Svet
Mini-manifest o multipolarnosti: Svaki narod je slobodan da bira svoj put u budućnost
Ne postoje bolji ni gori. Čovečanstvo je mnoštvo, u kome svako, kako je zapisala Darja Dugina, ima pravo da diše svoj vazduh. To je ulazak u novi vek – u vek Evroazije
Temeljne istorijske promene se ne odvijaju linearno. Postoje meseci, ili čak nedelje, u kojima se promene zgušnjavaju, posle decenija u kojima se, prividno, nije dešavalo ništa, i u kojima je, barem za površne posmatrače, sve ostajalo po starom.
Istinsku istorijsku prekretnicu našeg vremena označio je datum koji će ući u istorijske udžbenike: 28. februar 2026. Dan u kome je počela američka agresija na Iran.
Drugi datum je 20. maj: dan u kome su Rusija i Kina potpisale zajedničku Deklaraciju o formiranju multipolarnog sveta i novom tipu međunarodnih odnosa.
Sudbina Niksona, rekapitulirana za nekoliko meseci
Američki autor Gideon Rouz, inače saradnik Saveta za spoljne odnose, u časopisu "Forin afers" naziva rat protiv Irana "Trampovim Vijetnamom": "Trampovoj administraciji trebalo je samo dva meseca da prođe kroz svih pet godina politike Džonsonove administracije prema Vijetnamu: ulazak u rat, eskalacija, frustracija zbog neuspeha i, potom, pregovori".
Rouz zna o čemu govori, jer je napisao knjigu "Kako završavaju ratovi".
Sada sve podseća na ponašanje Niksonove administracije, nastavlja Rouz: najpre žestoke pretnje ("uništiću čitavu civilizaciju"), a zatim, postepeno, shvatanje potrebe za povlačenjem iz rata, do kojeg može doći samo putem po SAD nezadovoljavajućeg sporazuma.
Intervencija u Iranu bi trebalo da bude završena za još nekoliko meseci, predviđa ovaj autor, do kada će već započeti međusobne optužbe unutar Trampove administracije.
I, moguće, opoziv predsednika SAD.
Manifest o multipolarnoj budućnosti sveta
Ko je Trampa nagovorio da se upusti u ovaj rat postaje sve manje bitno pitanje. Ono što je trebalo da bude ubedljiva demonstracija nadmoći američke "armade, najsjajnije na svetu", pretvorilo se u očiglednu demonstraciju nemoći najmoćnije svetske supersile.
Tu ne pomažu ni Trampova hvalisanja, poput "zbrisali smo ih", ili "iranska vojska više ne postoji". Jer, ako oružane snage SAD nisu pobedile, pobedio je Iran. Treće, barem u ratu, nije dato...
Za to vreme, cela planeta juri ka multipolarnosti, primeđuje brazilski geopoltičar Pepe Eskobar na sajtu "Fondacija strateške kulture". Usledilo je potpisivanje rusko-kineske Deklaracije o formiranju multipolarnog sveta u Pekingu: kratak, sažet tekst o multipolarnoj budućnosti sveta. Svojevrsni "mini-manifest".
Svi se, uostalom, dodaje Eskobar, sećamo posete predsednika Si Đinpinga Rusiji 2023. godine, kada je, napuštajući Kremlj, rame uz rame sa Putinom, izrazio ono na čemu je već neko vreme radio, i to na veoma koncizan način: "Trenutno se dešavaju promene kakve nismo videli u proteklih sto godina". Potom su se Si i Putin složili da oni sada "zajedno pokreću ove promene".
"To je to", zaključuje brazilski geopolitičar.
Strateško partnerstvo Rusije i Kine, lideri u procesu evroazijskih integracija, lideri multipolarnih tela BRIKS i ŠOS podržali su težnju ka multipolarnosti, putem zajedničke deklaracije, potpisane, zapečaćene i dostavljene tokom posete predsednika Putina Kini.
Policentrizam nasuprot američkoj unipolarnosti
A to je nešto čime će se, na mnogo načina, baviti budući istoričari. To je istorijska prekretnica.
Tu budućnost možemo, ali i ne moramo, prihvatiti. Izuzeci će, dodaje Eskobar, biti "izuzetni vazali", osuđeni na serijska politička samoubistva, poput Evropske unije, Južne Koreje ili Japana. Treba imati na umu da su ovu Deklaraciju potpisale dve nesumnjive "civilizacije sa veoma drevnom istorijom".
Osvrnimo se na najvažnije tačke Deklaracije. Prva od njih je policentrizam. Ili, prema rečima autora Deklaracije, "pokušaji niza država da samostalno upravljaju globalnim poslovima, nametnu svoje interese celom svetu i ograniče suvereni razvoj drugih zemalja u duhu kolonijalne ere su propali".
Kratko i jasno. Rusija i Kina će se fokusirati na uspostavljanje "dugoročnog stanja policentrizma".
