

Najviše - 64 posto - ima najmanje finog zlata, onog čistoće između 899 i 901.

Zašto toliko nestandardnog zlata?

To je nasleđe američke politike koja je napustila zlatni standard.

Da bi podržao svoje planove potrošnje i napunio državnu kasu, predsednik Frenklin D. Ruzvelt je odlučio da prisvoji javno zlato i doda ga u nacionalne rezerve. Ruzvelt je 5. aprila 1933. godine potpisao Izvršnu naredbu 6102, kojom je privatno vlasništvo nad zlatom efikasno zabranjeno.

Naš izbor

Neuobičajeni trend usred krize: Zašto zlatu pada cena i da li gubi epitet sigurnog utočišta

Ruzvelt je tvrdio da je mera bila usmerena na sprečavanje "gomilanja". Međutim, stvaranjem široke definicije "gomilanja", izvršna naredba je zapravo bila osmišljena da oduzme praktično sve zlatnike i poluge iz privatnih ruku i prenese ih vladi.

Mnogi Amerikanci su dobrovoljno predali svoje zlato kao čin poslušnosti. Neki su to verovatno učinili zato što su verovali vladi, drugi iz osećaja patriotizma, a neki iz straha.

Svima je plaćeno 20,67 dolara po unci zlata. Ali šest meseci kasnije, Ruzvelt je formalno devalvirao dolar za oko 40 procenata kada je proglasio da zlato vredi 35 dolara po unci.

Veći deo konfiskovanog zlata bio je u obliku kovanica koje su uglavnom bile 90 procenata čiste. U to vreme, privatne banke, zajedno sa Federalnim rezervama, držale su veliki broj kovanica. To je bilo zato što su novčanice Federalnih rezervi bile zamenljive za zlato.

Međutim, pošto je privatno vlasništvo nad zlatom zabranjeno, ljudi više nisu mogli da menjaju papir za metal, i nije bilo potrebe da se drži gomila kovanica. Vlada je istopila kovanice i oblikovala ih u poluge, koje se sada nalaze u trezorima Fort Noksa.

Zlato koje nastaje topljenjem kovanica znatno je nižeg kvaliteta od "finog" ili "dobro istopljenog" zlata koje se obično koristi u međunarodnoj trgovini.

Ili, kako je rekao istaknuti ekonomista Vilijam Si Vud: "Većina zlata u Fort Noksu je zlatni novčić nižeg kvaliteta".