Nedeljiva bezbednost protiv "zakona džungle"
Druga je "zakon džungle": "Osnovne univerzalno priznate norme međunarodnog prava i međunarodnih odnosa se redovno krše (...) postoji opasnost od fragmentacije unutar međunarodne zajednice i povratka na 'zakon džungle'".
Potom, nova bezbednosna arhitektura: "Neophodno je posvetiti dužnu pažnju racionalnim zabrinutostima svih zemalja u oblasti bezbednosti, fokusirati se na saradnju o bezbednosnim pitanjima, odbaciti blokovsku konfrontaciju i strategijske igre sa nultim zbirom...".
Treba se, kaže se u Deklaraciji, suprotstaviti širenju vojnih saveza, hibridnim i posredničkim ratovima i, umesto toga, promovisati stvaranje uravnotežene, efikasne i održive globalne i regionalne bezbednosne arhitekture...
I, takođe: "Neprihvatljivo je prisiljavati suverene države da napuste svoju neutralnost".
Nedeljiva bezbednost svih država protiv "zakona džungle". I povratak pod okrilje međunarodnog prava.
Početak veka Evroazije
Upravo to je Moskva predložila Vašingtonu i NATO-u u decembru 2021, dodaje Eskobar: nedeljivost bezbednosti. Neprihvatanje pregovora sa Rusijom izazvalo je Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini svega dva meseca kasnije, jer je Moskvi postalo očigledno da je plan NATO-a bio blickrig u Donbasu.
Dalje, pitanje hegemonije: "Hegemonija u svetu je neprihvatljiva i treba je zabraniti. Nijedna država ili grupa država ne bi trebalo da kontroliše međunarodne poslove, određuje sudbinu drugih zemalja, ili da ima monopol na razvoj". A to je "pravo" koje je Zapad obezbedio isključivo za sebe: "Mi predvodimo, ostali moraju da nas slede".
Konačno, tačka četiri Deklaracije: prihvatanje civilizacijske i vrednosne raznolikosti. Niko nije propisao put kojim treba da se kreće ljudska civilizacija. Ne postoje "izuzetne" države ili civilizacije.
To je, možda, dodaje ovaj autor, suština stvari – neumoljivo zakopavanje bilo kakvih "izuzetnih" pretenzija: "Duhovni i moralni sistem bilo koje civilizacije ne može se smatrati izuzetnim ili superiornim u odnosu na druge...".
Sve zemlje, kaže se u ovoj deklaraciji, treba da zastupaju pogled na civilizacije zasnovan na jednakosti, međusobnoj razmeni iskustava i dijalogu, treba da jačaju međusobno poštovanje, razumevanje, poverenje i razmenu između različitih nacionalnosti i civilizacija, promovišu međusobno razumevanje i prijateljstvo među narodima svih zemalja i da štite raznolikost kultura i civilizacija.
To je, u stvari, manifest kojim se okončava doba američke hegemonije. Civilizacija, koja je sebe proglasila za Zapad, nametala je "trendove", koje su ostale imale samo pasivno da slede. Ne postoje više "privilegovani", ni "izuzetni".
Deklaracija Rusije i Kine pruža ono što predstavlja preko potrebnu nadu čovečanstvu da zaroni u matricu civilizacijske prošlosti kao sredstva za stvaranje povoljnije i ravnopravnije budućnosti, zaključuje Eskobar.
Svako od sada ima pravo na svoj put. Ne postoje bolji ni gori. Čovečanstvo je mnoštvo, u kome svako, kako je zapisala Darja Dugina, ima pravo da diše svoj vazduh. To je ulazak u novi vek – u vek Evroazije.
Kraj talasokratske noćne more
To je temeljna, nezaustavljiva promena, istinska prekretnica svetske istorije, kojom su, nekih petsto godina, posle prekida starog Puta svile, dominirale pomorske, anglosaksonske sile. Početak ere Kopna, nakon ere Mora.
Nema više diktata iz jednog centra. Sve opcije su sada na stolu. Svaki narod može da bira put kojim želi da pođe. "Nezamenljiva nacija" je "aut", ostali su "in".
I, da, dodaje Eskobar, ovo je najznačajnija promena u rasporedu velikih sila od kraja Hladnog rata – zajedno sa "imperijom haosa", koja je sankcionisala Rusiju do smrti ciljajući na njenu izolaciju i ekonomski kolaps, ali koja je prevaziđena strateškim partnerstvom Rusije i Kine.
Biće to, bez sumnje, dug i krivudav put, napominje braziski geopolitičar, na kojem će se oni koji žele da se oslobode talasokratske noćne more suočavati sa mnogim preprekama i teškoćama. Ali, to je jedini preostali put za čovečanstvo.
Put jedine preostale nade. Osim za one koji nalaze poslednji smisao u tome da služe svetskim moćnicima, satrapima i koji svoju sudbinu vezuju isključivo za "bogove sa Volstrita".
Live
